Prema anketi sprovedenoj neposredno posle terorističkih napada na Njujork i Vašington, čak 95 odsto obrazovanih Saudijaca starosti između 21 i 41 godine podržava Bin Ladena. Pozitivno mišljenje o SAD u Saudijskoj Arabiji ima 16 odsto stanovništva

      U vatrenom govoru najavljujući sveopšti rat protiv terorizma pre nešto više od godinu dana, američki predsednik Džordž Buš kao najveće neprijatelje američke demokratije i zagovornike međunarodnog terorizma naveo je Irak, Iran i Severnu Koreju koje, kako je rekao, predstavljaju “osovinu zla”. Pošto je bombardovan Avganistan i srušen tamošnji talibanski režim, koji je smatran saučesnikom u razornim napadima na SAD od 11. septembra 2001. godine, Vašington se usredsredio na neprijatelja u Bagdadu koji navodno predstavlja pretnju za američku demokratiju sa svojim dobro skrivenim hemijskim i biološkim oružjem.
       Za bombardovanje već potpuno razorenog Avganistana i rušenje talibanskog režima, poniklog iz danas već skoro zaboravljene američke borbe protiv jedne druge pretnje demokratskom svetu, Sovjetskog Saveza, Vašington je imao punu podršku svojih saveznika. Talibani su već bili šokirali svet beskompromisnim sprovođenjem vahabizma, najtvrđe verzije islama, koje je podrazumevalo i rušenje najvećih skulptura na svetu, Buda iz Bamjana starih više hiljada godina, ali i praksu izmišljenu u Nemačkoj u prvoj polovini 20. veka da se pripadnici drugih vera vidno obeležavaju. Pored toga, oni su pružali utočište najtraženijem teroristi na svetu koji se smatra direktno odgovornim za smrt više hiljada ljudi u Njujorku i Vašingtonu, Osami bin Ladenu, ekscentričnom milioneru koji kao da otelotvoruje neki lik iz romana Jana Fleminga. Izvestan problem za američkog predsednika bilo je nepostojanje bilo kakvih dokaza o povezanosti režima iračkog diktatora, Sadama Huseina, sa terorizmom.
       Talibanski fundamentalizam i Osama bin Laden svoje korene nemaju u Bagdadu, gde je na vlasti sekularna partija kojoj je od radikalnog islamizma mnogo bliži nacional-socijalizam. Čak ni teokratski režim u Iranu nije gajio previše simpatija prema svojim istočnim susedima i njihovoj interpretaciji islama, pre svega zbog represije nad avganistanskim šiitima. Talibanski fundamentalizam, Osama bin Laden, 15 od 19 otmičara aviona srušenih na zgrade Svetskog trgovinskog centra i Pentagon, kao i 125 od ukupno tri stotine zarobljenih talibanskih boraca zatvorenih u bazi Gvantanamo potiču iz Saudijske Arabije, najvećeg američkog saveznika u Persijskom zalivu.
      
       Dokazi
       Dokaza o umešanosti Saudijske Arabije u terorizam ne nedostaje. Poslednji u nizu predstavlja otkriće američkog nedeljnika “Njuzvik” da je saudijska princeza Haifa, supruga saudijskog ambasadora u Vašingtonu, princa Bandara, i ćerka pokojnog kralja Fahda, indirektno slala novac dvojici otmičara aviona srušenog na Pentagon. Pozivajući se na obaveštene izvore iz američkog Federalnog istražnog biroa, “Njuzvik” piše da je princeza Haifa, čiji je suprug, inače, kućni prijatelj američkog predsednika, od početka 2000. pa sve do septembra 2001. godine preko dvojice saudijskih studenata otmičarima aviona broj 77, Saudijcima Navafu Alhazmiju i Halidu Almidharu, mesečno slala oko 3 500 dolara. Princeza Haifa novac je uplaćivala preko saudijskih državljana Omara al-Bajumija i Osame Basnana. Al-Bajumi se u SAD predstavljao kao student univerziteta u San Dijegu, gde o njemu ne postoje nikakvi podaci, ali je u stvari bio službenik saudijske kompanije Dala Avko, koja ima vredne ugovore sa saudijskim ministarstvom odbrane i čiji je predsednik princ Sultan, otac ambasadora Bandara. Pošto je Al-Bajumi napustio SAD, novac je preusmeren na Basnana koji je bio poznat kao simpatizer Al kaide. Zanimljivo je i da se Basnan u aprilu 2001. godine u Hjustonu sastao sa visokim zvaničnikom saudijske obaveštajne službe koji je bio u delegaciji princa Abdulaha prilikom njegove posete Bušovom ranču. Rijad tvrdi, međutim, da princeza Haifa nije znala kome šalje novac pošto je, kao “velikodušna žena” pomagala velikom broju ljudi. Ništa manje velikodušan nije ni ostatak kraljevske porodice koji je obilato finansijski pomogao porodice 15 Saudijaca koji su učestvovali u otmici aviona 11. septembra pošto su ostale bez svojih voljenih.
      
       Privilegije
       Slučaj sa princezom Haifom od posebnog je značaja u ovom trenutku pošto se odnosi između SAD i Saudijske Arabije nalaze u kritičnoj fazi zbog oklevanja Rijada da dozvoli Amerikancima upotrebu svoje teritorije za napade na Irak, ali i zbog drugih pitanja. Saudijska Arabija je na samitu Arapske lige, u martu 2002.godine, zajedno sa ostalim članicama te organizacije izrazila protivljenje eventualnom američkom napadu na Irak. Mnogi analitičari sumnjaju u iskrenost saudijske vojne, finansijske i diplomatske pomoći u američkom krstaškom ratu protiv terorizma. Neki analitičari čak tvrde da Bušova administracija nije od Saudijske Arabije zatražila dozvolu za upotrebu baza u toj zemlji tokom kampanje protiv Avganistana zbog straha da će biti odbijena. Rijad je, sa svoje strane, mesecima odbacivao tvrdnje da se na njegovoj teritoriji nalaze elementi Al kaide sve dok u junu 2002. godine nije uhapšeno 13 osoba, od kojih svega dve nisu bili saudijski državljani, osumnjičenih za pripadnost toj terorističkoj organizaciji i pokušaj obaranja jednog američkog vojnog aviona.
       Netrpeljivost prema svom moćnom savezniku gaji veliki broj Saudijaca. Prema anketi sprovedenoj neposredno posle terorističkih napada na Njujork i Vašington, čak 95 odsto obrazovanih Saudijaca starosti između 21 i 41 godine podržava Bin Ladena. Pozitivno mišljenje o SAD u Saudijskoj Arabiji ima 16 odsto stanovništva. Broj Amerikanaca naklonjenih svom bliskoistočnom savezniku tokom rata u Zalivu iznosio je oko 60 odsto. Danas ih je 32 odsto.
       Saudijska Arabija stekla je privilegovani saveznički odnos sa SAD tako što predstavlja jednog od najvećih snabdevača SAD naftom. Više od 25 odsto nafte uvezene u SAD 1973. godine poticalo je iz Arabije. Rijad je često Americi naftu prodavao i po cenama nižim od tržišnih, što je Vašingtonu omogućilo da uštedi stotine miliona dolara. Odnosi i na tom polju se danas, međutim, menjaju. Nafta uvezena iz Arabije danas predstavlja svega 15 odsto ukupnog američkog uvoza i osam odsto potrošnje, manje od polovine od onoga što Amerika uvozi iz Kanade, Meksika i Venecuele. Novo američko prijateljstvo sa energentima bogatom Rusijom i mogućnost uspostavljanja Americi naklonjenijeg režima u naftom prebogatom Iraku, umanjuju važnost Rijada u očima američke administracije i pružaju joj alternativu koje 1973. godine nije bilo. Stručnjaci za energente smatraju da bi prekid priliva saudijske nafte danas predstavljao udarac za američku ekonomiju, ali bio bi daleko od fatalnog. Ni uverenje saudijskih vođa da SAD ne bi mogle da pokrenu napad na Irak bez njihove podrške danas više nema osnova. Postoje izveštaji prema kojim je Pentagon odlučio da svoje snage smeštene u Saudijskoj Arabiji, pre svega u vazduhoplovnoj bazi “Princ Sultan”, prebace u Katar, gde se, u bazi “Al Udeid”, već nalazi oko 3 000 američkih vojnika. Istovremeno, Savet za odbrambenu politiku Pentagona, u kojem se nalazi i bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer, u izveštaju iz jula ove godine Saudijsku Arabiju opisuje kao “neprijatelja SAD, jazbinu zla, najopasnijeg suparnika” na Bliskom istoku, opasnijeg od Iraka. “Saudijci su aktivni na svakom nivou lanca terorističkih aktivnosti. Od planiranja do finansiranja, od obuke terorističkih lidera do uvežbavanja običnih vojnika”, navodi se u izveštaju i preporučuje da se Rijadu da ultimatum: “Prestanite da podržavate terorizam ili se suočite sa zaplenom svojih naftnih polja i finansijskih sredstava u SAD.” U izveštaju se, čak, tvrdi da bi u američkom interesu bilo ohrabrivanje raspada Saudijske Arabije, posebno otcepljenje naftom bogatih istočnih provincija. Bušova administracija brzo se distancirala od izveštaja tvrdeći da se ne radi o zvaničnom stavu SAD. Šanse da se preporučeno u izveštaju i sprovede jako su male, ali on barem pokazuje da u Vašingtonu ima ljudi koji žele da pokažu Rijadu da ne može američku podršku smatrati bogomdanom.
      
