NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Bez domunđavanja

Brzinom svetlosti, 70 odsto kapitala društvenih preduzeća prodaje se kako za desetak prosečnih plata, tako i za 70 puta veću sumu od početne

      Aukcije u Privrednoj komori Jugoslavije, u zgradi kojoj po prirodi stvari nedostaje šarm, slika su i prilika tranzicione Srbije. Šta reći za rame uz rame umornog, zabrinutog i izboranog direktora propalog društvenog preduzeća u teget jakni, sivim pantalonama na prugice i braon cipelama i tatinog sina koji, s tatom, namerava da proširi posao kupovinom novog, ako ništa drugo, zgodnog poslovnog prostora? Šta reći za veseljačku atmosferu, dobacivanje i zlurade, poluglasne komentare u tesnoj sali “Soko Štarka”, gde “Sotbijev” čekić, verovatno, ne bi ušao ni kao gostujući eksponat?
       Kako izgledaju aukcije na naš način? Prijavljivanje učesnika počinje dva sata pre aukcije. Prošlog utorka, vrata su otvorena u devet, iako se prava gužva napravila tek u pola jedanaest. Čuju se i južnjački i vojvođanski akcenat. Engleski provejava, u dva navrata, kratko. Za stolom ispred sale sedi grupa radnika propale državne firme iz unutrašnjosti, čijih je 70 odsto kapitala stiglo na doboš. Laktovi su odavno položeni, glave naslonjene, pošto su ustali veoma rano da ne bi zakasnili na autobus. Nasuprot njima, tik uz veliki prozor, okrenuti Beogradu, stoje “ortaci” u skupim odelima. Obojica razgovaraju preko mobilnih. “Desna strana... 243... tamo gde sam ja, pa preko puta...” “Pitaj, može li slobodna nagodba... 25 kroz dva...”
       “Kako sam jaaa nervozan! Ne poznajem nikoga, to me nervira. Otkud znam ko se sve ovde mota”, kaže jedan od učesnika za stolom: “Lomi me ovih 10:30.” “Meni je još gore. Šta ću ako mi i muž ostane bez posla”, uzvraća mu gospođa do njega: “Ti nakrivi taj šešir i baš te briga.” Nastavak razgovora za stolom: “Dvadeset pet do 11! Ko je došao, došao je. Ne mogu više da čekam. Para u džepu imam toliko koliko imam i - da konačno završim.” “He, pozajmiću ti ja ukoliko ti zafali.”
      
       Trema
       Po tome kad je ko stizao, takođe se moglo naslutiti iz kog miljea dolazi. Kasnije je i predsednik komisije Bogdan Petrović potvrdio NIN-u da mahom zaposleni, “kada su motivisani”, kupuju veći deo kapitala na ivici privatizacije, ali i da, ne samo zato što, u svojstvu fizičkih lica, uživaju prednosti otplaćivanja na rate, pokazuju zavidan nivo rešenosti da nadglasaju ostale učesnike. Radnici, organizovani u konzorcijume uglavnom rukovodećih kadrova, imaju vidnu tremu, dolaze ranije i poneki broje koji su po redu dobili aukcijske kartice. Kao da to ima veze. Vremešni gospodin u modrom sakou prilazi stolu gde je spisak firmi na prodaju, kao i reklamni bilten svetskog poslovnog bestselera: “Je l’ ovo za džabe?”
       Evidentno smeliji su već obezbeđeni vlasnici i direktori privatnih preduzeća, koji laganim korakom i vrcajućim stavom “dođeš mi, dođem ti” pristižu u fatalnih pola jedanaest, elegantno zabacuju kožne jakne preko leve ruke sa satom useklim u kožu. Jer, oni često kupuju i samo lokaciju. Ne i posao, odnosno staž - za sebe.
       I, konačno, počinje 28. javna aukcija Agencije za privatizaciju Republike Srbije. Komisija moli za tišinu i preti izbacivanjem ako načuje zvonjavu mobilnih telefona. Na stolu u prvom redu, ispred komisije i leđima okrenutim posmatračima, ne sme biti papira. Voditelj napominje da se kartice s brojevima jasno moraju pokazati, bez ikakvih oklembešenih pokreta. Prva je DP “Izgradnja” iz Babušnice. Početna cena: 2 340 000 dinara. Izlaze dvojica učesnika, mirno sedaju i jedan kupuje za dva miliona i 400 hiljada.
       Sledeće je DP “Auto kuća - Novi Beograd”. Pokazaće se kasnije, apsolutni hit dana. Učesnika je čak osam, među njima i vlasnik poznatog restorana “Perper”. Početna cena: 2 568 hiljada. Prodato za 51 milion, francuskom državljaninu. Aplauz. Zatim se gužva smanjuje i nepovezano procenjuje da će aukcija biti završena uobičajeno, oko 13 časova.
       U međuvremenu, prolaze prodaje deset firmi, od najavljenih 15. Prodaja DP “Prvi maj” za prikazivanje filmova, iz Smederevske Palanke, na žalost publike - otkazana je (početna cena bioskopa: 321 hiljada dinara). Voditelj u nekoliko navrata opominje da se ne podiže kartica dok on do kraja ne izgovori sumu i naročito naglašava da nema potrebe da učesnici sami sebi podižu cenu prevremenim isticanjem na ionako njihovu prethodno prihvaćenu sumu. To nekima jednostavno nije ušlo u glavu, čime su, bez potrebe, i sebi i konzorcijumu, isterali dodatne pare iz džepa. Voditelj se ljutio kao da je on ostao bez tog novca. “Gospodine, gledajte u komisiju, nemojte da se osvrćete”, opomena je broj dva.
      
       Boranija
       Među poslednjima je DP IMD-EKSPORT iz Niša. Učesnik jedan, početna cena, naravno, prolazi s lakoćom. Prolazno vreme: dva minuta. A početna cena preduzeća je jedva desetak prosečnih plata, 101 hiljada dinara. Nema, dakle, razvrstavanja na “boraniju” i “baje” koji se, po pravilu, javljaju i kartice u ruci podižu kad ostali utrnu.
       Bogdan Petrović, predsednik komisije, mada ne stalni, (menjaju se), smatra da su stranke, uprkos našem preliminarnom utisku, vrlo dobro informisane. “Kada firma vredi, javlja se puno kupaca.” Jedine njegove zamerke idu na račun veličine sale i kaže da do sada nije bilo većih problema tokom aukcije, izuzev retkog domunđavanja učesnika i dobacivanja iz publike. Nema čašćavanja posle uspešne kupovine.
       Kolege novinari, češći posetioci naših javnih aukcija, s druge strane, kažu da im je veoma zabavno, dinamično, ma koliko ekonomija u celini bila dosadna. Kao kada su podelili radost s radnicom “Jugomontane”, ekstraprofitera (414 000 nemačkih maraka) koja je preduzeće kupila za dva miliona dinara (nešto više od 65 hiljada maraka), ili đuture navijali za izvesni frizeraj, procenjen na milion, a prodat za 70 miliona dinara. Ili, kada je konzorcijum firme “Rade Končar” kupio čuvenih 70 posto i napravio instant žurku ispred sale. Ili, kada je oduševljenje izazvao kupac Slobodan Milošević, čija se žena zove Mirjana, a firma nalazi preko puta Centralnog zatvora.
      
       ANA VUČKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu