Šta se događalo na istorijskoj sednici Ustavne komisije na kojoj je postignut dogovor o uređenju nove državne zajednice

      Usvajanje Ustavne povelje buduće državne zajednice Srbije i Crne Gore na sednici Ustavne komisije 6. decembra predstavljeno je u domaćoj javnosti kao prvi, džinovski korak ka evropskoj integraciji te dve republike, ali način na koji je ona usvojena, ostavlja prostor za pitanje da li je mukama konačno došao kraj. Nakon što su u šestomesečnom procesu usaglašavanja konstitutivnog akta buduće državne zajednice otklonjene najveće prepreke postizanjem kompromisa oko pitanja načina izbora poslanika zajedničkog parlamenta i nadležnosti sudova, javio se još jedan, kako izgleda, teško premostiv problem. Beogradski sporazum, kojim je dogovoreno stvaranje nove državne zajednice, predviđa mogućnost organizovanja referenduma o državnopravnom statusu Crne Gore posle tri godine. Sporazum, međutim, ne precizira i datum od kog bi taj rok trebalo da teče. Tekst Ustavne povelje takođe predviđa jedan važan rok - rok od dve godine u kome bi u obe republike trebalo da budu održani prvi neposredni izbori za parlament zajednice.
       Jasno je da će budućnost za sada privremene zajednice bitno zavisiti i od toga hoće li prvo biti raspisani izbori ili referendum, i to suprotstavljene strane u Crnoj Gori veoma dobro razumeju. Socijalistička narodna partija (SNP) insistira na tome da u oba slučaja rok počne da ističe u isto vreme kako bi postojala jednogodišnja pauza između izbora i održavanja referenduma. Zagovornicima nezavisne Crne Gore je, pak, u interesu da se ta dva događaja koliko je god moguće približe - i u tome je suština novonastalog problema.
       SNP je podršku Ustavnoj povelji uslovio garancijama svih učesnika u pregovorima da će rokovi predviđeni tim dokumentom početi da otkucavaju sa danom njegovog usvajanja. Jedan od lidera te stranke Zoran Žižić tvrdi da mu je Filip Vujanović obećao da će se Demokratska partija socijalista (DPS) složiti sa tim zahtevom, a potom su predstavnici vlasti Crne Gore na sednici Ustavne komisije 6. decembra ipak odlučili da ne prihvate takva uslovljavanja.
      
       Pritisci
       Jedan od članova srbijanske delegacije u Ustavnoj komisiji izjavio je za NIN da su predstavnici DPS-a na sednici Komisije 6. decembra nameravali da opstruiraju usvajanje Povelje tako što će isprovocirati delegate “prosrpskih crnogorskih partija” u komisiji da ne glasaju za ponuđeni dokument. Naime, nekoliko spornih članova Ustavne povelje je jednoglasno usvojeno na sednici, a kada je došlo vreme da se glasa o dokumentu u celini, Žižić je zatražio da se predstavnici DPS-a usmeno obavežu da će pri izradi zakona o sprovođenju Povelje podržati zahteve SNP-a. Delegati DPS-a su, međutim, rekli da se o takvim stvarima može raspravljati tek nakon što Povelja bude usvojena. Isprovocirani delegati projugoslovenskih stranaka iz Crne Gore su odlučili da budu uzdržani pri glasanju o Ustavnoj povelji u celini, zbog čega nije bilo dovoljno glasova za usvajanje dokumenta. Žižić je tada napustio salu i novinarima rekao da povelja nije usvojena zbog “verolomstva” delegata DPS-a.
       Niko od potpisnika Ustavne povelje ne priznaje da je visoki predstavnik EU Havijer Solana tokom poslednje posete Beogradu vršio pritiske pri formulisanju konačne verzije dokumenta. Konsultacije sa predstavnicima vlasti Srbije i Crne Gore vođene su u odvojenim prostorijama, tako da nijedna strana ne zna da li je Solana u razgovorima sa onom drugom pribegavao uslovljavanjima kao argumentu. Razume se, nijedna od dve strane ne priznaje da je bila izložena pritisku, pretnjama ili bilo kakvoj vrsti nediplomatske retorike.
       Izvesno je, međutim, da je pritisaka na sednici Ustavne komisije 6. decembra bilo. Nakon što su nesuglasice trojice predstavnika prosrpskih stranaka iz Crne Gore i četvorice zvaničnika vladajuće crnogorske koalicije kulminirale do te mere da je usvajanje Ustavne povelje izgledalo nemoguće, počeli su, prema rečima NIN-ovih sagovornika, da “rade telefoni”. Sednicu su prvi napustili funkcioner SNP-a Zoran Žižić i delegat DPS-a Dragan Kujović, i odmah, u svađi, pred novinarima saopštili da Ustavna povelja neće biti usvojena. Kujović je, praćen još jednim članom DPS-a Borom Vučinićem, napustio Saveznu skupštinu. Vidno iznerviranog i zajapurenog Kujovića pokušali su da zaustave ostali članovi Komisije, ali je on ocenio da je bespredmetno nastavljati razgovore. Čak je i Zoran Žižić obukao kaput i krenuo ka izlazu iz parlamenta, ali je uz ubeđivanje srbijanskih predstavnika u komisiji ipak pristao da ostane na sednici.
       Tada se, prema rečima pouzdanog NIN-ovog izvora, lider Demokratskog centra i predsednik Veća građana Savezne skupštine Dragoljub Mićunović telefonom čuo sa šefom misije Evropske komisije u Beogradu Džefrijem Baretom i rekao da će “ispasti skandal i da povelja neće biti usvojena”. Potom je razgovarao sa još nekim stranim diplomatama, a jedan od njih se čak ponudio da dođe u Saveznu skupštinu i lično “urazumi” posvađane crnogorske političare. Mićunović je, međutim, ocenio da bi to bilo neumesno, nakon čega su počeli da zvone i telefoni predstavnika vlasti Crne Gore u Ustavnoj komisiji, a verovatno i telefoni u nekim kabinetima u Podgorici. Dragoljub Mićunović se čuo i sa predsednikom Vlade Srbije Zoranom Đinđićem koji je odmah pozvao predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, i u telefonskom razgovoru utroje dogovoreno je da Đukanović telefonira dvojici preostalih izaslanika u Beogradu Miodragu Vukoviću i Igoru Lukšiću i kaže im da prihvate zahteve SNP-a koji se tiču datuma od kojih teku rokovi predviđeni Ustavnom poveljom.
      
