Čuveni naučnik predviđa takav napredak biotehnologije koji će izmeniti način na koji razmišljamo o sebi

      U 2003. godini, središte interesa u biotehnologiji neće više biti na osnovnim ćelijama, embrionima i kloniranju, kao što je to bilo u nekoliko poslednjih godina, već će se prebaciti na druga zanimljiva polja.
       Prvo od njih biće neuronauka - koja se dotiče suštine onoga što mi jesmo. To će, na kraći rok, imati mnogo veći efekat na naš način života od bilo čega što proizlazi iz genetskog projekta čoveka. Na primer, skeniranje mozga kojim se dobija mapa jedinstvenog funkcionisanja mozga kod svake jedinke, počeće da sagledava svoju prvu primenu kao dijagnostičko i u najvećoj meri predskazujuće oruđe. Poslodavci će zahtevati sigurnije načine predviđanja da li će njihovi radnici patiti od depresija, da li će biti skloni zloupotrebama i agresivnosti, ili će iskazivati saznajne sposobnosti koje traži radno mesto visokih tehnoloških zahteva.
       I dok se na jednoj strani u ostvarivanju svega toga bude prihvatalo da u svakom pojedincu postoji široka mreža bioloških i psiholoških podataka kojom bi se mogli koristiti poslodavci, policija, odbačeni ljubavnici, akrobate... na drugoj strani će se neizbežno voditi žive rasprave o tome kako da se zaštiti privatnost u oblastima za koje niko nije pomišljao da će ikada postati javne.
       Sport - a posebno sve bliže Olimpijske igre u Atini 2004 - podstaći će javnu svest o nezgodnom moralnom problemu koji sobom nosi neurofarmakologija; u bitnome, kako se mi možemo izmeniti u ono što nismo, putem onoga što unosimo u sebe? Odgovor na ovo najosnovnije od svih pitanja - šta je prirodan dar jednog sportiste? - neće biti jasan. Svakako, uzimanje zabranjenih sredstava ostavlja trag u koji se može ući i koji je protivzakonit. Ali šta ćemo sa savršeno prirodnim genetskim materijalom koji, kroz nekoliko godina, može da postane deo svačije kućne apoteke?
       Trka je već izmakla kontroli. Postoje geni koji su uneti u mišiće jednog miša i koji su njegovu mišićnu masu povećali za 60 odsto, i koji sprečavaju razaranje mišića koje nastaje starenjem. Oni ne ostavljaju trag i nisu vidljivi za kontrolore, jer oponašaju prirodne hemijske supstance. Već su postali predmet intenzivnog interesovanja među trenerima i sportistima.
       Ove mogućnosti dovešće do sve otvorenije rasprave o primeni biotehnologije više kao sredstva za određena poboljšanja nego u terapeutske svrhe. I to će početi raspravama o tome da li profesionalni sport treba jednostavno da prihvati činjenicu farmakološkog učinka, i da se ubuduće takmičenja nastave na osnovu toga ko ima bolji farmakološki tim. Tradicionalisti će tvrditi da je u sportu reč o usavršavanju prirodnih sposobnosti, a naprednjaci će tvrditi da je priroda zastareli koncept. Naravno, mnogi sportisti će pragmatično prihvatiti bilo šta što im daje veći takmičarski optimum.
       Ovakav razvoj događaja neće biti sveden samo na sport. Proširiće se i na radni deo života. Ljudi će, na primer, shvatiti da postoje farmakološka sredstva kojima se, najmanje za ciklus od 48 do 72 časa, može prevazići potreba za snom. Ovo će otvoriti nove i široke prostore za konkurentska ponašanja u društvima koja su već visokokonkurentna.
       Godina koja dolazi verovatno će doneti i internacionalizaciju genetskog istraživanja, a time i povećane etičke podele o primeni biotehnike, ne samo između Sjedinjenih Državama i Evrope, već i između Zapada i Azije u širem smislu. Kinezi će najaviti uspešno kloniranje ljudskog embriona koje u Sjedinjenim Država i Evropi proizvodi moralnu sakatost. Uz Kinu, Singapur i Južna Koreja iskoristili su prednost nastalu iz zapadnjačkih ograničenja u biotehnologiji, i svojim istraživačima otvorili nove prostore. Oni će uznapredovati u svojim istraživanjima rasplodnih ćelija i embriona, kao i u poljoprivrednoj biotehnologiji. U Ujedinjenim nacijama raspravljaće se o francusko-nemačkom predlogu opšte zabrane kloniranja ljudskog gena, što će u delu Azije izvan Japana dobiti malu ali dragocenu podršku.
       Zakonodavstvo će u nekim oblastima uhvatiti korak s tehnologijom, dok će u drugima zaostajati. Kanađani će se pobrinuti za širu legislaturu da bi ozakonili embrionalna istraživanja i reproduktivnu genetiku. Druge zemlje, kao što su Australija i Francuska, ostvarivaće napredak mnogo postupnije.
       Rasprave u Sjedinjenim Državama, međutim, po svoj prilici ostaće zakočene između pristalica ćelijskih i embrionalnih istraživanja, i zagovornika prava na život, od kojih ni jedni ni drugi neće obezbediti dovoljnu podršku da bi nadvladali. Potreba za širokim razmatranjem regulativnog sistema u humanoj medicini u Sjedinjenim Državama, iako veoma izražena, biće zaobiđena.
       U 2003. godini mogu se očekivati i raznorazne teškoće u patentnoj zaštiti genetskih otkrića. Zahtevi za pravima nad intelektualnom svojinom biće uvećani, nasuprot ograničenim institucionalnim kapacitetima većine svetskih patentnih zavoda. Oni će, prosto rečeno, biti pretrpani.
       U idućoj godini bićemo svedoci i oštrijih rasprava o poljoprivrednoj biotehnologiji. U 2002, jedan broj afričkih zemalja koji je zbog suše patio od gladi, odbio je američku pomoć u hrani, uz objašnjenje da tu ima i genetski modifikovane hrane. Otpor prema takvoj hrani u Evropi može se smatrati samouvažavanjem, ali za treći svet to ima katastrofalne razmere. Stroži propisi u označavanju genetski modifikovane hrane sudariće se u idućoj godini s činjenicom da su zemlje izvoznice poljoprivrednih proizvoda, kao što su Argentina i Brazil, proizvodile velike količine žitarica koje su već ušle u evropski prehrambeni lanac.
       Najzad, tu je i pitanje bioterorizma. Sposobnost da se naprave istinski opasni novi virusi i izazivači bolesti toliko je proširena kroz celokupnu biotehničku industriju, da budući napadi nisu ništa drugo do katastrofa na koju se samo čeka kad će se dogoditi. No, da li će nas to stići u 2003. ili nekoj kasnijoj godini, to znaju samo teroristi.
      
       FRENSIS FUKUJAMA vizionar
      
       Prevod s engleskog: Đorđe Dimitrijević