NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Uplašeni foliranti

Zbog čega je ONA u pedesetim godinama češće klimakterična tetka, a ON muškarac u najboljim godinama? Šta se događa kada njegovo srce počne da preskače, kosa da opada a stomak da raste, kada mu je pritisak sve veći a seksualna moć sve manja?

      Ono što je u žena menopauza, kod muškaraca se zove andropauza. Međutim, to baš nije sasvim tačno. Jer, njima je priroda dala moć da prave decu i u poznim, staračkim godinama, a da nema dokaza o pomoći komšije. Pa tako kod njih nema pauze u muškosti. Do sudnjeg dana. Zato su muškarci spremni da negiraju uticaj izvesnih godina na njihovo snažno telo, blistav um i moćni falus. I kako da ih prozovete za nešto što imenom ne odgovara stanju njihovog duha i tela!?
       Iz tog razloga doktor Svetlana Vujović, docent na Medicinskom fakultetu i načelnik Odeljenja za endokrinologiju gonada (Institut za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije) na samom početku ove priče o klimakterijumu muškaraca, objašnjava:
       “Ne postoji nagli prekid funkcije ćelija u testisima (“Ledždig” ćelije) koje proizvode muške polne hormone, kao što i ne postoji prekid reproduktivne sposobnosti muškaraca ni u jednom periodu. Dakle, andropauza je loš izraz. I možda je najbolje, najtačnije reći da je reč o hipoandriji - smanjenju muške funkcije.”
      
       Andropauza ili hipoandrija
       Međutim, dr Miroslav Vircburger (Gradska bolnica, Beograd) smatra da definitivno pitanje muškog klimakterijuma nije razrešeno:
       “Marker koji bi mogao da nam pomogne u definisanju ovog životnog perioda je nivo testosterona. Međutim, merenja koja su obavljana u raznim starosnim grupama muškaraca, nisu pokazala da je nivo testosterona u perifernoj krvi značajno ili mnogo manji u većim starosnim godinama u odnosu na mlađi uzrast. Bez tog markera je zaista teško reći da li postoji muški klimakterijum.”
       Dakle, za one koji priznaju, andropauza ili hipoandrija, svejedno je, u najširem smislu obuhvata period od desetak godina, a profesor dr Ljubomir Erić, psihijatar, kaže da je to vreme između 55. i 65. godine. Zanimljivo je objašnjenje koje nudi dr Vujović:
       “Prema jednom istraživanju iz 1900. godine, prosečan muški vek iznosio je 47 godina. Sto godina kasnije, 2000. godine muškarac u Evropi prosečno živi 79 godina, a 2010. godine, očekuje se da će njegov prosečan vek biti 86 godina. Danas u Evropi više od 75 odsto stanovništva živi duže od 75 godina. Godine 2050. predviđa se da će biti više starijih od 60 godina, nego mlađih od 30 godina.”
       Dakle, kad je već životni vek toliko duži u odnosu na samo jedan vek ranije, važno je zdravo stariti. Naša sagovornica dr Vujović upućuje na važnost endokrinog sistema koji predstavlja ključni regulator svih funkcija:
       “Hormoni, te sitne supstance koje nastaju u endokrinim žlezdama, dospevaju u krv i raznose se po celom telu: oni određuju kako ćemo se ponašati, kakva će nam biti koža, kako ćemo izgledati, kakav će nam biti kardiovaskularni sistem, kakve kosti, kakav seksualni život... Sa starenjem muškarca, dolazi do postepenog pada muškog polnog hormona, testosterona i do pada drugih hormona koji utiču na kvalitet života.
       Profesor dr Sava Mićić (Urološka klinika Kliničkog centra Srbije) to ovako precizira:
       “Pošto muški polni hormon, testosteron, određuje muškarca od rođenja do smrti, određivanje slobodnog oblika testosterona je značajno kod muškarca koji ima više od 50 godina. Ispitivanja su pokazala da je opadanje ovog oblika testosterona za 1,2 odsto godišnje i ukupnog oblika testosterona za 0,4 odsto godišnje, što ukazuje da je merenje slobodnog testosterona suptilnija metoda procene andropauze. Zato kod muškarca dolazi do smanjene želje i interesa za seksualnim odnosom, do smanjene seksualne aktivnosti, slabije erekcije, manjeg volumena ejakulata i smanjenog kvaliteta orgazma. Ovi simptomi, uz smanjenje energije, smanjenje mišićne mase i snage, smanjenje dlakavosti i nastajanje tipične gojaznosti, upotpunjuju promene u vitalitetu i seksualnosti muškarca.”
       Na drugu vrstu tegoba koje se javljaju u ovom periodu upozorava dr Vujović:
       “Najčešći uzrok smrti muškaraca u ovom dobu su infarkt i visok pritisak. Iz ovih razloga umire 50 odsto više muškaraca u odnosu na žene. Američka statistika pokazuje da pet do osam miliona muških stanovnika ove zemlje ima osteoporozu i na to lečenje odlazi dve milijarde dolara godišnje.
       Kad je o tumoru reč, muškarci u tim godinama najčešće obolevaju od karcinoma pluća (direktna korelacija sa pušenjem je u 90 odsto slučajeva) i karcinoma prostate. Slabi im vid, sluh, javljaju se značajne psihičke promene među kojima je najozbiljnija - depresija. Puno muškaraca ima nedijagnosticiranu depresiju - nezainteresovani su, usporeni i ako se depresija ne leči može doći do samoubistva. Menja se kvalitet sna - lošije i kraće spavaju i, naravno dolazi do postepenog pada libida.”
      
