Korisnici Interneta, Srbi i Crnogorci, tvrde da godišnje 147 puta obave “onu stvar”. Ugledni stručnjaci za NIN kažu da je ideja o upoređivanju broja seksualnih odnosa kao kriterijum (ne)uspešnosti u krevetu krajnje dubiozna!

      Da li znate onaj vic o Srbinu, Englezu i Amerikancu? Koji? Pa, bilo koji, svejedno je. U svakom je Srbin doskočio obojici. E, u ovom seksualnom Internet prebrojavanju, Englez je peti, Srbin, odnosno Jugosloven je sedmi, a Amerikanac je na dvanaestom mestu. Dakle, reč je o tome koliko ko puta godišnje obavi “onu stvar” koja se obično radi u krevetu, u mraku, a u ovom slučaju obavezno sa ženom.
       Rezultat nedavne Internet ankete koju je sprovela multinacionalna kompanija “Dureks”, svetski gigant u proizvodnji kondoma, pokazuje da od 50 000 anketiranih ljudi iz 22 zemlje širom planete (iz Istočne Evrope obuhvaćeni su samo Jugosloveni i Poljaci) Francuzi najčešće vode ljubav - u proseku 167 puta godišnje. Iza njih su Holanđani, potom Danci, Kanađani, Britanci, pa Nemci i Srbi i Crnogorci koji priznaju da 147 puta godišnje rade “one stvari”.
       Kome i šta znači ovakvo istraživanje, osim pomenutom proizvođaču prezervativa? I koliko je uopšte relevantna ova brojka koja kazuje da Srbi i Crnogorci svakog trećeg dana obave seksualni čin?
      
       Proizvoljno istraživanje
       Nijedan relevantni stručnjak koga smo konsultovali, a neki od njih i govore u ovom tekstu, nije aminovao ovu brojku, niti je iole ozbiljno uzeo u razmatranje. Psihijatar Mirjana Erić smatra da ovakva anketa “ni približno ne može da bude meritorna u naučnom smislu i plašim se da je više senzacionalistička nego naučna! Uopšte, ideja o upoređivanju broja seksualnih odnosa kao kriterijuma uspešnog ili neuspešnog seksualnog ponašanja je krajnje dubiozna, da ne govorimo kada se postavi na nacionalnoj osnovi.
       Za psihijatra i psihoterapeuta u Institutu za mentalno zdravlje Vladimira Miloševića, ovo istraživanje, ma kako bilo obimno i sveobuhvatno, ipak je manjkavo jer se odnosi samo na korisnike Interneta:
       - To - kaže Milošević - povlači za sobom pitanje starosti učesnika ankete. Internet obično koriste ljudi od 20 do 40 godina, ljudi višeg obrazovanja i, konačno, Internet se mnogo više koristi u zapadnim zemljama nego u ostalim. Dakle, ma koliko bili zanimljivi rezultati koji su dobijeni, ovo je jedno prilično ad hoc i proizvoljno istraživanje.
       I Zoran Rakić, psihijatar i seksolog koji je u ovoj oblasti jedini naslednik profesora Aleksandra Kostića, izražava čuđenje da se ljudi uopšte bave brojanjem u ovakvoj prilici:
       - Kakve veze ima erotski život sa brojem polnih odnosa? Koja je to pamet da neke karijerističke ambicije primenjuje u seksualnoj aktivnosti? Seksualni život čoveka je duboko intimna i lična stvar svakog para, odnosno partnera u tom odnosu.
       Razumem one koji su pravili anketu, mislim na prodavce prezervativa. Međutim, oni koji su učestovali u ovoj anketi su prosto detinjasti. Ne samo oni, već svi koji govore o broju polnih odnosa.
       Ginekolog Zoran Sretenović (privatna ordinacija “Sretenović”) takođe ne vidi u čemu je značaj ovakvog prebrojavanja:
       - Ova brojka govori da bi naš muškarac trebalo da vodi ljubav svakog trećeg dana. Rasponi između godina su veliki pa bi se moglo reći da je to nekome i malo, a nekome mnogo. Ali, nije suština u broju seksualnih odnosa, pitanje je i kvaliteta seksualnog odnosa. Kod mlađih ljudi možda je lakše razgovarati o broju, jer kod njih postoji veća želja za seksualnim odnosima prosto kao neko takmičenje. Međutim, kad uđete u brak i dođete u određene godine, vi sve više tražite kvalitet u seksualnom odnosu, a ne mrljavi broj. U očuvanju jedne veze seksualni odnosi igraju važnu ulogu, ali ne i primarnu. Dobra porodica i atmosfera u kući su primarni, a seksualni odnosi su na sledećem mestu i to ne po njihovom broju, već po kvalitetu.
      
