Kofi Anan kazao je prilikom posete Crnoj Gori da je Prevlaka izvanredan kompleks koji bi mogao dobro da se iskoristi u turističke svrhe

      Poluostrvo Prevlaka se prvi put, kako nas obaveštava u jednoj od retkih studija na ovu temu profesor Stjepo Obad, u istoriji spominje u desetom veku. Granice Vitaljine s Prevlakom znaju se preciznije 1419. godine prilikom prodaje istočnih Konavala i Vitaljine, koji su bili u posedu bosansko-hercegovačkog velikaša Sandalja Hranića, Dubrovčanima. U kupoprodajnom ugovoru, pored ostalog, piše da to područje prelazi u posed Dubrovčana “na vike vika”.
       Na strategijskom značaju Prevlaka dobija prvi put za vreme sukoba interesa velikih sila na istočnom Jadranu u ranom devetnaestom veku. Da bi sprečile izlaz ruske flote iz Bokokotorskog zaliva prema Dubrovniku, francuske pomorske snage iskrcale su se na Prevlaci (1806), ali su se ubrzo morale povući zbog pretnji ruskog admirala Senjavina.
       Za vreme austrougarske uprave Prevlaka ponovo dobija na strateškom značaju. Sredinom pedesetih godina na njenom vrhu izgrađena je tvrđava (For), potom svetionik, mol i put, sve, naravno, za vojne potrebe. Otada je u tvrđavi stalna vojna posada koja ostaje sve do raspada Monarhije 1918. godine.
       U novoj Kraljevini SHS, jugoslovenska vojska je na Prevlaci podigla nove vojne objekte dok je Boka priključena Zetskoj oblasti (1922), a potom Zetskoj banovini (1929).
       Posle dolaska komunista na vlast posebnim rešenjem (1953) Državni sekretarijat za poslove narodne odbrane u Beogradu određen je za organ upravljanja zemljištem i vojnim objektima na vrhu Prevlake.
       U novije vreme većina običnih ljudi nije ni znala da postoji Prevlaka, a kamoli da će postati decenijski problem, dok nije došlo do raspada SFRJ.
      
       Demilitarizovana zona
       Kada je 8. oktobra 1991. Sabor Republike Hrvatske usvojio odluku o osamostaljenju Hrvatske ubrzo je i Skupština Crne Gore pokrenula inicijativu za dogovor o određivanju morske i kopnene granice između Hrvatske i Crne Gore. Tada su i predloženi pregovori o “manjoj korekciji kopnene granice u predelu Prevlake i Vitaljine”.
       Međutim, na mirovnoj konferenciji o SFRJ u Hagu 1991. godine, Momir Bulatović, tadašnji predsednik Crne Gore, izjavio je da priznaje teritorijalnu celokupnost Hrvatske. Zaključcima Badinterove komisije granice između bivših republika faktički postaju međunarodne granice. Granice, dakle, između republika “mogu da se menjaju samo na osnovu slobodnog i međusobnog dogovora”.
       Jugoslovenska narodna armija je Prevlaku napustila 20. oktobra 1992. godine i Prevlaka postaje demilitarizovana zona pod kontrolom UN. Od tada pa nadalje, Prevlaka je koliko međunarodni toliko i unutrašnji spor Jugoslavije, jer je svih ovih godina ovaj problem korišćen i u unutrašnjim političkim obračunima između Crne Gore i Srbije (Jugoslavije).
       Recimo, govoreći o Dejtonskom sporazumu u Saveznoj skupštini Milan Milutinović ni jednom rečju nije pomenuo Prevlaku. Kada su ga poslanici iz Crne Gore upitali zašto, tadašnji ministar inostranih poslova se lupio po čelu rekavši: jao, zaboravio sam.
       Problem Prevlake se i danas kreće u okvirima prepucavanja na relaciji Podgorica-Beograd, kao i na relaciji SNP-DPS.
       Predsednik Crne Gore, Milo Đukanović je u intervjuu zagrebačkom “Globusu” od 15. novembra rekao da je siguran “da su danas Crna Gora i Hrvatska spremne i sposobne da odgovorno pristupe rješavanju tog dugo i nepotrebno ispolitiziranog problema i da za to preuzmu odgovornost, bez bilo čijeg posredovanja, u obostrano najboljem interesu”, dodavši da se “odnosi između Crne Gore i Hrvatske kreću uzlaznom linijom”.
       Međutim, Savezna skupština je, dan ranije, usvojila, na predlog poslanika iz Crne Gore, Deklaraciju o zaštiti interesa SRJ u procesu razgraničenja sa Hrvatskom u kojoj se od jugoslovenske vlade traži da se pitanje Prevlake rešava uz učešće saveznih vlasti. U deklaraciji od vlade SRJ se zahteva da oformi stručnu komisiju za pregovore o razgraničenju SRJ i Hrvatske na Prevlaci, čiji će zadatak biti da pripremi nacrt međudržavnog ugovora o razgraničenju u području poluostrva u skladu sa interesima i Ustavom SRJ, kao i međunarodnom regulativom. Takođe, naloženo je vladi SRJ da zatraži od UN produženje mandata mirovnih snaga na Prevlaci za još najmanje šest meseci.
       Milo Đukanović je u pomenutom intervjuu kazao da će crnogorski i hrvatski eksperti uskoro obelodaniti postignuti dogovor, dodavši “da više nije problem je li tu uključen Beograd ili Podgorica. Suštinski rješenje se traži na relaciji između Crne Gore i Hrvatske, a Beograd je tu formalno-pravno prisutan onoliko koliko je to potrebno da se dođe do dobrog rješenja”.
      
