Dok se u svetu igra “monopol” i “riziko”, u Srbiji deca mogu da zaigraju “predsedničke izbore”, koji su uvek uspešni

      Predsednički izbori koštaju oko 200 dinara, mogu da traju nekoliko sati i sigurno daju pobednika. Sva pravila vezana za izbor predsednika ustanovljena su za samo 15 dana, a svaki kandidat u izbornoj kampanji može da potroši najviše 1 000 evra. Zabavno je. Da, i u Srbiji je.
       Doduše, ne “izistinski” što bi rekla deca, već samo kao društvena igrica koja se uoči septembarskih predsedničkih izbora pojavila u beogradskim knjižarama. Izmislio je, tačnije prilagodio Srbima, Ivan Čvorić, vlasnik Agencije za proizvodnju i izdavaštvo “Astiro”, trideset devetogodišnji ekonomista iz Beograda. Video je, valjda, da je Srbe najlakše zabaviti izborima. Ostatak sveta još se zamajava izgradnjom hotela u “monopolu” ili osvajanjem kontinenata u “riziku”. Dosadno. Iznad svega beskorisno. Srpski “Monopol” za igrače ima i dodatnu čar. Nije čista imaginacija. Stalno im se događa.
       “Predsednički izbori” mogu, jednostavno, da posluže i kao vežbanka. Zamislite samo sledeću situaciju: Voja Šešelj i Voja Koštunica ulaze u drugi krug predsedničkih izbora, pošto su iz prvog izbacili Pelevića koji je ostao bez para i glasova. Prvo kockicu baca Šešelj, zato što je imao manje glasova u prvom krugu. Duva u kockicu, ljubi je i konačno baca na sto. Kockica se kotrlja po heklanom stolnjaku koji je supruga Jadranka zaboravila da skloni sa stola i konačno se zaustavlja. Onako napola, ni tamo ni ‘vamo. “Svinja”, kaže Šešelj žargonom iskusnog igrača “monopola”. Koštunica žmirka, ipak slaže se da Šešelj ponovi bacanje. Mada misli da je mogla da bude i četvorka. Polje broj četri garantuje zatvor, ali dobro. Šešelj sklanja stolnjak i ponavlja ritual sa bacanjem kockice. Ovog puta dobija peticu. Polje “izborna iznenađenja”. Uzima karticu sa gomile i čita. “Pobedili ste u TV duelu, uzmite deset glasova od pvotivnika.” “Konačno”, smeje se naglas dok Koštunici skida deset glasova sa gomile. Nije mu zbog deset glasova, nego što je konačno pobedio u toliko željenom TV duelu. Koštunica žmirka, nije mu pravo, ipak staloženo uzima kockicu i, kao nemarno, baca na sto. Šestica. “Pada” mu polje “izborna komisija”. I on treba da uzme karticu i obavi zadatak napisan na poleđini. “Vaši glasovi su greškom pripisani protivniku, uzmite 10 glasova od igrača po želji.” Šešelj pocrveneo u licu, ne veruje, kažiprstom prebrojava polja da vidi da ga Koštunica nije prevario u brojanju. Nije.
       Cepteći od besa, uzima onih deset glasova i vraća ih lideru DSS-a. Potom poseže za kockicom i besno je zakotrlja. Dvojka. Polje “Odmor zbog stresa”. Uz to polje ide i oduzimanje 50 evra i jedno bacanje pauze. Koštunica se smeška, pokušava da se uzdrži, ali ne vredi. Ipak, bez reči uzima kockicu i baca. Četvorka. “Izborna iznenađenja”. Uzima karticu i podsmešljivo čita: “Uspešan govor na mitingu, dobijate 10 glasova.” Uzima sa gomile ispred skamenjenog Šešelja. Onda pruža lideru radikala kockicu, i taman kada je ovaj ispružio ruku da je prihvati, on munjevito povlači kockicu natrag. “Ne, ne Vojo, pa ti pauziraš ovaj krug. Zamalo da zaboravim”, kaže mu pakosno i polako se priprema za bacanje. Samouvereno zarola kockicu koja pada na peticu. “U, vidi, sponzor, dobijam 200 evra”, konstatuje Koštunica seireći nad Šešeljevom lošom srećom. Ovaj više nije raspoložen. Sada više nema zezanja. Igra ozbiljno. I kreće mu. Prvo dobija glasove na mitingu, dok Koštunica gubi zbog nekorektne izjave, onda u sledećem bacanju dobija još nekoliko glasova penzionera, pa onda ovaj pobeđuje na TV duelu, Šešelj potom pada u zatvor, Koštunicu hvataju u krađi glasova. I baš kada su stigli do kraja, do prebrojavanja glasova, Šešelj nespretno obori šolju sa kafom. Pritrči Jadranka, poče da briše, pomeša kartice i Vojine i Vojine glasove i sve upropasti. Onda počinje nova igra. Za sto može da sedne Filip Vujanović, ali nema sa kim da baca kockice. Zove Đinđića na partiju, ali ovaj izbore izbegava, čak i u igrama za decu.
      
       DRAGANA MATOVIĆ