       Falsifikovanje činjenica
       Bez obzira na ovakvu ocenu ankete, istraživanje učestalosti seksualne aktivnosti ljudi jeste centralno pitanje seksualnog ponašanja i psihijatar Mirjana Erić objašnjava u čemu je njegov značaj:
       - Sredinom prošlog veka Alfred Kinsi i njegovi saradnici sproveli su veoma ekstenzivno i metodološko istraživanje (1948-1953) i došli do značajnih podataka koji bacaju više svetlosti na ovaj domen seksualnog ponašanja.
       Ono što je bitno iz tog istraživanja jeste da je “ukupan seksualni ishod”, kako su oni nazvali učestalost seksualnih odnosa muškaraca i žena (to jest doživljen orgazam) u jedinici vremena (nedelja ili sedam dana) i kod muškaraca i kod žena apsolutno individualan! Postoje velike razlike među zdravim ljudima koji žive pod istim ili sličnim životnim uslovima i okolnostima, a da pri interpretaciji ovih podataka valja znati da oni ne ukazuju na normalno ili patološko seksualno funkcionisanje, niti se kroz ove podatke može ceniti muževnost ili potentnost pojedinca.
       Doktorka Erić posebno naglašava pitanje valjanosti bilo kakvog statističkog interpretiranja seksualnih odnosa, jer u toj proceni nema ni reči o njihovom kvalitetu koji je suštinska kategorija svakog seksualnog odnosa:
       - Ipak, podaci ukazuju da je najčešće da muškarci doživljavaju jedan do šest orgazama nedeljno (tri četvrtine ispitane populacije), dok je ta procena kod žena znatno složenija. Orgazam kod žena je mnogo nejasniji pokazatelj nego što je to slučaj s muškarcima kod kojih je on uvek praćen ejakulacijom. Čak i kada je prisutan često ga je teško prepoznati, jer ga prati znatno oskudnije seksualno ponašanje i manje vidljivi pokazatelji. Iz tih razloga u proceni ukupnog seksualnog ishoda kod žena neophodno je da se sagleda celokupno seksualno ponašanje, čak i ono koje ne rezultira orgazmom.
       Ovakvo istraživanje pokreće pitanje: koliko je normalno voditi ljubav? I, koliko je naš čovek spreman da iskreno odgovori na pitanje o broju seksualnih odnosa? Iz svoje prakse psihijatar i psihoterapeut Vladimir Milošević zaključuje:
       - Kad je reč o seksualnosti, čovek često voli i samom sebi da falsifikuje činjenice. Naš svet je u principu tradicionalan, konzervativan i dosta patrijarhalan. A populacija koja koristi Internet je izvan ovog profila našeg građanstva. Seksualna problematika ljudi po prirodi stvari izuzetno je intimna i lična. Međutim, po pravilu, anglosaksonske kulture, odnosno njihovi pripadnici, spremni su da govore o seksu na realan način od pripadnika takozvane mediteranske mačo-kulture gde su svi spremni da sebe prikažu u boljem svetlu nego što jesu. Za ljude našeg podneblja važi da su veoma retko spremni da govore o ovoj temi, a i kad to čine trude se da se konformiraju, da kažu ono što misle da se od njih očekuje.
       Naši ljudi veoma teško prihvataju da sa svojim partnerom razgovaraju o seksu. Za njih je to nešto što se obavi u mraku, na brzinu i stavi se recka - OK, ja sam zdrav i normalan, idemo dalje. I tu izostaje razvijanje sebe kao seksualnog bića bez čega ne postoji kvalitetan seksualni život.
      
