Ne prisustvujemo li sa Antinorijem, upravo, i kloniranju Biblije.

      Fotografija kojom ilustrujemo ovaj tekst, a na kojoj su zagrljeni Dejan Stanković, Severino Antinori i Siniša Mihajlović, bez sumnje, uskoro će početi da kruži svetom baš kao što je, svojevremeno, kružio bauk komunizma. Ovde je reč o bauku klonizma. A nevolja je utoliko veća što je Severino Antinori, bog kloniranja i član uprave rimskog “Lacija” za koji Dejan i Siniša igraju, a za taj klub navijaju i oni koji su svojevremeno navijali za Musolinija i Hitlera. Nevolja je golema i što će sada pravoslavni pozdrav sa tri ispružena prsta da se meša s jednim drugim nepopularnim pozdravom.
       Da ne okolišim: Srbima, po svoj prilici, sledi nova, još žešća satanizacija. Pravljenjem novog ibermenša srpske krvi i sa ovog tla. Neko se, opet, gadno igra sa Srbima koji su, taman, zaboravili da su nebeski narod... Đavo je odneo šalu, bog kloniranja došao je po svoje. Došao je direktno u Beograd. Rimski lekar Severino Antinori, pionir klonoinžinjeringa doleteo je, prošle nedelje, na surčinski aerodrom, gotovo, inkognito. U njegovoj pratnji su tri telohranitelja, tu je i blindirani automobil. Mnogi bi, iz mnogih razloga, hteli da ubiju novovekovnog boga Antinorija.
      
       Ordinacija “Papić”
       On je, navodno, kod nas, došao na 15. kongres o fertilitetu i sterilitetu koji je održan 5. i 6. decembra u hotelu Hajat. Tamo je i održao predavanje o kloniranju iza zatvorenih vrata i bez prisustva novinara. Ali, Kongres je, izgleda, bio samo paravan, a pravi razlog posete Beogradu je priprema za rađanje prvog ljudskog klona u Srbiji, a Antinori trvdi i na planeti. Zna se, navodno, i vitlejemska pećina trećemilenijumskog bezgrešnog začeća. Spominje se, naime, privatna ordinacija “Papić” kod Zvezdinog stadiona. A možda je i to varka. Možda će se bezgrešno Dete roditi u nekoj drugoj privatnoj ordinaciji. Ili na VMA. Zašto da ne? Tamo je najbezbednije.
       Zna se i dan kada će se prvi klon roditi - 20. januar 2003. godine. Dakle, na Svetog Jovana Krstitelja. A onda, po svoj prilici, 7. februara iduće godine, (opet se pominje beogradska ordinacija “Papić”) treba da se rodi i prvi srpski klon. Prvo bezgrešno Srpče. Da li je samo još to trebalo Srbima? Mira Adanja-Polak je u Beogradskoj hronici, na RTS-u najavila da je Antinori primljen i na najvišem državnom nivou. Tu vest, posle nje, niko nije ni rekao, ni porekao. Srpska javnost kao da je zatečena. Ne samo mediji, već i političari, državnici. Crkva i Akademija, takođe. NIN se obratio znamenitim intelekutalcima, mnogim uvaženim sedim glavama različite političke i duhovne orijentacije, da javno iznesu svoje mišljenje o kloniranju, o kraju ljudske istorije, ali zapanjujuće je sa kakvom lakoćom su svi ti ljudi odbili da se oglase. Kao da smo ih anketirali o poskupljenju struje ili naglom prodoru hladnog talasa u Srbiji i decembarskoj suvomrazici.
       Ćuti se kao da je reč o sporadičnom incidentu, a ne o civilizacijskom skandalu, kao da nije reč o pogibeljnoj prekretnici u daljoj istoriji ljudskog roda. Zatečeno je i pravosuđe. Srbija, Jugoslavija nema zakon o zabrani kloniranja, jer smo mislili da je to daleko od nas na hiljade svetlosnih godina. A desilo nam se, evo, u devojke dete i to klonirano dete. Desila nam se Apokalipsa, a mi na nju gledamo kao na novi, januarski hepening, kao na novo kakvo-takvo uzbuđenje, jer to što nam je Srbija u ve-de stanju sa Natašom Mićić na čelu i nije, baš, mnogo uzbudljivo. Ćute i savezna i republička vlada. Od političara se, za sada, užasnuo samo Stojan Protić potpredsednik Demohrišćanske stranke Srbije. On kaže: Grozim se. Čovek se umešao u ono što je Božja stvar i to će nam se vratiti sa strahovitim posledicama, jer se mešanje u Božje stvari ne završava dobro. Strašno je i sa ljudskog i sa Božijeg i sa moralnog stanovišta. Postoje i drugi načini i putevi da se otkrije smisao života. Posle kloniranja ovce Doli, bilo je, maltene, pitanje dana kada će nam se desiti Severino Antinori. Ali, kako da se desi, baš, nama Srbima pored tolikog zemljinog šara? Zašto je arhanđel Gavrilo 21. veka odabrao baš Srbe da njima šapne na uvo svoje Blagovesti?
       Ko je, uopšte, on?
       Rođen je 1945. godine i od malih nogu pomagao je svom ujaku u veterinarskim poslovima po italijanskim selima. Medicinu je diplomirao 1972. godine na Sapijenti u Rimu. Specijalizirao je gastroenterologiju, ali je ubrzo počeo da asistira u porodilištu i na Ginekološkom institutu za majčinstvo u Rimu. Potom je počeo da sklapa profesorske ugovore na određeno vreme te je predavao u Školi za porodilje i na Katedri za ginekologiju Univerziteta u Pizi. Početkom osamdesetih upoznaje biologa Katerinu Versaće pa njih dvoje zajedno 1985. godine utemeljuju Međunarodni centar za repodukciju čoveka i terapiju protiv steriliteta RAPRUI. Već godinu dana kasnije Antinori počinje eksperimente sa direktnim ubrizgavanjem sperme u jezgro jajne ćelije kako bi lečio mušku neplodnost.
       Njegovi eksperimenti izazivaju oštre reakcije katoličke štampe u Italiji, a 1994. godine, Antinori postaje poznato ime u celom svetu, omogućivši 63-godišnjoj Rosani dela Kortes da rodi dete. To je uradio tako što je uzeo jajašce druge žene, oplodio ga u epruveti i usadio ga u matericu žene koja je bila u menopauzi. Antinori je ušao u Ginisovu knjigu rekorda, jer je Rosana dela Kortes postala najstarija poznata porodilja na svetu. Izuzimajući Svetu Anu majku pominjanog Jovana Krstitelja. Zagrebački “Globus” piše da je Antinori danas na čelu velikog biotehnološkog konzorcijuma i da su njegovi partneri Amerikanac kiparskog porekla Panos Zavos i izraelski biotehnolog Avi Ben Abraham.
      
