Da li je za "chirilicu" bolji Gejts ili Gutenberg

      Već treći put uzastopce raspravljamo o jezičkim greškama ne ljudi nego - kompjutera. U broju 2710 preneo sam primedbu Dragana Bajovića da se na Internet izdanju NIN-a englesko slovo Nj često pretvara u NJ. Napomenuo sam tada da izdanje na Internetu nisam video, jer sve što postoji štampano na hartiji, čitam na hartiji.
       Sada se ponovo javio g. Bajović, uz napomenu da je urednik Informativnog programa Televizije Kraljevo. Njemu se ne sviđa što ja tako potcenjujem Internet. "I na Internetu se mozze pisati srpski tako da bude razumljivo", stoji u njegovom pismu. "Vidite, ja pissem kako i naše novinske agencije pissu..." To je, zapravo, "teleprinterska" verzija latinice, u kojoj su naša slova s dijakritičkim znacima zamenjena udvojenim slovima (ss umesto č, itd.) odnosno digramima (ch umesto ć).
       Povodom mog zaključka da veština pisanja bolje prolazi u Gutenbergovoj nego u Gejtsovoj galaksiji, g. Bajović piše: "Vasse nezadovoljstvo B. Gejtsom me zbunjuje. Vi, siguran sam, svoje tekstove pissete na Gejtsovim kompjuterima. Gutenberg nije imao chirilicu."
       Sam Gutenberg možda nije, ali manje od pola veka posle njegovog pronalaska, znamo, već je postojala prva srpska štamparija na Obodu. Što se tiče Bila Gejtsa, njegovi stručnjaci, kao što smo čuli pre nekoliko nedelja, smatraju da su Srbima čist luksuz "Majkrosoftovi" programi na ćirilici, pošto mogu sasvim lepo da se služe i latinicom. Makar i teleprinterskom latinicom, u stilu "ovako chess joss brzze naucciti"; a ako budu dobri i plate malo više, na nekom "meniju" mogu naći i pravu srpskohrvatsku latinicu, pod nazivom "Croatian" ili "Slovenian". Internet sajtovi na ćirilici prava su retkost, a elektronska pošta ne prima ni ćirilicu ni našu latinicu. Hvala, mister Gejts, ali čini mi se da niko u ovoj zemlji nema razloga da bude naročito zadovoljan vama.
       Ukratko, jedino pismo kojim na kompjuteru možete nesmetano i u svako doba da se poslužite jeste engleska latinica. To donekle važi i za engleski jezik. Naravno, dosta toga naći ćete i na svom jeziku, ali teško da ćete uspeti da izbegnete ropske prevode kao što je onaj o kome mi javlja čitalac Zoran Veljović. Na sajtu "Sc Net" on je uočio natpis "Džou are not authorized to vienj this page", a ispod toga: "Niste autorizovani da pristupite ovoj stranici." Kao što lepo primećuje g. Veljović, na srpskom bi se to reklo "Niste ovlašćeni da pristupite..." ili "Nemate pravo da pristupite ovoj stranici".
       O još jednoj vrsti jezičke anglomanije piše mi Dragoljub Popović iz Kaća. "Nedavno sam uzeo da čitam 'Ekonomiju destrukcije' Mlađana Dinkića ('Stubovi kulture', šesto izdanje). Knjiga je veoma interesantna, ali svi cifarski podaci su ispisani po pravilima za engleski jezik: decimali su odvojeni od celih brojeva tačkom, a hiljade od nižih celih brojeva zapetom. Ako bi se za ovom modom poveli i ostali izdavači, moglo bi doći do velikih zabuna... Mislim da bi izdavači trebalo obavezno da se pri štampanju koriste našim pravopisom, to jest da decimale odvajaju decimalnom zapetom, a hiljade od nižih brojeva tačkom."
       Najzanimljiviji prilog ove nedelje poslao mi je čitalac U.S. iz Beograda. To je poveći oglas iz "Politike", u kome krupnim slovima piše:
       "TERRANOVA raspisuje konkurs za prijem DEVOJAKA U PRODAJI. Uslovi: mlade, atraktivne, ambiciozne, komunikativne, do 25 godina starosti, poznavanje bar jednog stranog jezika. Razgovor sa zainteresovanim devojkama obaviće se..." itd.
       Znamo da je oko trgovine devojkama u Crnoj Gori izbila velika afera, koja je donela i novi termin "trafiking". U Srbiji nam bar taj anglicizam nije neophodan, jer ovde je sve "transparentno". Sve se označava pravim imenom, pa ako neka devojka želi da bude u prodaji, jednostavno se javi na konkurs za "devojke u prodaji". Kad konkurs bude završen, bez sumnje će se na istu adresu javiti i mušterije, zainteresovane za "mlade, atraktivne, komunikativne, do 25 godina starosti", i tako će svaka devojka naći svoga kupca!
      
       IVAN KLAJN