Kod nas je sneg velik ili mali, ali da parafraziram Viba (Vlada Bulatović), svaki je istorijski

      Čim nisam otišao u selo i kad nikoga nisam zatekao u “Utočištu” (kafana) i kad sam pomislio šta da obučem za koncert i večeru, sutradan, i kad me je zaboleo stomak, znao sam da će pasti sneg. I pao je.
       Iz kreveta me je isterala cika dece koja su išla u školu. Ispostavilo se da je pao sneg i da se deca raduju snegu - i što ne idu u školu. Ne idu zato jer je klizavo, skoro pogibeljno. Ulica je bila zakrčena iskrenutim kolima, neka su se i slupala, autobusa nema. Pravo beogradsko zimsko jutro, jutro prvog snega.
       Posle su neki likovi na televiziji opet pretili. Ako ne očistimo sneg... Dužni smo da ispred svoje kuće, prodavnice... Pretnje i opet pretnje.
       Opet smo mi krivi - što je pao sneg, a opet su se gradske vlasti iznenadile - otkud sneg u decembru? Da su me juče pitali, rekao bih im.
       A deca ko deca - uživaju. Ulaze u kuću samo da promene mokre čarape i da jedu. A jedu k’o mećava, na ovu skupoću i ovu hladnoću. Ko nije odavno bio dete, ne može da shvati koliko može da pojede dete posle igre na snegu - zaboravio sam. Zaboravili su i oni koji su u ovoj sirotoj zemlji oduzeli dečje dodatke, čak i trećem detetu. Valjda planiraju da ovaj “nebeski narod” ima i nebesku decu, a kad si “nebeski narod” i imaš nebesku decu, onda si već na nebu, šta ima da jedeš (i sramotiš svoje ministre).
       Dok se deca igraju, narod pada, mislim na klizavici, a vlast na televiziji i dalje preti: ko ne očisti trotoar ispred svoje kuće...
       A deca uklizavaju ulicu, čak klizavicu pokriju snegom, pa se smeju, iza neke ograde, kad neko gekne. I kako ja da očistim sneg ako sam prvo pao i slomio se. Onda mora i kaznu da platim. Slomljen plaćam kaznu. Ako nemam novca ili jednostavno neću, onda me, valjda, slomljenog strpaju u zatvor. Baš volim zimu i prvi sneg!
       Ali, uvek postoji nešto što čoveka oraspoloži, čak i u ove zimske dane, a to nije samo Sv. Nikola.
       Naime, uveli smo, a možda i nismo, elektronsku vladu, pa možemo, mi građani, da se dopisujemo sa našim ministrima. Da pitamo: zašto nema dečjeg dodatka, zašto niko ne čisti sneg, zašto pada sneg? Možemo ako smo jedan od onih dva odsto srećnika koji raspolažu kompjuterom i privezani su za Internet, što podrazumeva i posedovanje telefonske linije, ako smo jedan od onih 7o odsto srećnika koji imaju telefon... U suprotnom, znate ono... majku, pa oca.
       Da se vratimo, ne Sv. Nikoli, već elektronskoj vladi. Čujem, tako, na radiju, B92 razume se, da se jedan poslanik žali kako neki poslanici imaju Internet a drugi nemaju i da oni što imaju, samo gledaju porno-filmove. Kažu, samo ne bi li prepoznali crnogorske kolege koji igraju u njima - inače im ne bi palo na pamet. A ako ko hoće da im se javi, treba samo da ukuca njnjnj.parlament... dalje il’ nisam čuo il’ nisam razumeo.
       Na adresi njnjnj.parlament.co.džu javlja se Parlament “kafe-bar” sa natpisom “Izvolite”.
       Na adresi njnjnj.parlament.org javlja se “Narodni Parlament”iz Leskovca.
       Ko ovima dadoše te adrese? A na kojoj će biti ovi naši ministri i poslanici? Neće, valjda, na nekoj tuđoj. Gde se dedoše oni naši, oni s televizije, što namrgođeni prete, kome da se žalim na sneg i struju koja posle ministarske odluke teče vodovodnim cevima (izgleda da sam sve pomešao).
       Već sutradan, kao i svake godine u Beogradu, deca i dalje prave Sneška, samo sad mešaju sneg i blato, i so nam dragocenu koju svaki građanin treba da ima u džepu, bar dve-tri kile, a mi čekamo novi sneg i novu adresu na koju ćemo da se žalimo (šta će nam pornići po ovoj zimi), i priželjkujemo, kao cigani (ima tu i Roma) proleće.
      
       MILAN DAMNJANOVIĆ