Ramsfeld, Pauel, i Bler su shvatili da je arapska stanica najbolje mesto da se obrate arapskim narodima. Neće im se valjda obraćati na Si-En-Enu!

      Jedno od četrdeset predstavništava najpopularnije arapske televizije Al Džazira nalazi se u Sarajevu. Samir Hasan, jedan je od dvojice zaposlenih koji pokrivaju Balkan. U Beograd je došao da prati izbore i da snimi dokumentarni film o Titu.
       - Uglavnom se ljudi začude kada čuju o kome snimam film, ali Tito je bio istorijska ličnost i sigurno ima mnogo toga što se još može reći o njemu. Uvek se može naći neki novi ugao. Vi ga dobro poznajete i znate šta je radio sa vama, ali za naše gledaoce, a ima dosta onih koje interesuje ta vrsta programa, zanimljivo je da čuju priču o njemu, pozitivne i negativne strane, kao i to šta se danas o njemu misli u bivšim republikama. Nadam se da ću moći da snimam u svim zemljama koje su nekada činile Jugoslaviju.
      
       Koliko vašu publiku interesuju sadašnja zbivanja u Jugoslaviji?
       - Arapski svet dobro poznaje Beograd, znali smo za njega pre ovdašnjih ratova, jer je veliki broj radnika dolazio u Alžir, Egipat, Iran, Irak. Često srećem ljude koji su tamo radili. Baš sam sreo jednog starijeg gospodina, devedesetogodišnjaka, koji je zidao u Egiptu.
       Naravno, vesti odavde više nisu udarne, kao što je bilo za vreme bombardovanja, ali Balkan je važan, a sada su bili izbori, i to je u svakoj zemlji važno.
      
       Ovi naši su propali. Kako izbori izledaju u arapskim zemljama?
       -Lepo.
      
       Kolika je izlaznost?
       -Negde 99,9, negde 99,99. Različito od zemlje do zemlje, ali uglavnom stoji broj 9.
      
       Al Džazira je veoma često imala problema sa vladama drugih država.
       - Postoje tri kategorije onih koji se bune. Prvi nam uopšte ne daju dozvolu, kao što su Alžir, Tunis ili Saudijska Arabija, drugi koji daju dozvolu, ali ako im se nešto u programu ne svidi, odmah zatvaraju dopisništvo, kao što se desilo u Kuvajtu ili hapse novinare, kao što se desilo u Jordanu. Na kraju su oni koji nam oduzimaju dozvolu kada su nezadovoljni, ali posle popuste i dozvole nam da radimo. Tako je u Maroku i Egiptu.
      
       Zašto su nezadovoljni?
       - Arapski svet nije navikao da čuje različita mišljenja, a mi uvek pozivamo i drugu stranu. Vladama se ne dopada kada se bavimo osetljivim temama, ali to se nijednoj vladi na svetu ne dopada. Tako smo pustili i snimke Bin Ladena, što nije smetalo arapskom svetu, ali jeste Americi. Stizale su nam kritike i iz evropskih zemalja, ali su na kraju oni koji su nas kritikovali, došli na našu televiziju. Ramsfeld, Pauel i Bler su shvatili da je arapska stanica najbolje mesto da se obrate arapskim narodima. Neće im se valjda obraćati na Si-En-Enu!
      
       Postoje i neki sporni izrazi koje koristite.
       - Za nas nisu sporni. Palestince koje zapadni svet naziva bombašima samoubicama, mi nazivamo izvornim imenom - Amalija istšhadija, koji ne znači samoubistvo, već mučeništvo, žrtvovanje. Takođe govorimo o takozvanom terorizmu, jer još uvek niko nije objasnio šta je terorizam. Izrael smatra da je to što rade Palestinci terorizam, Palestinci da je to što radi Izrael. Amerika optužuje Al kaidu, Al kaida Ameriku...
      
       Hoćete li otvarati dopisništvo u Beogradu?
       - Hteli smo da otvorimo 1998. godine, ali su nas dva puta odbili. U stvari, rekli su da nam nedostaju neki papiri, pa smo se odlučili za Sarajevo. Sada smo opet podneli zahtev i nadam se da će biti odobren.      
      
       IVANA JANKOVIĆ