       Flasteri i implanti
       Kako zadržati seksualnu aktivnost ili se oporaviti, kako lečiti osteoporozu i neke druge tegobe? Profesor Mićić, ugledni urolog, govori o rasprostranjenoj, supstitucionoj terapiji koja se sastoji u dodavanju androgena:
       “Ova terapija je uvek nosila rizik da u toku njene primene doće do razvoja karcinoma prostate. Danas je ta opasnost otklonjena, jer je utvrđeno da davanje testosterona u bilo kom obliku nije uzrok karcinoma prostate. Pre započinjanja terapije androgenima potrebno je kompletno urološko ispitivanje, procena uvećanja prostate, određivanje PSA u krvi. Posle procene započinje terapija tabletama, injekcijama, flasterima i, danas novo, implantima koji najduže deluju. Potrebna je kontrola na tri meseca i procena efekata lečenja kroz upitnike.”
       Upoznata sa novim naučnim istraživanjima, dr Vujović nas obaveštava da je u toku izrada studije izrađene na osnovu velikog proučavanja 6 000 ispitanika, a koje se bazira na poređenju rezultata muškaraca koji primaju terapiju testosterona i onih koji je ne primaju:
       “Velike farmaceutske kuće u svetu rade na sintezi jednog novog leka koji će biti epohalan, jer će delovati na sva mesta gde nema dovoljno testosterona, ali neće delovati na prostatu. To su selektivni modulatori testosteronskih receptora, tako da većina muškaraca neće imati strah da će dobiti rak prostate.”
       A dr Miroslav Vircburger otkriva da je bolja seksualna aktivnost primećena kod muškaraca koji su iz određenih razloga primali hormon rasta. Međutim, upotreba ovog hormona je veoma skupa i podrazumeva selektivnu primenu uz stručni nadzor.
       Koji su najčešći problemi muškaraca u klimakterijumu? Na ovo pitanje odgovara profesor dr Ljubomir Erić:
       “Promene koje u ovom dobu klijenta dovode kod psihijatra odnose se prvenstveno na smanjenje seksualne želje, sporije seksualno uzbuđenje za koje je sada potrebno mnogo više vremena i dobre seksualne stimulacije, erekcija nikada nije potpuna i kvalitetna i dostiže se tek pred ejakulaciju, snaga sa kojom se izbacuje sperma tokom ejakulacije znatno se smanjuje, neretko se orgazam doživljava bez ejakulacije... Na sreću, pomoć u ovakvim slučajevima uvek je plodonosna posle davanja pravih informacija.”
      
