Prve svoje fotografije sam videla u žutoj štampi i to me nije ni iznenadilo ni uznemirilo. To se dogodilo tek kada su se one pojavile u “Politici” i NIN-u

      Što se Nataše Mićić tiče, kap koja je prelila čašu njenog strpljenja izgleda da je bio naš nedeljnik, koji je na naslovnoj strani objavio njenu (već viđenu) fotografiju, snimljenu dok je izlazila iz vozila. I pored očigledne uvređenosti, gospođa Mićić je ljubazno pristala da za NIN govori o svojim osećanjima kao i o položaju žena, kod nas, u politici.
       - Prve svoje fotografije sam videla u žutoj štampi i to me nije ni iznenadilo ni uznemirilo. To se dogodilo tek kada su se one pojavile u “Politici” i NIN-u. Ipak, u svemu što se desi, pokušavam da pronađem neku pozitivnu poruku, a ona za mene glasi da su mediji zaista slobodni. Nažalost, dalja poruka jeste i da su se na neki način izjednačili žuta štampa i ozbiljni mediji.
      
       Ali vi ste fotografisani kao javna ličnost, na javnom mestu?
       - Jasno mi je da je to usud javnih ličnosti, ali to je obična paparaco fotografija, kojoj nije mesto u novinama koje inače ne objavljuju takve slike. Uostalom, ona je napravljena u Užicu, gde sam provodila vikend. Učestvovala sam na donatorskoj konferenciji za opremanje operacionog bloka užičke bolnice, za šta je Vlada Srbije izdvojila petnaest miliona dinara. Događaj je bio od izuzetne važnosti za užički region, ali sve se svelo na fotografiju, a ne na govor koji sam tom prilikom održala.
      
       Da li žene kod nas u politici plaćaju danak patrijarhalnoj mačo-kulturi?
       - Plaćaju veliki danak. Mi vodimo rovovsku borbu za uvažavanje žena. Sada nas je u parlamentu 27, što je pomak, jer nas je četiri puta više nego u prethodnom sazivu. To je ipak nedovoljno. Zato smo u Zakonu o lokalnim izborima predvideli kvotu koja podrazumeva 30 odsto žena. Uskoro će parlament konstituisati odbor za ravnopravnost žena.
      
       Ima li, po vašem mišljenju, nade, za doglednu emancipaciju balkanskog muškarca?
       - Mislim da su se tu stvari već sada pomakle.
      
       Ali, vidno je da Srbija, ovakva kakva je, teško podnosi mogućnost da mlada i uspešna žena bude na čelu države, makar i privremeno.
       - Sigurna sam da će moći tako nešto da podnese i da neće imati štete od toga. Štaviše, mislim da će tako nešto doprineti ugledu Srbije, jer to za Balkan jeste kuriozitet.
      
       Da li ste razmišljali o razlozima zbog kojih doživljavate kritike? Izgleda da mnogima smeta što ste sticajem okolnosti postali predsednica skupštine, a uskoro možda i predsednica Srbije?
       - Ne mislim da je stvar u čistoj sreći. U politici ništa nije slučajno, ništa nije rezultat sticaja okolnosti ili to bar ne bi trebalo da bude. Svi mi koji ulazimo u politiku donosimo slobodnu odluku o tome a onda je na građanima da nas na izborima ocene. Postala sam poslanica jer su me građani izabrali. Ja sam se potvrdila svojim radom još u vreme dok sam bila potpredsednica, u vreme Maršićanina. Na njegovo mesto mene su izabrale moje kolege, narodni poslanici.
      
       Mnogi vam zameraju to što ste tom prilikom glasali sami za sebe?
       - I kada sam birana za potpredsednicu, kao i za predsednicu Skupštine, prethodno sam potpisala saglasnost da prihvatam kandidaturu. Činilo mi se da je licemerno da se pravim nezainteresovana, ako sam već naglasila da sam spremna da preuzmem odgovornost.
      
       Kada se govori o vašem ugledu, često se potencira vaša 161. pozicija na izbornoj listi DOS-a?
       - Da, tako pokušavaju da me diskredituju. Ali, ja sam zahvaljujući činjenici da je moja stranka poštovala regionalni princip, došla na to mesto. Na DOS-ovoj listi, svako osamnaesto ime bilo je iz GSS-a. Ispred mene su bili poslanici iz Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca i Kraljeva.
      
       Imate li potrebu da posle svega dokazujete kako niste Đinđićev privezak, kako mnogi tvrde?
       - Neću se obazirati na tu vrstu kritike, ona je zlonamerna. Uostalom, javnost zna kako sam se ponašala na mestu predsednice a uveriće se i u to kako ću vršiti dužnost predsednika.
      
       Na naslovnoj strani NIN-a pisalo je da ste vi “najbolje za Srbiju”. Da li se slažete?
       - Najbolje za Srbiju je da dobije izabranog predsednika. Tako će se i dogoditi.
      
       MARIJANA MILOSAVLJEVIĆ