Kako su od rimskih foruma postale “rimske rupe”...

      Aprila ove godine pisao sam o “transliranju”, to jest o kompakt diskovima koji tobože umeju da prevode. Citirao sam tada, kao jedan od primera, Šekspirovo “To be or not to be” prevedeno “Za budu ili ne za budu”.
       Automatsko prevođenje je tema koja zaokuplja naučnike još od četrdesetih godina prošlog veka. Do danas u praksi nije ostvareno, osim za standardizovane tekstove s krajnje ograničenim rečnikom, kao što su meteorološki izveštaji. Vešte trgovce to nije sprečilo da se, uz oslanjanje na naivnu veru u svemoć kompjutera, ponašaju kao da su svi problemi već rešeni i da strane jezike može umesto vas da uči mašina.
       Sad saznajem za još jednu vrstu kompjuterskog pseudoprevođenja. O tome mi javlja čitalac Ratko Stanić, koji je preko pretraživača “Google” razgledao neke italijanske sajtove. On italijanski ne zna, ali zna engleski, a na sajtu postoji jedno polje s natpisom “Translate this page”. Treba, znači, samo da “kliknete” na to polje i dobićete tekst preveden na engleski. R. S. je to učinio i... rezultati se vide na nekoliko odštampanih strana koje mi je poslao kao uzorak.
       Tu je opširan pregled ovogodišnjih izložbi i priredbi u muzejima grada Rima. Budući da automatski prevodilac ostavlja u originalu sve reči koje nema u svom rečniku, njegove rečenice liče na dijaloge Italijana u starim holivudskim filmovima: engleski jezik prošaran italijanskim rečima. Jedan primer: “From the illuministico anjakening through the neoclassicismo until arriving to the debate on the romantica culture”.
       Takve rečenice, istina, Englez može lako da razume, jer je dovoljno da odbaci italijanske završetke “a” i “o”. Teže je kad “prevodilac” potpuno promaši značenje reči. Tako je Risorgimento (borba za ujedinjenje Italije u XIX veku) prevedeno kao “Renaissance” (renesansa): greškica od samo tri veka. Morte u italijanskom znači smrt, ali može biti i ženski rod množine od prideva morto, mrtav. Kompjuter zna samo za ovaj drugi oblik, i zato svako pominjanje smrti kod njega postaje “dead njomen” (mrtve žene). Povodom Garibaldija, govori se o “ikonografiji ovog junaka kakva se formirala u godinama neposredno posle njegove smrti”. U engleskoj verziji ispada da ikonografija “neposredno datira njegove mrtve žene”.
       Cola di Rienzo, vođa narodnog ustanka u XIV veku, ima svoj spomenik u Rimu. Prema prevodu, to je “spomenik ceđenju Rijenca” (u svojoj memoriji kompjuter je našao glagol colare, cediti). Čak ni Benedeto Kroče, čuveni filozof i književni kritičar, nije izmakao prevođenju: nazvan je Benedict Cross(!), a izložba povodom pedesetogodišnjice njegove smrti postala je izložba “za 50 mrtvih žena Benedikta Krosa”. (Opet mrtve žene!)
       Homonimi su nerešiva zagonetka za kompjuter, koji od dva značenja neizostavno bira ono pogrešno. Foro, recimo, u zavisnosti od izgovora vokala, može biti forum, ali i rupa: umesto u obilazak rimskih foruma, prevedeni tekst vas poziva u obilazak “rimskih rupa”. Verso je stih, a može značiti i poleđina: po engleskoj verziji, prvi snovi o nacionalnom identitetu Italije iskazani su “na leđima Dantea i Petrarke”.
       Na drugom sajtu objavljeno je pismo jednog izrazito antiamerički nastrojenog građanina. I tu se dobija prevod u “makaronskom” stilu, kao “bisogna joining to us against imbecilli and the cretini” ili “think džou to be civilizzato people”. Šteta je za neke rečenice nad kojima bi vredelo da se Amerikanci zamisle, recimo kad autor govori o “narodu sa snažnom privredom ali bez identiteta i lica... što dokazuje i činjenica da ujutru, čim uđu u školu, đaci moraju da pevaju državnu himnu, pokazujući potpunu glupost i bezličnost”. U prevodu je od te rečenice ostala samo besmislena gomila reči.
       Najgore od svega prošao je naslov, koji glasi “Kolju žene, ubijaju decu - SAD banda ubica” (u originalu se rimuje). U prevodu: “Žene kolju, ubijaju američku decu, banda ubistava”. Ispalo je tako da su za sve krive - žene!
       Mislio sam da vredi navesti ove primere, koliko da se uverimo da nisu jedini loši prevodi oni na koje se svakodnevno žalimo gledajući filmove i serije na našoj televiziji. A možda i te titlove na RTS i BK, Pinku i Politici proizvodi neki kompjuterski program?
      
       IVAN KLAJN