       Sponzor Gadafi
       Mada Antinori tvrdi da je prva kloniranja ljudi obavio u jednoj muslimanskoj državi, nagađa se da je većina eksperimenata njegov konzorcijum obavio u Izraelu, u sedištu jedne firme, severno od Tel Aviva, u gradu Cezareji. Po drugim izvorima, Antinori je prve ljudske klonove napravio na jednom brodu, opremljenom velikom laboratorijom, a taj brod plovi međunarodnim vodama da bi, na taj način, izbegao međudržavne i državne zakone o zabrani kloniranja. Postojanje ovog broda, međutim, nikad nije dokazano te je on, izgleda, samo mamac i lažna meta koja treba da odvrati pažnju od država u kojima se kloniranje sprovodi. Kao mogući Antinorijev finansijer spominje se Moamer el Gadafi koji je i naručio jednog klona, a dvoje dece je Antinori klonirao po želji dvojice ruskih tajkuna.
       Ali, najveća konkurencija Antinoriju su, svakako, naučnici iz kompanije čije je sedište u državi Masačusets. U trci je i francuska naučnica Brižit Buaselje, inače, vlasnik biotehnološke kompanije Klone. Ona hoće da klonirani embrion usadi u matericu svoje ćerke Marin. Ova francuska naučnica je članica kanadske sekte raelijanaca koja veruje da su ljude klonirali vanzemaljci, i, pažljivim iščitavanjem Starog zaveta mogu se naći uporišta za takvo verovanje (vidite prošli broj NIN-a tekst Arhanđel Antinori, strana 64.)’ Uostalom, opis kloniranja Eve od Adamovog rebra više je nego prepoznatljiv.
       Pa se tako pitamo: ne prisustvujemo li sa Antinorijem, upravo, i kloniranju Biblije.
      
       DRAGAN JOVANOVIĆ
      
      

U Italiji i mnogim zemljama Zapadane Evrope u toku su pripreme zakona kojim će se zabraniti kloniranje ljudskih bića. Istovremeno se planira i strogo kažnjavanje svih lica koja taj zakon budu prekršila. Međunarodni sporazum kojim se zabranjuje kloniranje ljudi treba da stupi na snagu do kraja 2004. godine.