Posle poziva koji je iz Pekinga upućen stručnjacima Ujedinjenih nacija da dođu u Kinu i provere da li se u zatvorima muče osuđenici i da li se guše verske slobode, Amerikanci su prvi put odali priznanje kineskoj vladi da “ozbiljno nastoji da poboljša stanje ljudskih prava”

      Kina je pozvala stručnjake UN za ljudska prava da na licu mesta provere da li se - kako se tvrdi u nekim stranim, ponajviše američkim, optužbama - osuđenici u kineskim zatvorima podvrgavaju mučenjima i da li se u zemlji guše verske slobode. Isti tim može da proveri i da li su pritvori u Kini proizvoljni i mimo zakona, što se takođe tvrdi u optužbama. Nikakve uslove za ovu inspekciju Kinezi nisu postavili. Stručnjaci UN mogu da biraju zatvore ili hramove koje će posetiti, a sa zatvorenicima, odnosno vernicima, mogu da razgovaraju nasamo, u četiri oka.
       Poziv je usledio posle američko-kineskih razgovora o ljudskim pravima, vođenim u Pekingu polovinom ovog meseca. Bio je to obnovljeni zvanični dijalog o ljudskim pravima koji su Kinezi i Amerikanci započeli još polovinom devedesetih godina, a koji je bio prekinut 1999, posle bombardovanja kineske ambasade u Beogradu u toku agresije NATO-a na Jugoslaviju. Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova ocenilo je obnovljene razgovore kao “konstruktivne i plodne” i ukazalo na “smanjenje razlika u stavovima dve strane”. Šef američke delegacije, pomoćnik državnog sekretara za demokratiju, ljudska prava i rad Lorn Krejner, izjavio je posle razgovora da je “kineska komunistička vlada ozbiljna u nastojanjima da poboljša stanje ljudskih prava”. Po njemu, poziva stručnjacima UN ne bi ni bilo da kineska vlada ne želi da se “ozbiljno uhvati u koštac sa pokrenutim pitanjima”.
       Ovo je dosad najpozitivnija ocena o ljudskim pravima u Kini koju je dao jedan američki funkcioner. Ljudska prava su dežurna tema u svim političkim razgovorima koje su Kina i SAD vodile otkako su uspostavile pune diplomatske odnose 1979. Pri tom su se američki zahtevi zaoštravali onako kako su Kinezi mislili da su u uvažavanju ljudskih prava napredovali.
       Nekad je, recimo, kineska vlada napadana, pored ostalog, i zato što “ne dozvoljava svojim građanima da slobodno putuju u inostranstvo”. Danas (kad je takva kritika smešna na svakom kineskom buvljaku), Kina se i dalje optužuje da nedovoljno poštuje verska prava i prava manjina, da guši lične slobode, demokratiju, opoziciju i disidente, da nema nepristrasno i samostalno pravosuđe, da se surovo obračunava sa kriminalom (jer prednjači u izricanju smrtnih kazni), zatim da zanemaruje radnička prava, otkako se u nekim gradovima demonstrira zbog zatvaranja nerentabilnih državnih fabrika, i da ne čini mnogo šta drugo što bi trebalo da čini.
       U to “drugo” spadaju i navodno nehumani tretman osuđenika i ograničavanja slobode veroispovesti (pri čemu se, nesumnjivo, najviše aludira na zabranu verskog pokreta Falun gong), zbog čega Kina i zove stručnjake UN za ljudska prava.
       Poziv je značajan sa nekoliko aspekata: da pragmatično ublaži oštrinu američkog pritiska, da američko tumačenje ljudskih prava, po pravilu ideološki projektovano, marginalizuje i snizi na listi prioritetnih pitanja u odnosima između dve zemlje i, najzad, da demonstrira kineski strateški napredak u pristupu ideologiji ljudskih prava.
       Prvi domet je odmah postignut: Stejt department je već ocenio da Kina ozbiljno nastoji da unapredi ljudska prava. Drugi domet - da se ljudskim pravima nađe manje upadljivo mesto među bilateralnim pitanjima - biće lakše ostvarljiv ako se u prvi plan stave zajednička borba protiv globalnog terorizma i spremnost Kine da sarađuje u rešavanju napetosti oko Iraka i Severne Koreje, što su Amerikanci rado dočekali. Treći domet - demonstracija razrađene strategije u pristupu kompleksu ljudskih prava - zapravo odražava suštinu kineskog stava: da su Ujedinjene nacije te koje treba da donose političke sudove o ljudskoj pravdi, a ne Sjedinjene Države.
       Oko ovog trećeg pitanja dve zemlje su vodile upornu bitku u kojoj Kinezi nisu gubitnici. Od 1990. godine SAD nastoje da se u Komisiji UN za ljudska prava usvoji rezolucija u kojoj se Kina osuđuje zbog nedovoljnog uvažavanja ljudskih prava. Svih dvanaest pokušaja je propalo, jer većina od 53 zemlje, čiji predstavnici čine Komisiju, nije glasala protiv Kine. U aprilu prošle godine kineska diplomatija je postigla značajan poen: lobirajući među zemljama trećeg sveta i nekim zemljama Zapada, privolela je većinu članica da ne biraju Amerikance u Komisiju. (Glasanje je bilo tajno.) Prvi put od 1947. godine Amerikanci ne vode glavnu reč u Komisiji UN za ljudska prava. U telu koje je bilo jedno od glavnih uporišta njihovog delovanja u Ujedinjenim nacijama oni sada imaju status posmatrača, dok su Kinezi uspeli da popularišu svoj stav.
       Suština tog stava je u sledećem: Kina je protiv politizacije, a pogotovo ideologizacije ljudskih prava i to smatra mešanjem u svoje unutrašnje poslove. Ne odbija sugestije i ne brani se od kritika tako što će optužiti Amerikance da “muče crnce”, ali je za primenu ljudskih prava u skladu sa istorijskim i objektivnim sadašnjim okolnostima u pojedinim zemljama. Stroge kritičare svog stanja podseća da jedna milijarda i 300 miliona Kineza nikad u istoriji nisu imali veća ljudska prava od sadašnjih. Zalaže se za saradnju zemalja u toj oblasti i o ljudskim pravima održava stalni dijalog ne samo sa SAD, nego i sa Evropskom unijom, Japanom, Australijom, Kanadom. Sad je prvi put dobila američko priznanje da ulaže ozbiljne napore da poboljša stanje ljudskih prava, o čemu u pomenutoj Komisiji UN Amerikanci dosad nisu izrekli ni reč.
       Posle ovoga su u američkoj javnosti usledile rezerve: tek treba da se vidi kako će sve to u praksi izgledati. Kinezi i sami znaju da s tim moraju da računaju na duži rok. Zato i govore o nužnoj strategiji u pristupu ljudskim pravima.
      
       DRAGOSLAV RANČIĆ