       Poglavica je najpotentniji
       Da li ste ikada čuli da je neko govorio o seksualno poželjnom Mađaru, Bugarinu ili Rumunu? Niste, naravno, ali u mnogim vicevima o seksualnoj nadmoći Srba i Crnogoraca preko puta njih stoji jedna vatrena podatna Mađarica. Tako je u vicevima, ali psihijatar Mirjana Erić o toj vrsti predrasuda i tretmana naših mačo-muškaraca ovako sudi:
       - Izdvajanje pitanja i problema seksualnosti po nacionalnoj osnovi je u potpunosti pogrešan pristup. To je deo naše trinaestogodišnje društvene regresivnosti, možda najgore ispoljene baš u ovom domenu. I Srbi i Crnogorci, kao i ostali narodi na ovim podnebljima, deo su zapadne kulture i dele njene vrednosne sisteme. A to znači da svi parametri kojima se ocenjuje seksualno ponašanje i funkcionisanje koji važe za pojedince zapadne kulture - važe i za njih.
       Međutim, ovde je reč o samoljubivosti muškaraca našeg podneblja, većoj i ekspresivnijoj u poređenju sa drugim kulturama, jer, ne treba zaboraviti da smo i pored toga što smo pripadnici zapadne kulture, i dalje duboko u podeljenom odnosu s korenima istočnjačke kulture, gde se seksualnost sasvim drugačije vrednuje.
       Muškost se, to je valjda nesporno, ispoljava kroz uspešnost u polnim odnosima. I kad se govori o tome da neko to radi dva-tri puta nedeljno, kao što je rezultat ove ankete, dr Zoran Rakić upozorava:
       - Svuda u svetu gde postoji par, seksualni odnosi se upražnjavaju dva-tri puta nedeljno, ali samo između 20. i 30. godine života jer, učestalost seksualnih odnosa zavisi pre svega od životnog doba, potom od iskustva i od situacije. Naivna dimenzija ovog našeg naroda je da na seksualnom planu nalazi osnovu za hvalisavost. Ta osobina, doduše, ima osnova u gledanju na seksualnu aktivnost kao izvor života. Ako pogledate antropološke studije, videćete primere da se u nekim afričkim plemenima poglavica birao tako što je morao da pobedi sve konkurente u broju seksualnih odnosa sa ženama u plemenu. Jer, smatralo se da je to životno nadahnuće koje utiče i na broj useva koji se gaje. I ako se neka žena požali da seks nije bio kako treba - njega ubiju. Jer, ako mu potencija pada, onda će i životna potencija njegovih saplemenika padati. A njima je za vođu plemena potreban najjači i najpotentniji među njima.
       Kad govori o seksu, primećuje Vladimir Milošević, naš prosečan građanin često koristi humor i na taj način se uspostavlja veća distanca u odnosu na temu o kojoj se govori. Svaki put kad pokušavamo da se našalimo na račun nečega, mi se na psihološkom i emotivnom planu udaljavamo od toga. Naš muškarac se veoma često na taj način brani od razgovora o seksu:
       - Žene su mnogo spremnije, kaže psihijatar Milošević, da govore o seksu i to nije svojstvo jedne kulture nego svojstvo polova. Međutim, veoma je zanimljiv rezultat delikatnih istraživanja koja su pratila na mikronivou promene u mozgu koje dovode do emocionalnih reakcija. Pokazalo se da su te emocionalne reakcije i unutrašnje proživljavanje kod muškaraca mnogo intenzivniji nego kod žena. A nekako je uvreženo mišljenje da su žene emotivnije. I možda je baš to razlog što oni teže govore o tome.
      
       Ni normalni ni opušteni
       Naš sagovornik Zoran Sretenović govori o učestalosti seksualnih odnosa kada je reč o parovima koji ne mogu da dobiju dete:
       - Kao ginekolog mogu da vam kažem ovakve primere: pacijenti, muž i žena, dolaze na lečenje od infertiliteta (to je pravilnije reći nego sterilitet) ali posle pregleda i razgovora sa njima vidim da problem uopšte nije u sferi mog interesovanja, već je posredi socijalni problem. Ti ljudi stanuju kod roditelja, nemaju mogućnosti da imaju odnos u momentu kada je žena najplodnija, i sve se svodi na to da su ti ljudi na velikoj muci. U stvari, društvo u tranziciji kakvo je naše današnje, čini ljude nesređenima, nervoznima, agresivnima... tako da ni njihovi seksualni odnosi nisu normalni i opušteni. Moji pacijenti imaju veoma česte seksualne odnose, ali ne iz zadovoljstva, već iz želje da dobiju potomstvo.
       Vratimo se na kraju pitanju s početka ovog teksta: da li normalan čovek ima potrebu da govori o svojim seksualnim odnosima? Mirjana Erić sublimira odgovore većine NIN-ovih sagovornika o ovoj temi:
       - Skladni i uspešni parovi i pojedinci nemaju potrebu da javnost bučno obaveštavaju o svojim seksualnim kvalitetima i dostignućima. Samo oni koji imaju skrivene, pa i manifestacione probleme sa svojom seksualnošću, krajnje ekspresivno žele da ostave suprotan utisak.
      
