Zvanični Zagreb nikad u proteklih deset godina nije propuštao priliku da istakne da Prevlaka pripada Hrvatskoj. U tome je imao i podršku svoje nauke, pa je zvanični stav potvrđen i otkrićem u knjizi “Hrvatska Prevlaka” - da je Dubrovačka Republika “još daleke 1419. godine otkupila Prevlaku od bosanskog velikaša Sandalja Hranića” i da je o tome “ugovor sklopljen 24. juna 1419. u mestu Šćepan Polje, na današnjoj granici između Srbije i Crne Gore”.
       Prevlaka je tokom vekova, kao i gotovo cela jadranska obala, menjala gospodare. Bila je pod Napoleonom (1805-13), pod Austrougarskom (1814-1918), u sastavu Kraljevine Jugoslavije (1918-41), pod Italijom (do 1945) i ponovo u Jugoslaviji - do 1991, ali je pitanje kome je, u tim okvirima, pripadala. Hrvati tvrde da je “oduvek bila u sastavu Dubrovnika”, odnosno Hrvatske, dok crnogorski izvori potežu papire iz austrougarskih vremena, a jedan od njih kaže da je Punta d’Ostro, to jest Rt Oštra, administrativno pripadao opštini Castelnuovo, to će reći Herceg Novom, a ova okrugu Cuttaro iliti Kotoru!
       Sada je to, manje više, svejedno. I u ovom slučaju se pokazuje da je manje važno šta je bilo i kako je bilo, a mnogo više - šta se ume i kako se sreća okreće, često i kao posledica pogubnih poteza garnitura koje na kraju ispadnu gubitnici.