Može li, iz obamrle telesine sovjetske Crvene armije, vaskrsnuti nova vojna sila Rusije?

      Unutar oružanih snaga Rusije u toku je “bitka za Pskov” - probni projekat njihove profesionalizacije, čiji bi uspeh ili neuspeh trebalo da pokažu može li, iz obamrle telesine sovjetske Crvene armije, vaskrsnuti nova vojna sila Rusije. Njeno odsustvo na sceni potencira osećaj smanjene bezbednosti zemlje i dvostruko uvećava teret svaljen na pleća ruske diplomatije. Imajući na umu rđavo stanje u sektoru odbrane, diplomatija Moskve prinuđena je da, češće nego što bi možda moralo, prihvata ili predlaže kompromise.
      
       Primeri su Baltik, Kavkaz i centralna Azija - tri ključna područja spoljne sigurnosti Rusije. Oslobođen ruskog, prostor geostrateških interesa ruske odbrane ispunjen je i ispunjava se drugim silama i Rusiji tuđim uticajima - oduzevši Moskvi sve, osim mogućnosti “prilagođavanja”.
       Varoš Pskov je baza 76. padobranske divizije. Danas jedne od sasvim retkih, ako ne i poslednje mobilne i borbeno sposobne jedinice - pa, kako je “pskovska” određena za živo tkivo opita, to je i Pskov, u kojem je opitna jedinica stacionirana, postao biti il’ ne biti, pojam sudbine reformskog projekta armije. Suština njegove zamisli je u pokušaju da se, u regrutovanju, ukine opšta vojna obaveza. Umesto mobilizacije - buduća armija imala bi u rukama blanko konurakt, odnosno regrutni ugovor, ponuđen uz vojničku platu i rok.
       Ideja o regrutnom ugovoru ponikla je na “groblju” ruskih patriota, posle Jeljcinove demontaže SSSR-a i besprimerne pljačke Rusije. S kapitalom “rodine” u džepovima “odanih sinova” njene dotadašnje partije, vekovna egzaltacija Rusa ličnim žrtvovanjem “za otadžbinu” lišena je svoje logičke podloge. Car odavno ne postoji. “Otadžbina” je izgubila smisao kada je, nedavno, rasprodata bez licitacije.
      
       Otadžbina “novih Rusa”
       Nova “otadžbina” su “novi Rusi” - nikogovići na gomilama na brzinu zgrnutih dolara - u mogućnosti da potkupe ministre, gangstere, generale i policiju. Očajanje vojnika poslatih u Čečeniju pokazalo je da “otadžbina novih Rusa” nije vredna njihove lične patnje i pogibije. Ruskim vojnicima “čečencima”, nagrada za odbranu otadžbine pokazana je sudbinom “avganistanaca”, ratnih veterana prethodnika - obogaljenih u Aziji i, po povratku kući, prepuštenih kriminalu i ulici. Daleko od mogućnosti kakva je (još od Jeljcina) ostavljena političarima - da kradu iz državnih fondova za čečensku “obnovu” - vojnici u Čečeniji prodavali su “rodinu” prodajući njenu opremu i oružje. Ponekad i za votku.
       Vojska uspeva da regrutuje svega dvanaest odsto dospelog uzrasta ( ostali izbegnu obavezu školovanjem, izgovorom na slabo zdravlje ili bekstvom ), ali više od polovine tih koji uopšte i obuku uniformu “nepodobno je za operativnu upotrebu”, citirane su u jednoj prilici reči generala Valerija Astanjina (u resoru odbrane, zaduženog za regrutaciju). Preostalih 40 odsto niti je ikada radilo niti učilo - “što znači da ih ne možemo slati na obuku za specijaliste, pošto ne bi ni bili u stanju da savladaju program”, citiran je Astanjin.
       Nad stanjem ruskih oružanih snaga zamislio se konzilijum ruskih političara, generala i novinskih komentatora. Slučajevi dezerterstva i bekstva obveznika pred vojnom policijom dobili su podršku javnosti. U javnosti se sada raspravljalo o pacifizmu i pravu građana da odbiju službu uz oružje, ako im to savest nalaže.
       Sistem opšte vojne obaveze pokazao se, međutim, skupim i nekorisnim i državi. Opterećenoj dugovima, njoj se učinilo da je prinuđena da izdržava organizam koji je teško obuti, odenuti i nahraniti, a nekmoli pokrenuti. Avijacija nema gorivo. Mehanizovani delovi oružanih snaga godinama nisu dobili borbeno vozilo ili tenk. O naoružavanju armije oružjem tzv. nove generacije - “za 21. vek”, pokazalo se besmislenim i govoriti.
       Povremene afere ukazivale su da korupcija nagriza i vojsku, ništa manje nego rusku državu. Maja ove godine, načelnik Generalštaba general Anatolij Kvašnjin opisao je stanje vojske kao “više nego kritično”. Plate oficira su mizerne. Armija ostaje bez komandnog kadra, upozorio je Kvašnjin. Rekao je da rđavi životni uslovi oficira podstiču proneveru i krađu vojne opreme.
       Iz jednog magacina ukradeno je srebro, dostavljeno za održavanje i izradu specijalnog oružja - 23 tone, od 187 tona koliko ga je bilo u skladištu! Štaviše, neidentifikovani prekupci komponenti raketnog oružja, spolja dostavljaju šeme s komponentama takvog oružja, u boji - uz uputstvo rukovaocima kako se šta može demontirati, citiran je Kvašnjin.
      