       Korektna saradnja
       Međutim, poslanik SNP u Veću republika savezne skupštine Đuro Ćetković smatra da se vode “tajni pregovori” o Prevlaci koji ne mogu biti u interesu SRJ i istakao da se “na saveznom nivou mora rešavati pitanje Prevlake”. Zabrinutost za bezbednost i teritorijalnu celokupnost SRJ izrazio je i general Momčilo Perišić (koji se još nije pojavio na vojnom sudu po optužbi za špijunažu jer ga štiti poslanički imunitet) ističući da “Hrvatima nikako ne treba popustiti, jer su bezobzirni i ucenjuju”.
       Šef crnogorskog ekspertskog tima u pregovorima sa Hrvatskom o statusu Prevlake Nebojša Vučinić najavio je da će početkom decembra biti završen nacrt sporazuma o rešavanju pitanja tog poluostrva i da je veliki deo pitanja usaglašen ali da je ostalo “još nekoliko spornih tačaka u vezi sa jurisdikcijom na moru”. Vučinić je naglasio da je sa predstavnicima Savezne vlade postignut “visok stepen saglasnosti” o tome da “glavnu reč” u pregovorima sa Hrvatskom vode predstavnici Crne Gore, ocenivši da je “saradnja sa saveznim organima do sada bila korektna” i da “oni nisu ometali naše inicijative u rešavanju pitanja Prevlake”.
       U utorak uveče Generalni sekretar UN Kofi Anan se susreo sa predsednikom Crne Gore Milom Đukanovićem. Tokom razgovora bilo je reči i o Prevlaci. Milan Roćen, savetnik predsednika Đukanovića za spoljnu politiku, za NIN je rekao da je tokom razgovora sa Generalnim sekretarom UN “konstatovano da bi trebalo izaći sa predlogom rešenja po pitanju Prevlake, kako bi se došlo do dogovora, pre 15. decembra kada ističe mandat misiji UN na Prevlaci. Takođe, konstatovano je postojanje konstruktivnih napora na relaciji Beograd-Podgorica-Zagreb da se dođe do zajedničkog privremenog prihvatljivog rešenja”. Generalni sekretar UN Kofi Anan, koji je dobro upoznat sa ovim problemom, kazao je tom prilikom da je Prevlaka izvanredan kompleks koji bi mogao dobro da se iskoristi u turističke svrhe.
      
       LUKA MIČETA