       U 73. godini brzo ejakulira
       Psihološki činioci koji dovode do smetnji u seksualnom funkcionisanju osoba u ovom periodu mnogo su značajniji. Čest je slučaj da porodicu napuštaju mladi odrasli i kad oni odu iz kuće supružnici se suočavaju sami sa sobom. Otkrivaju da nemaju nikakvih zajedničkih ciljeva u životu, da se psihološki razlikuju i zapravo jedno drugom uopšte i ne odgovaraju. U tim slučajevima razvod je dosta čest, a ako do njega ne dođe, seksualni život postaje stereotipan, siromašan ili potpuno prestaje. Neretko, nezadovoljni muškarci traže novu partnerku, po pravilu znatno mlađu, menjaju i svoje ponašanje koje postaje upadljivo, zbog čega ih često etiketiraju kao “osobu u klimakterijumu”.
       Klasične smetnje kao što su prevremena ejakulacija, sekundarna psihogena impotencija, slabost seksualne želje...česti su razlozi zbog kojih klijent traži pomoć psihoterapeuta. Najstariji pacijent imao je 73 godine i žalio se da “u poslednje vreme ima problem sa brzom ejakulacijom”.
       Seksualna aktivnost starijih osoba, zaključuje profesor Erić, od velikog je značaja za sređen i kvalitetan život u periodu starosti. Štaviše, seksualna aktivnost u starosti postaje jedna od najznačajnijih, pošto druge, roditeljska i profesionalna, gube na svom značaju.”
       Psihijatar dr Petar Bokun tvrdi da muški klimakterijum počinje oko 55. godine i traje do 65:
       “Na pragu pedesetih, muškarac prvi put sabira sve ono što je obećao majci, ženi, sebi... i pravi bilans svog života. Vidi da nije odgovorio na nade koje su u njega polagane, ali on to sebi ne može da prizna, jer je narcis, egocentrik, i tada počinje serija psihosomatskih oboljenja koja obeležavaju muški klimakterijum: infarkt srca, krvarenje čira na želucu, astmatični napadi, razni kolitisi... sve do malignih oboljenja. Sociološki i psihološki on počinje da sumnja u sebe i postaje agresivan, ili autoagresivan. I daleko pre no što se obrati kardiologu, internisti ili gastroenterologu, on bi trebalo da se obrati psihijatru. Međutim, njemu je potrebna neka sasvim opipljiva bolest kako bi se i dalje štitio svojim narcizmom.
       U želji da se dokaže, najpre sebi a onda i drugima, on poseže za onim što se zove “labudova pesma”. Traži mladu ljubavnicu, oblači se kao mladić (ne zaboravite, ovo je vreme juvenokratije) i počinje da džogira kao da je mladić. Sve je to i smešno i štetno.
       Postoji samo jedan put: živeti u skladu sa svojim mogućnostima, a mogućnosti jednog pedesetogodišnjaka nisu iste kao nekoga ko ima trideset godina. I ako muškarac u tim godinama forsira sebe, on zapravo forsira prirodu. A u sukobu sa prirodom, čovek uvek gubi!”
       Na kraju, za one koji ne znaju: u Beogradu je nedavno osnovano Multidisciplinarno udruženje za menopauzu i andropauzu. Predsednik je profesor dr Milka Drezgić, a sekretar naša sagovornica dr Svetlana Vujović. Za početak, odštampani su upitnici koji se zovu “Protokol Adam”, identični sa onima koji se koriste u razvijenim zemljama sveta, koji će biti podeljeni lekarima, a oni će ih koristiti da anketiraju svoje pacijente u izvesnim godinama.
      
       RADMILA STANKOVIĆ
      
      
Nikad više ljubavnik

Dragan Nikolić (59), glumac
       Glumac koji važi za najvećeg šarmera, u brojnim anketama žena poslednjih dvadesetak godina je proglašavan najmuškarcem. Ove godina je imao premijeru novog komada Stevana Koprivice u kome se posle nekoliko godina odsustva vratio na pozornicu sa jednom velikom ulogom. I tim povodom doneo je prelomnu odluku:
       - Predstava “Innominatio” značila je moj oproštaj od romantičnog perioda u kome sam glumio ljubavnike. U toj predstavi ženim se devojkom koja je 30 godina mlađa od mene. Insistirao sam, a pisac Stevan Koprivica je to prihvatio, da joj tri puta kažem kako bih mogao otac da joj budem. Prosto sam shvatio da je trenutak da taj deo svoje radne biografije stavim ad acta. Čovek mora da shvati šta je u granicama prirode, šta je preterivanje i dokle je stigao. E, ja mislim da sam danas sredovečan čovek koga ljudi sa uvažavanjem prihvataju. A to, jednostavno, godi.


      
      
Lažni mitovi

Dragoljub-Raša Todosijević (57), slikar
       Slikar, multimedijalni umetnik zbog čije retrospektivne izložbe u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu mnogi kažu kako se u ovom gradu opet nešto događa (traje do 22. decembra), negira opšteprihvaćenu tezu o slikarskoj dugovečnosti i potentnosti:
       - To je fama nastala na osnovu nekoliko primera između Ticijana i Pikasa. Voleo bih da imam 25 godina, pa makar bio manje darovit ili nedarovit. Danas imam godine koje imam, pametniji sam no što sam bio pre trideset godina, ali od toga nemam nikakve vajde. Ta priča da su muškarci u pedesetim zapravo muškarci u najboljim godinama, to je običan mit patrijarhalnog društva koje ima gerijatrijsku psihologiju.


