(“Osveta srpskih tajkuna”, NIN br. 2709)

      Kao profesionalni međunarodni ekspert za bankarstvo i finansije, za 35 godina staža, nisam doživeo tako grubo i kontinuirano kršenje Zakona, kao što su učinile NBJ i RUJP u slučaju Astra banke. U poslednje dve godine, koliko pratim vaš list, nažalost, postalo je pravilo da se u tim prilikama oglasi i NIN - pravdajući njihova nedela. Razumljiva mi je razlika u mišljenjima, ali ne i zloupotreba činjenica.
       Poslednji put, kada je vaša novinarka Tanja Jakobi pisala o prodaji Mobtela, i tom prilikom iznela špekulacije i neistine, o tobože već poznatoj završnici pre godinu dana otvorene priče o sudbini verovatno najbolje kompanije u ovome delu Evrope, sve je bilo demantovano ne samo od strane BK Grupe, već i u izjavama ministra u Vladi Republike Srbije - gospodina Vlahovića, kao i samog premijera Srbije Zorana Đinđića.
       U međuvremenu su NBJ i Mlađan Dinkić, posle jednogodišnjeg gazdovanja kapitalom Astra banke, isterani iz nje sudskim rešenjem i uz asistenciju MUP-a. To je prilika koja se ne ispušta da razum nadvlada strast. Čitaocima se neminovno mora da pruži istinita informacija i objasni pozadina jednog događaja, zar ne?
       Nama je jasno da na svakom sudu lako možemo da dobijemo spor sa neprofesionalnom ostrašćenošću Tanje Jakobi. Nažalost, tada je veoma teško odvojiti novinara od novine, koja nanosi evidentnu štetu našim kompanijama. Jer, prema javnosti, svojim akcionarima i samima sebi, dužni smo da tada zatražimo visoku odštetu. Ali, stalo nam je da vašim čitaocima ukažemo na suštinu sukoba.
       Kako je sve manje neotkrivenih manipulacija Mlađana Dinkića i saradnika, a sve više nedvosmislenih sudskih odluka, koje se i pored tvrdnji nekih novinara i “emotivne paničnosti” (a vaš narod bi rekao grča i straha od istine) navedene gospode, ipak moraju poštovati, vreme je da suštinski problemi Srbije postanu dominantni.
       I srpska i međunarodna javnost još nije dobila odgovor na pitanja koja se neminovno nameću, čak i pod uslovom da Zakon o jednokratnom oporezivanju jednostavno bude gurnut u stranu i zaboravljen. A reč je o krupnim stvarima u svakom tranzicionom društvu, jer se i dalje ne znaju oni pravi koji su se bavili švercom cigareta, alkoholnim pićem, kafom, drugom akciznom robom. Koji su enormno bogatstvo stekli na uvozu nafte. Ljudi koji su milijarde obrtali preko banaka i drugih institucija iz primarne emisije. Koji su učestvovali u najprljavijim poslovima prodaje oružja i švercu droge. I najzad, ljudi koji su obmanjivali narod da će mu uterivanjem ekstraprofita obezbediti dvostruko više para od svih obećanih donacija.
       Astra banka je, istina, samo jedna od dvadeset četiri koja se našla na udaru destrukcije guvernera Dinkića, ali će možda ostati istorijski primer da je u Srbiji prevladala mudrost, zakonitost i vernost onom, što su sadašnji političari i obećavali svom narodu - tranzicione promene, privatizacija i puno poštovanje legitimnosti i legaliteta. Upravo zato je i bilo čudno da su se u prvom naletu na udaru našle baš privatne banke!
       Verujemo da smo u pravu ako pokrećemo svu širinu društvenih problema i ukazujemo na ozbiljnost postojanja “centara moći” koji sputavaju vladu da sprovede svoje reforme i narodu olakša tranzicione teškoće.
      
       PROF. DR KIRJAKOS KRISTOFI,
       Predsednik Skupštine akcionara Astra banke