Genetička revolucija može da revolucioniše medicinu, da joj pruži nova oružja u borbi protiv genetskih oboljenja, ali i da otvara zastrašujuće perspektive

      Žan-Klod Gijbo poznati je pariski intelektualac, izdavač u uglednoj kući “Šej”, novinar i ratni dopisnik iz Vijetnama, sa Bliskog istoka i iz afričkih ratova za dnevnik “Mond”. Esejista je i kolumnista u nedeljniku “Nuvel opservater”. Bio je dugogodišnji predsednik “Reportera bez granica”. Poslednjih godina preokupiran je problemima genetičkih manipulacija i informatičke revolucije. Autor je brojnih dela, među kojima je naročitu pažnju izazvala knjiga “Ponovno stvaranje sveta”. U njoj Gijbo promišlja ugrožene vrednosti naše civilizacije.
      
       Počnimo od vaše poslednje knjige “Princip čovečanstva”. Nismo samo zaprepašćeni, već i zastrašeni kada vidimo šta se sve sprema u genetici. Kada će početi genetički terorizam?
       - Da će ubijati, to ne znam, ali je sigurno da će doći do nasilja. Jer, ulozi su ogromni. Genetička revolucija može da revolucioniše medicinu, da joj pruži nova oružja u borbi protiv genetskih oboljenja, ali i da otvara zastrašujuće perspektive. Opasno je što odluke koje treba donositi, da se nešto dozvoljava, a drugo zabranjuje, sve više spada u domen logike novca, logike trke za profitom. I vlade nemaju političkih sredstava da kontrolišu odluke u ovoj oblasti.
      
       Zato što su mnoge kompanije već moćnije od država?
       - Biotehnološke firme veoma su dobro shvatile da u ovom domenu leže bogatstva. Ranije se govorilo o petrodolarima, a danas o genodolarima. Multinacionalne i američke kompanije su postale ekstremno moćne i kadre su da utiču na političare u donošenju odluka. Primer: moćna američka kompanija, koju vodi nekadašnji genetičar koji je postao biznismen, Kreg Vanders. On se zakleo da će postati “Bil Gejts genetike”. Firma koju vodi, “Selera Dženomik” veoma je poznata. Poduhvat dekriptovanja ljudskog genoma je toliko bio skup da je došlo do odbijanja da se finansira isključivo od javnih fondova. Prihvaćeni su delimično privatni fondovi. Kreg Vanders je investirao. Do danas je patentiranje života bilo nemoguće, čak zabranjeno. Niko nema pravo da se deo čoveka pretvara u robu. Ali, on je izveo lobističku akciju u Briselu. Vanders je dobio neverovatno, 1998. su evropski poslanici izglasali Direktivu, tj. Evropski zakon, koji je dozvolio patentiranje ljudskog genoma.
      
       Šta je tim ljudima u Evropskom parlamentu?
       - To su potpuno nove stvari. Često poslanici, i novinari, ne poznaju ta pitanja. Dakle, lako na njih utiču firme koje im dostavljaju dosijea. Ali, da taj zakon bude primenljiv, treba da ga svaka zemlja integriše u nacionalno zakonodavstvo. Obično se u Briselu za Direktive daje određeni rok. Tada je fiksiran datum primene - avgust 2000. Sve zemlje koje do tog datuma ne bi uspele da integrišu Direktivu u svoje zakonodavstvo, bile bi podvrgnute kaznama. I na sreću, u međuvremenu se probudilo javno mnjenje. Nekoliko naučnika bilo je užasnuto ovom Direktivom. Treba posebno čestitati Mateiju, sadašnjem ministru zdravlja Francuske, koji je tada bio genetičar. On je širom Evrope lansirao peticiju i sakupio nekoliko hiljada potpisa naučnika, genetičara, ali i institucija, poput Crvenog krsta. Eto, jedan udar smo zaustavili, ali će ih biti neprestano. Smatram da treba biti veoma podozriv prema mitologiji kiborga, te hibridne kreature, polučoveka, polumašine.
      
       Mondijalizacija sve više čini realnom opciju reakcije nasiljem.
       - Pokret kritike mondijalizacije nešto je veoma dobro. Treba postaviti pitanja kakvu mondijalizaciju želimo. Grupe koje su stvorene, korigovale su nedostatke političkog sistema. Ali, oni sami su u opasnosti da potonu u nasilje. To su grupe sa različitim tendencijama.
      
       Naspram ogromnih kapitala divlje mondijalizacije šta može da bude snaga budućnosti?
       - Nudim metaforu da bi se bolje shvatio problem. Crno-beli film iz četrdesetih, “Bagdadski lopov”. U njemu mali čistač cipela i pored izričitog saveta da nikada ne otvori bocu s Duhom, čini to. Duh na kraju ostaje van kontrole. U mondijalizaciji Duh iz boce je tržišna ekonomija, a boca je demokratija. Dokle god je Duh bio u boci, dakle unutar granica jedne zemlje, mogli ste da ga civilizujete, da ga kontrolišete, da donosite zakone o radu i druge, kako biste sprečili da tržišna ekonomija bude previše razarajuća, divlja. Jer, taj Duh je u stanju da proizvodi bogatstva, to je dobar sistem, koji bolje funkcioniše nego kolektivizam, nego komunizam. Ali, samo pod uslovom da ste kadri da ga kontrolišete, da zabranite da deca od sedam godina rade u rudniku. Drugim rečima, dobro je ako izgradite društveno zakonodavstvo kao mehanizam koji upreže konja za rad i kontroliše ga. Danas se Duh izvukao iz boce demokratije, mondijalizovao se. Zauzeo je čitav prostor, ali je politika, demokratija, volja ljudi ostala kao neka prazna boca. Problem je kako vratiti Duha u bocu. Kako to uraditi da demokratija ponovo kontroliše ekonomiju? I to sa humanističkom namerom izbegavanja opasnosti.
      
       ZORAN PETROVIĆ PIROĆANAC