       Telefonski kvorum
       Poslovnikom Ustavne komisije predviđeno je da se odluke tog tela donose dvotrećinskom većinom, a drugi uslov je da se pozitivno izjasni većina članova delegacija sva tri parlamenta: srbijanskog, crnogorskog i saveznog. Kada su zavađene strane u komisiji shvatile da je vrag odneo šalu, i da će se neko u Briselu veoma naljutiti ako Povelja ne bude usvojena, ispostavilo se da u sali nije prisutno dovoljno članova da bi dokument bio usvojen, tako da javnost ne posumnja u postignuti stepen saglasnosti delegacija. U tom trenutku, sednici je prisustvovalo devet delegata Saveznog parlamenta, sedam predstavnika Skupštine Srbije (Boško Ristić je bio ovlašćen da glasa za preostalu dvojicu, Dragora Hibera i Nebojšu Lekovića) i samo pet predstavnika crnogorskog parlamenta (dvojica iz DPS-a i po jedan iz SNP-a, Narodne stranke i Srpske narodne stranke).
       Vuković i Lukšić pristali su da telefonom pozovu svoje partijske kolege Kujovića i Vučinića kako bi ih ovi ovlastili da glasaju u njihovo ime. Kada je i to učinjeno, Ustavna povelja je usvojena jednoglasno, sa 25 glasova “za”. Nedostajali su samo glasovi Dejana Vučinića iz Liberalnog saveza Crne Gore (koji je napustio komisiju, a njegova stranka zatražila da niko drugi ne bude delegiran na njegovo mesto) i Bore Vučinića, iz Socijaldemokratske partije, koji je otputovao a da nikoga nije ovlastio da glasa u njegovo ime. Na isti način usvojeni su i zaključci sa sednice kojima se članovi komisije obavezuju da će pri donošenju zakona o sprovođenju Ustavne povelje kao datum od koga teku rokovi naznačeni u Povelji navesti dan usvajanja konstitutivnog akta buduće državne zajednice.
       Novinarima je, posle sednice, rečeno da je Ustavna povelja usvojena jednoglasno, a potpisnici su rešili da javnosti ne predoče sa kakvim su se teškoćama susreli, kako bi izbegli eventualne komentare da je nova država konstituisana u svađalačkoj atmosferi i zahvaljujući pretnjama stranih diplomata. Odluka o usvajanju Ustavne povelje obnarodovana je uz buran aplauz novinara. Političari su imali manje entuzijazma.
      