       RADMILA STANKOVIĆ
      
      

Ne verujem ja u to Rambo Amadeus, muzičar        Ovakve ankete su prosto pogrešno koncipirane i potpuno sam indiferentan prema njima, jer smatram da je nemoguće dobiti objektivan odgovor. Mi još nismo došli do neophodnog stepena iskrenosti u takvoj vrsti ankete.        Možda možemo precizno da utvrdimo koliko kafe popijemo godišnje, ali ne i koliko seksualnih odnosa imamo. Kod nas je, inače, sve naopako. Mi mislimo da je Belgija zemlja sa najviše pedofila, a ona je jedina zemlja koja ima specijalizovanu policiju za tu vrstu prestupa. Napravili smo onoliku poviku na vlast u Crnoj Gori zbog seks-trgovine, a reč je o tome da je Crna Gora toliko mala da ta stvar prosto nije mogla više da se krije. Tako vam je i ova stvar sa seksom. Ne priznajem nikakve brojke već samo kompletnu ljubav bez koje nema seksa.

      
      

Normalni ne govore Milovan Ilić Minimaks, zabavljač        Mnogi ljudi, kao što su Srbi, smatraju da su najbolji ljubavnici na svetu. Kao što Srbi smatraju da su Mađarice najbolje žene na svetu. To su neke fame, a realnost je nešto drugo. U razvijenim zemljama zapada, najveći deo čovečanstva vodi ljubav samo petkom i subotom uveče. Nema ljubavi ponedeljkom, utorkom, sredom i četvrtkom.        Mislim da nijedan normalan čovek na svetu neće reći kako sa svojom ženom vodi ljubav dva ili tri puta nedeljno. Kao što se ne go-        vori za koga glasate i o tome se ne priča jer su to najintimnije stvari. Ne razumem ljude koji na pitanja tipa “gde najviše volite da vodite ljubav”, odgovaraju “na kuhinjskom stolu” ili “na klaviru”. Taj koji to govori je idiot. U takvim anketama učestvuju samo retardirani ljudi, poludebili, ili ljudi kojima nešto fali. Prema tome, u takve ankete ne verujem. O Srbima, inače, mislim da veoma malo rade, skoro sve firme su na prinudnom odmoru, a ljudi na selu koji zimi nemaju nikakvog posla, njima zaista samo ostaje da vode ljubav.

      
      

A gde su deca? Đule Van Gog, muzičar        Meni se čini da je ovaj broj seksualnih odnosa u potpunom neskladu s brojem rođene dece, što govori samo jedno: da se kod nas prezervativi koriste u ogromnim količinama.        Pretpostavljam da iz ove ankete proističe samo jedno zadovoljstvo: u košarci i u seksu mi smo ispred Amerikanaca. A ja bih voleo da umesto toga imamo više poroda. To bi nam bilo daleko bolje i korisnije nego što smo se našli sedmi na rang-listi sa tim, navodno, velikim brojem seksualnih odnosa.

      
      

Samo kreteni pričaju Dragoš Kalajić, slikar i pisac        Takve ankete vrede jedino kao pokazatelji razmera kretenizma koji u svetu pod senkom Zapada poprima već masovne razmere. Samo kreteni mogu biti toliko raspoloživi da svakome ko im samozvan uđe u Internet poštu spremno ispovedaju inventare i salda svog intimnog života, pod uslovom da tako nešto poseduju i da su ga svesni. U šta duboko sumnjam. Uostalom, i samo računopolagačko izvođenje proseka snošaja je kretenski posao. Nije suština u kvantitetu već u nemerljivom kvalitetu odnosa, tim pre jer je jedini istinski seksualni odnos samo i jedino onaj koji je deo celine zvane ljubav. Zato jedan jedini, ali potpuni odnos, više vredi od hiljada polovičnih. Izvan ljubavi, bez ljubavi, svaki seksualni odnos samo je obostrano pomaganje dva nesrećna bića u masturbaciji.        Dakle, možemo biti zadovoljni što su na rang-listi kretena Srbi pri evropskom dnu.        Miloš Crnjanski, povodom neke engleske crnke koja mu se nudila, kaže kako se, i da nije oženjen, ne bi ni na letovanju upuštao sa ženom iz srednjeg građanskog staleža. Zato njegov autobiografski junak iz “Romana o Londonu” saopštava svojoj supruzi kako bi “bio u stanju da je voli, i kad bi živeli samo kao brat i sestra, i bez seksualnih veza.”