Ozbiljniji zahvat u reformi državne uprave predstavljali bi kvalitetni i atraktivni programi stručnog usavršavanja

      Bogu hvala, ne može se reći da je previše vremena prošlo, jer onda ne bi bilo prilike za popravni, ali strpljiviji deo građanstva sigurno je gromoglasno složan da je dovoljno vremena prošlo. Svak’u dugu knjigu piše sa spiskom neostvarenih želja, opravdanih i naravno nerealnih, kako to, avaj, već sa željama obično biva. Klimava međunarodna pozicija (taman im se dopadnemo, oni nas u’vate u valjanju bukovih debala za kundake lovačkih pušaka), privatizacija (opsa!, ovo je već pipavo), a onda: skupoća, sindikati, socijalna pitanja, sve nezadovoljniji esnafi od nezadovoljnijih (prosvetari, medicinari, prošle godine i “crvene beretke”, pa onda neplatežni poreski dužnici kao što su taksisti, advokati, slobodni umetnici - ne i estradni, ali, elem, sudije su zadovoljne) - sve je pod kontrolom, reforme su u toku, a mi smo malo glasniji i to skoro svi OSIM...
       Državna uprava republička mudro ćuti, a i njeni službenici. Dobro im je? Jok, more, kažu pakosnici, zabranio im Ustav da štrajkuju. Da li je mojim dragim i cenjenim kolegama zaista bolje nego drugima? Jeste, neuporedivo bolje nego pre dve godine, kada su svoje dostojanstvo, lično i profesionalno kaucirali u civilizacijskom posrnuću srednjeg sloja i andergraundu jedne, do tada oduvek cenjene struke. Ali nije im toliko bolje da bi caklili očima i zaboravili tuđa ponižavanja i svoja oćutavanja iz bliske prošlosti. Zato gledaju svoja posla i rade, i pokušavaju da budu mrdljiviji ne bi li se odbranili od surove činovničke prašine koja ih svakodnevno saleće. I, naravno, nije im uopšte bolje nego drugima. Možda je podnošljivije... Tek toliko da ne galame... Nego da gunđaju.
       Šta bismo mogli da navedemo da nedostaje u našoj državnoj upravi, a da ne započinjemo oveštalu, plitkoumnu i zamagljujuću priču o korupciji, neljubaznosti, neefikasnosti, kancelarijskom bureku, čitanju novina, lakiranju noktiju itd. Obuka! Stalna edukacija i usavršavanje.
       Dosadašnji pokušaji preduzeti u državnoj upravi na ovom planu, nisu za potcenjivanje. Osnovani su Ministarstvo koje je nadležno za poslove državne uprave, Agencija za unapređenje državne uprave, Savet za državnu upravu . . . Pokrenuto je mnogo inicijativa, akcija i projekata.
       Međutim, ozbiljniji zahvat u reformi državne uprave predstavljali bi kvalitetni i atraktivni programi stručnog usavršavanja, iza kojih bi stala Vlada Republike Srbije, koji bi u još većoj meri mogli da privuku mlade buduće stručnjake u državnu upravu. Tako koncipirani programi usavršavanja predstavljali bi inicijalnu kapislu za snažniji zamah reforme državne uprave, jer bi neminovno privukli one koji su kao najstručniji i najiskusniji i najneophodniji ovom projektu. Zajednička organizovana akcija pripravnika u procesu edukacije, i njihovih starijih kolega koji su zainteresovani za podupiranje procesa njihovog obrazovanja, nužno bi podigla bitisanje državne uprave (JAVNE UPRAVE), na daleko viši nivo sa koga se burek i lak za nokte na kancelarijskom stolu pored tastature, verujem, više nikada ne bi videli.
      
       (Autor je zaposlen u državnoj upravi)