       Nije gotovo
       Ustavna povelja mora biti usvojena u sva tri parlamenta zajedno sa zakonom o njenom sprovođenju. Članovi Ustavne komisije izneli su optimističke procene da će se to dogoditi do Nove godine, a da će osnovne institucije nove državne zajednice biti konstituisane do 31. januara 2003. godine. Kako bi se taj scenario ostvario, ustavni zakon treba da bude napisan za svega dve sedmice, a pri tom, sa pravnog stanovišta, njega nije nimalo lakše načiniti nego samu Ustavnu povelju. Iako je Ustavna povelja usaglašavana čitavih šest meseci, stručnjaci tvrde da bi zakon o njenom sprovođenju teorijski mogao biti usvojen za kratko vreme, ali samo pod uslovom da postoji politički konsenzus među njegovim tvorcima. Njega za sada nema. Zvaničnik DPS-a Miodrag Vuković izjavio je NIN-u da predstavnike vlasti Crne Gore u Ustavnoj komisiji, iako su 6. decembra prihvatili zahtev SNP-a da eventualni referendum o državnom statusu te republike bude održan tri godine po usvajanju Ustavne povelje, ništa ne obavezuje da tu formulaciju uvrste u ustavni zakon. Vuković je rekao da stavovi navedeni u zaključcima sa poslednje sednice nisu prekluzivne prirode, već da su instruktivni, odnosno samo predlozi, a nikako nešto što obavezuje.
       “Svi u nedostatku argumenata traže nekakve zavere, ali njih nema. DPS samo želi da pravnički, a ne politički, objasni da se u Beogradskom sporazumu nigde ne navodi od kada treba da teku rokovi. Rok za raspisivanje referenduma naprosto teče od 14. marta, dana kada je potpisan Beogradski sporazum, i u tome nema nikakve tajne namere”, rekao je Vuković. On dodaje da to što se, prema tumačenju DPS-a, datumi predviđeni za održavanje referenduma i neposrednih izbora za poslanike parlamenta zajednice poklapaju, nije posledica nikakvog zlog nauma vlasti u Podgorici već prosto stvar valjanog pravnog tumačenja. Bilo kako bilo, ovakav stav se sigurno neće dopasti SNP-u, i jasno je da sukobi te stranke sa DPS-om tek predstoje. U ovom trenutku, konstituisanje nove državne zajednice Srbije i Crne Gore je udaljeno na korak od sedam milja jer će se, ukoliko jedna od strana ne načini nekakav neverovatan kompromis, situacija sa poslednje sednice Ustavne komisije ponoviti tokom procesa izrade ustavnog zakona. Time će, naravno, biti dovedeno u pitanje i konstituisanje nove državne zajednice.
       Međunarodna zajednica je do sada pokazala da joj je do stvaranja nove države Srbije i Crne Gore više stalo nego nekim uticajnim političarima u Beogradu i Podgorici, tako da ostaje nada da će i ovoga puta posvađane učesnike naše državotvorne tragedije ponovo izmiriti neki briselski deus ex machina.
      
       DEJAN ERAKOVIĆ
      
      

Lista “otpisanih” U Predlogu zakona za sprovođenje Ustavne povelje u članu 5b, nabraja se čak 40 pojedinačnih organa savezne administracije predviđenih za ukidanje. Prestaju da rade: Savezna ministarstva unutrašnjih poslova, ministarstvo finansija, pravde, saobraćaja i telekomunikacija.        Zatim, Savezna uprava carina i uprava za kontrolu letenja, Savezni devizni, budžetski, upravni, tržišni, vazduhoplovni, saobraćajni i sanitarni, veterinarski i fitosanitarni inspektorati, Vojno pravobranilaštvo, Savezno javno pravobranilaštvo.        Ukidaju se Antimonopolska komisija kao i komisije za hartije od vrednosti i finansijsko tržište i sprečavanja pranja novca.        Potom sekretarijati za informisanje, zakonodavstvo, za razvoj i nauku, rad zdravstvo i socijalno staranje, sekretarijat za sport i omladinu, kao i Savezni sekretarijat za vere.        Za “odstrel” su predviđeni i Savezni zavodi za informatiku, međunarodnu saradnju u agroindustriji UHIDO Jugoslavija centar, zavod za biljne i životinjske genetičke resurse, zavod za zaštitu i unapređenje zdravlja, za socijalno osiguranje, za tržište rada i migracije, pa i hidrometeorološki zavod.        “Višak” u saveznim organima predstavljaju i Savezna direkcija za imovinu SRJ, direkcija za robne rezerve, potom i Arhiv Jugoslavije, agencija za promociju i podsticanje agrarnog izvoza, Agencija za istraživanje medija i odnosa sa javnošću, kao i Muzej istorije Jugoslavije.        Listu “otpisanih” završavaju Služba za zajedničke poslove Savezne vlade i saveznih organa uprave, avio-služba i služba protokola.