       Ratovanje za platu
       Pokušaj preobražaja oružanih snaga preduzet je još u vreme Jeljcina; međutim, bez efekta. Jeljcinov ministar odbrane, ostareli maršal Igor Sergejev, nije za takav poduhvat imao ni dovoljno resorske podrške ni dah. U međuvremenu, ruski desno orijentisani, i uglavnom mlađi političari, afirmisali su ideju profesionalizacije oružanih snaga. Takve snage bile bi značajno malobrojnije, ali efikasnije, tvrdio je Boris Njemcov. Osim toga, u odnosu na sadašnji vojni budžet, omogućile bi uštedu. Spasenim novcem finansirala bi se ratna tehnologija “za 21. vek”.
       Predlog ove grupe političara naglašen je podrškom predsednika Putina, neprijatno zatečenog tragedijom atomske podmornice “Kursk”
       (razorene iznutra, eksplozijom jednog još neisprobanog modela torpeda), a potom i nekim od pojedinosti strateškog planiranja odbrane — daleko od stvarnosti spoljne politike, kako se ispostavilo.
       Reč je o jednom manevru u zoni Baltika avgusta 2001, kada su ruske i beloruske oružane snage simulirale odbacivanje vazdušnog desanta NATO-a na Kalinjingrad i Belorusiju - uz ratnu pretpostavku istovremenog napada talibana na ruske pozicije u centralnoj Aziji, “uz taktičku podršku SAD”.
       Usledio je 11. septembar. Sled događaja posle ovog prekretnog datuma ukazao je na groteskne razmere fantazmagoričnosti birokratizovanih generala, zauzetih i dalje “hladnim ratom”. Da nije otkazan po nalogu šefa države, u poslednji čas, njihova sledeća vežba trebalo je da bude dolet strateških bombardera u pravcu američkih obala - uz simulaciju napada krstarećim raketama po kopnu SAD!
       U Kremlju su, izgleda, razumeli da više nema vremena za odlaganja. Vojna birokratija imala je sopstveni film. Zimus, grupa od dvadeset demobilisanih generala i admirala među kojima i bivši ministar odbrane Igor Rodionov, optužila je predsednika Putina za “trgovinu državnim interesima” i produžetak pogubne gubitničke politike Jeljcina “s posledicama tragičnim za Rusiju”. U pismu javnosti (povodom praznika armije), generali su saopštili da je Putin “izdao interese građana koji su mu poverili glasove”, te je “danas sasvim jasno da predsednik ne zastupa narod već one koji su taj narod opljačkali i pljačkaju”. Demarš u javnosti obilovao je teškim izrazima - uključujući tvrdnju da se godine vlasti Jeljcina i Putina “po svojim posledicama ne mogu uporediti ni sa nacističkom agresijom tokom otadžbinskog rata”. Poenta teksta je u kritici Putinove tobože prozapadne politike.
       Pismo Rodionova nije nosilo potpise ljudi iz aktivnog sastava, ali, sama za sebe, ta činjenica nikog nije ostavila u zabludi. Najmanje je mogla zavarati Putina. Ruski generali su frustrirani. Moć njihovog razumevanja promenjenih spoljnih okolnosti prevaziđena je događajima i nemali broj među najvišim činovima nije u stanju da shvati promene. Sovjetska država radila je i živela za rat. Njena organizacija, vaspitne, društvene i ekonomske funkcije podređivane su interesima odbrane. Danas, generali imaju utisak da su javno prozvani zbog nečeg što nije pitanje vojske već pogađa čitavu zemlju - od nedostatka novca, do raspada infrastrukture i neadekvatnog obrazovanja. U javnosti je prošireno shvatanje da su reforme bojkotovane iznutra, iz samog vrha armije.
      