      
      
Nama je uvek bolje

Milan Božić (50), profesor
       Profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu i visoki funkcioner Srpskog pokreta obnove, dr Milan Božić i u ovoj temi vidi dublji, politički smisao:
       - Bez obzira na tu grubu istinu da muškarci do pedesete godine ne znaju šta će sa sobom, a posle pedesete nisu ni za šta, lako odolevam faustovskom iskušenju da postanem žena pedesetih godina.
       Zašto? Odgovor je jednostavan: Zato što je muškarcima posle pedesete, sada i ovde, ali i u svetu, mnogo bolje nego ženama. Opšte je mesto da je uvek tako bilo. Nije opšte mesto da se mera neravnopravnosti menjala. U sadašnjoj epohi je ona mnogo manja nego u viktorijanskoj Britaniji, ali je mnogo veća nego pre dve, tri ili četiri decenije.
       Na ovde upitano: Zašto? odgovor je neprijatan. Sadašnji svet uživa blagodeti pobede Novog svetskog poretka. Levica je nanela mnogo zla zemljama socijalizma, ali je uplašila plutokratiju, koja je dala niz ustupaka srednjoj klasi kako na svojoj koži ne bi osetila revoluciju. Tako je samo postojanje džina u Kremlju, sasvim neočekivano, pogodovalo ravnopravnosti muškaraca i žena.
       Novi svetski poredak ovde donosi ideal žene kao ikebane za džip novog bogataša, sponzoruše koja otvara salon lepote, a u boljem slučaju, pomodni magazin ili modnu kuću. Kao višnja na torti od šlaga, stoji aktivistkinja nevladine organizacije koja sve opravdava. I ako većina žena nije iz ovog filma, njima sledi lapot, jer se ne uklapaju u ideal. Posle pedesete, sve i da hoće, one to ne mogu, ako već ne raspolažu svojim mestom u novoj hijerarhiji vrednosti. Muškarci se provlače jer za njih ima više “radnih mesta” u Novom svetskom poretku. Ovdašnjem, razume se, koji više nalikuje Kolumbiji nego Luksemburgu.


      
      
Zbogom fudbalu

Duško Bogdanović (55), novinar Televizijski novinar koji piše kolumne i knjige, nekada hokejaški reprezentativac, Duško Bogdanović objašnjava za naš list kako je nedavno “okrenuo list”:
       - Više od trideset godina, nekoliko puta sedmično, sa više-manje stalnom ekipom vršnjaka (uz unapred ukalkulisane kolateralne gubitke), igram fudbal-na-male-golove. To okupljanje, više ritual nego tradicija, zapravo je rekreacija, ali rezultat je uvek bio bitan.
       Na početku ove “sezone” rekao sam da na mene više ne računaju kao sabesednika o fudbalu (konačno sam pristao na činjenicu da to što mi radimo jeste samo loptanje gospode u godinama) i ženama (davno sam, bez pravih dokaza, optuživan za “ženskarenje”) i, iznenađenim drugarima predložio novi okvir mojih tematskih zanimanja: kulinarstvo, lov i, ako baš mora, politika. Nije reč o “povlačenju sa terena” ili užasnom “pritisku godina”. Neke pasije, hobiji, poroci čak, najbolje se slažu sa određenim godinama. Osećaj za dobar ukus mora odlučiti kada šta činiti. Mislim, iskreno, da nije sve za svakog u svako doba. Godine su tek jedna od odrednica u tom trouglu.


      
      
Muškarci su lenji

Moma Jakovljević (51), hirurg
       Nekada poznati maneken, danas priznati hirurg dr Moma Jakovljević dugogodišnji je pratilac sportista kao lekar, tako da je njegova radna aktivnost osnova njegove vitalnosti:
       - Moj recept za zdrav život je u permanentnoj hiperaktivnosti. Naši muškarci su, inače, lenji. Posle dve godine prođem istim putem, svratim u isti kafić i zateknem isto društvo. To je tragedija ne samo muškaraca, već celog društva. Mnogo se sedi u kafanama, mnogo se priča o politici ili fudbalu, svejedno je, mnogo se vremena besmisleno troši. Muškarac koji ima ispunjen dan i ispunjen život, nema razloga da se plaši godina.


      
      
Automobilski adrenalin

Pavle Komnenović (50), biznismen
       Višestruki prvak Jugoslavije u automobilizmu, vlasnik preduzeća “Komnenović auto”, zvanični uvoznik Opelovih automobila - Pavle Komnenović je ove godine na šampionatu Jugoslavije osvojio treće mesto. I stoga ne dozvoljava da ga predstavljamo bivšim automobilskim asom:
       - Možda ću voziti još godinu-dve, u svakom slučaju, do trenutka dok mi telo i organizam ne pokažu da više ne mogu. Kad mi priroda stavi na znanje da je dosta. Ne znam kako izgleda život u nekoj ustaljenoj šemi, kako živi većina muškaraca u mojim godinama. Ja bih, verovatno, bio bolestan kad ne bih po ceo dan radio i kad ne bih učestvovao u trkama. Ovako se osećam zdravim i fizički i psihički.
      


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu