Dimitrije Kalezić

      Kloniranje je veštačka stvar, koju kao takvu Crkva ne prihvata. Smatra se da je to nasilje nad tvorevinom. Osnovno što je kod jednoga čoveka, jeste njegova ličnost, a to je bogatstvo duhovnih sadržaja; to je ono što se u narodu zove sopstvo, pa otud izrazi sopstveni, sopstvenost... i što se još zove svojstvo, pa otud izraz svojina, usvojiti, prisvojiti. U tome čovek ima svoj unutrašnji sadržaj koji je naznačen od njegovog tvorca, pa je otud u slovenskim jezicima izveden izraz od glagola imeti (imati - ime) a to je ono što čovek ima svoje u sebi. To je sve van dometa kloniranja.
       Kao takvo, kloniranje predstavlja nenadležnu i nasilnu intervenciju u same temelje antropologije. Da li bi taj klonirani čovek, ili kloniranjem “rođeni”, bio sposoban za bolje razmnožavanje i napredovanje, ili bi bio osuđen na biološku smrt - slično životinji dobijenoj veštačkim putem, ali ipak ne industrijskim (takva je, recimo, mazga).
       Na ovo treba da daju odgovor gospoda koja kloniranjem rađaju nove zemaljce, koji su - nezemaljci - nego “industrijalci”.
       - Kome bi takav čovek bio rod?
      
       N. A.