       Vahabizam
       Pored prikrivene podrške terorizmu, Rijad otvoreno podržava širenje vahabizma, veoma konzervativne i ekstremne forme islama. Širenje vahabizma, poznatog i kao salafizam, posebno je moglo biti uočljivo tokom devedesetih godina u Bosni, Sandžaku i na Kosovu gde su dobrovoljci iz arapskog sveta vodili ne samo oružanu, nego i ideološku borbu za islam. Da bi se održala na vlasti, saudijska kraljevska kuća dala je ogromna ovlašćenja klericima, kojim dominiraju vahabiti. Oni svoju verziju islama nameću u svakodnevnom životu. U vreme molitve, na primer, verska policija patrolira ulicama saudijskih gradova upućujući prolaznike u najbližu džamiju. Koliko je verska policija revnosna u svom poslu pokazuje i njihova reakcija prilikom požara u internatu jedne škole u Meki. Policajci su odgovorni za smrt 15 devojčica koje su sprečili da izađu iz zgrade u plamenu jer nisu bile odgovarajuće zabrađene. I sami Saudijci osećaju da Zapad krivi vahabizam za terorističke napade. Oni, međutim, kažu da Saudijci koji su se pridružili Bin Ladenu vojnu obuku nisu stekli u Saudijskoj Arabiji, nego u Avganistanu, u ratu koji je podržavao i finansirao i Vašington. U Avganistanu je ratovalo više od 20 hiljada saudijskih dobrovoljaca.
       Lideri Saudijske Arabije, kada su suočeni sa dokazima o svojoj umešanosti u terorizam, pravdaju se da, zbog opšteg raspoloženja u zemlji, “svoje neprijatelje moraju držati blizu sebe”. Pitanje je, međutim, koga saudijska kraljevska porodica uistinu smatra neprijateljem - američke nevernike ili svoje verske fanatike.
       “Saudijci igraju dvostruku igru, teroristima kažu: ‘Učinićemo sve što želite, samo nas ostavite na miru. ,Ta igra mora prestati”, kaže američki senator iz redova demokrata Čarls Šumer.
      
       FILIP RODIĆ