(“Kloniranje bora”, NIN br. 2708)

      NIN je 21. 11. 2002. godine, na strani 31, objavio članak Jelene Vukotić “Kloniranje bora”. Žalim što J. Vukotić nije razumela deo mog kazivanja, pa ga je i pogrešno interpretirala, a ljutim se što nije izvršila ispravku teksta po predlogu koji sam joj u pisanoj formi dostavio. Ovo zato što sam razgovor sa njom uslovio njenim obećanjem da tekst neće biti štampan pre nego što otklonimo eventualne greške, jer sam i ranije imao nekih primedbi, u vezi s terminologijom, ali kod drugih novinara. Deo mojih predloženih izmena je prihvaćen, ali je autorka zadržala neke pogrešne konstatacije, koje čitalac može meni pripisati iako ih nisam ni rekao ni napisao.
       Ne znam zašto je J. Vukotić napisala da je “zlatni bor (na Zlatiboru) bio genetički otpadnik u vrsti.”?! Tako nešto nikada nisam izjavio niti napisao. Naprotiv, rekao sam i napisao: “Kloniranje kod biljaka se koristi za trajno fiksiranje neke kombinacije vrednih osobina, nastale spontano u prirodi ili intervencijom čoveka”. Naveo sam da sada koristimo davno klonirane vredne sorte voćki (jabuka, krušaka, dunja i dr.), a “za potrebe hortikulture, mnoge ukrasne forme drveća i cveća, nastale u prirodi kao rezultat genetskih promena, tj. mutacija ili kako se nekad govorilo ‘grešaka prirode’... U spontane mutante spada i poznati ‘zlatni bor’ sa padina Zlatibora...U šumarstvu se koriste klonovi šumskog drveća kod kojih je dokazana prednost neke ekonomski važne osobine ...” Nigde nisam spomenuo “otpadnike”! Ko bi njih gajio?
       Veoma žalim što nije ispravljena pogrešna konstatacija autorke, u vezi s troškovima odlaska na naučne skupove u inostranstvo, jer se to odnosilo na većinu onih u zemlji, a ne i u inostranstvu. Pogrešnom formulacijom stvorena mi je velika neprijatnost, s obzirom na to da sam na Kongresu botaničara u Istanbulu bio zahvaljujući materijalnoj podršci JTP “Srbijašume”, jer su naučna saopšenja koja sam podneo bila u vezi sa njihovim programskim zadacima. Sa razlogom sam tražio da se tekst ispravi.
       Nije tačna ni konstatacija da je piramidalna jela “proglašena na Kongresu botaničara u Atini za prirodnu retkost”! Piramidalna jela je nađena 1963. godine u Kladnici (Sjenica) i naučnim saopštenjem obaveštena naučna i stručna javnost. Posebno sam obavestio Republički zavod za zaštitu prirode SR Srbije, sugerišući stavljanje ove jele pod zaštitu države. Zavod je uputio predlog Skupštini opštine Sjenica, koja je kao nadležna, Rešenjem 02-3743 u 1965. godini, lokaciju na kojoj se nalazi piramidalna jela stavila pod zaštitu države, proglašavajući je strogim prirodnim rezervatom, jer “...predstavlja vanrednu botaničku retkost jedinstvenu u našoj zemlji i širem evropskom području...” Inače, Botanički kongres nije bio u Atini, već u Solunu, kako autorka ispravno spominje pri kraju svoga teksta. Jedno naučno saopštenje o ovoj jeli jeste bilo na tom kongresu, ali ne i proglašenje za prirodnu retkost, jer je ovaj status već imala.
       U podnaslovu članka spominje se da “pravim” klonske arhive, ali je izostao deo teksta, da je “JP Srbijašume” - Šumsko gazdinstvo “Golija” u Ivanjici, na moj predlog i uz stručnu pomoć, podiglo klonski arhiv od 580 kalema piramidalne jele. Znači, nije samo moja zasluga.
       Neopravdano su nazivi “sadnice” i “kalemi”, zamenjeni jedinstvenim, inače nestručnim nazivom “mladice”.
       Što je brzo, to je i kuso!
      
       DR MIHAILO TOŠIĆ,
       Užice