       Generali traže pare
       Pre godinu i po, ne čelo resora odbrane prvi put je doveden jedan civil - Sergej Ivanov, bivši general KGB-a i Putinov prijatelj.Trebalo je da Ivanov pripremi profesionalizaciju i, dolaskom na mesto ministra, ukloni trvenje u vrhu oružanih snaga, ispoljeno nespojivošću suprotstavljenih reformskih ambicija maršala Sergejeva i generala Kvašnjina - ministra i načelnika Generalštaba. Prošle srede - godinu i po kasnije - na sastanku šefa države s ministrom i vrhom oružanih snaga, Ivanov, priznajući u raportu predsedniku da se samo delić konvencionalnih snaga može smatrati borbeno spremnim, još jednom nije saopštio ništa novo.
       Eksperiment sa 76. padobranskom divizijom dospeo je u zastoj. Broj lica zainteresovanih da, za platu od sto ili 150 dolara obuku uniformu spremajući se za rat, daleko je ispod očekivanog. Priča je još jednom vraćena na početak. Generali traže više novca. Predsednik im savetuje da bolje kontrolišu utrošak.
       Da - prošle srede utvrđen je ipak i datum. Profesionalna armija Rusije obrazovaće se do 2008. godine.
       U svakom slučaju, reformatorstvo oružanih snaga je na tački na kojoj je i bilo, na opisima i rečima. Decembra prošle godine, premijer Kasjanov je obećao da će vlada do sredine 2002. izaći sa planom reorganizacije, pošto je predsednik Putin naložio da 2004. godine - počne reforma u decembru, vlada još, međutim, nije znala “ni koliko će dugo reforma trajati, ni koliko će ona koštati”.
       Pre nekoliko dana, ponovo je intervenisao Putin -naloživši da jedna elitna divizija počne eksperiment preobražaja u dobrovoljačku armiju. Reč je o 76. padobranskoj diviziji sa oko sedam hiljada ljudi, koja do sredine 2003. treba da se preorganizuje u profesionalnu, “pruživši našim političkim liderima konkretan podatak o tome koliko će prelazak na ugovorne oružane snage koštati”, citiran je prošle nedelje Ivanov.
       Šef mobilizacionog odseka pri Generalštabu general Putilin izjavio je da će tranzicija jedne jedine divizije koštati milijardu rubalja (oko 30 miliona dolara). To je ekvivalent troškova povećanja mesečne plate na 160 dolara (u rubljama), obezbeđenje pristojnih škola i smeštaja. Ruski Generalštab nezadovoljan je radikalizmom reformatorskih ideja Njemcova i desnice i najavljuje sopstveni protivpredlog, insistirajući na mekšim formama i određenom produžavanju važnosti opšte vojne obaveze. Ključna sednica vlade posvećena reformi najavljena je za petak ove nedelje.
       Očekuje se da će posle toga na redu biti predsednik, saopštavajući sopstveni sud, možda o ministru a možda i o generalima. Ukidanje omražene vojne obaveze može doprineti pridobijanju glasova na doglednim predsedničkim izborima, kroz otprilike dve godine.
      
       PETAR POPOVIĆ