Svako ima neko svoje utočište, makar virtuelno (što bi danas rekli), ali šta kada neko utočište dobije to ime i više korisnika - još ima i gazdu, a dogodi se da u njemu nikoga nema

      Krle krade “Svet”, kaže Ribar, i nosi kući da čita, da ne zaboravi slova. Pade mi ovo na pamet, u nedelju pre snega i šta ću-kud ću, pravac “Utočište”. Zato što je Krle tamo jedan od tri glavna lika, ali nije prvi. Kad tamo zamandaljeno.
       “Utočište” je zapravo kafana u ulici pored Dunava. Nije baš ni kafana. To je, u stvari, teniski teren, pored fudbalskog terena, pa ona prostorija gde se naplaćuje i pije voda, a ima i soka i piva. Može i da se jede, ako doneseš od kuće. Može i Mrša, treći, zapravo drugi iz prve ekipe, da skuva riblju čorbu i ispeče ribu. On kaže da je drugi u tom poslu, a svi mi priznaju da je prvi, jer ne poznaju onog inženjera iz Babušnice koji je prvi - iako nekoliko nas zna da je on treći. Uostalom, Mrša je iz Donje Koritnice, gde znaju šta je koža, ali je to prvo selo posle Mokre (prema Babušnici) u kome, i samo ime kaže, znaju šta je riba. Pošto je Mrša stalno išao peške iz Koritnice u Palanku, preko Mokre, naučio je i šta je riba, ako zbog nje nije i išao - ima i autobus, jednom sam ga video.
       Onda, jednom Krle kaže Mrši: Uzmimo, na primer, Mršo da ti gajiš glistu za Novu godinu.
       - Misliš, svinju?
       - Ne, glistu.
       - Kakvu glistu? Jesi l’ to čit’o u “Svetu”?
       - Ma, to je primer našeg predsednika.
       - Nek’ on gaji gliste, ja bih svinju.
       I, tako, uz ribu, razgovoru nikad kraja. A sve je to zbog toga što je čuvar teniskih terena (dobro, i vlasnik) cicija. Za zimski period, u kome bi mogao da igra glavnu ulogu u filmu “Čuvar teniskih terena u zimskom periodu” Ribaru je bilo žao da odvoji kintu i kupi “smederevac”. Onda je Krle napravio “smederevac po meri” (šest puta jeftiniji). Roker i levo krilo, koji je postao majstor, nije baš sve izmerio kako treba i rerna je ispala santimetar kraća i santimetar plića. Zato Mrša, golman u penziju, ne može da ispeče pogaču i pada mu rejting, kuvarski, ali mu ne pada na pamet da gaji glistu, jer on nije ni predsednik fudbalskog tima.
       Nije ni Ribar. On je bio bek. Šta će paprikar nego da čuva. Makar, gol, makar vrata, makar tuđa. Šporet ga je ispao jevtino, a ionako ne loži (Mrša kaže, upali sveću u ložištu da ljudi pomisle da je vatra). Gajio bi i gliste ako Krle hoće da ih hrani a Mrša sprema.
       On je i smislio ime “mestu”. Kad smo, i mi iz drugog i trećeg kruga (prijatelja i ljubitelja tenisa, prasića, riba i glista) videli da je “mesto” dobilo pod i šporet i da je, takoreći, “skoro završeno”, smišljali smo ime, a Ribar je setno rekao : “Utočište.”
       Staviće te (misle na mene) u novine. Neka, i loša reklama je reklama. Ja im zato i pišem “reklamu” i ako se još jednom javim, znači da sam smeo ponovo da odem i da sam još uvek u “trećem krugu”, a ne u devetom.
       Uostalom, svako ima neko svoje utočište, pa makar u njemu gajio gliste. Nije glup naš predsednik, što priča o glistama. Ako dobro ugojite glistu, možete i dobru ribu da upecate. A ovde, na Dunavu, ima i dobrih somova. Prvi krug ih “peca”, odnosno hvata, istina ne na gliste nego na marke (teško reći: evre) - kilo osam maraka, na Dunavu, pa za dvesta možete i da se slikate sa glavonjom.
       Ali, baš danas nikog nema. Ni “Utočište” nije uvek utočište i nije da u njemu uvek nekog ima. Nikome nije, čak i ovo koje su nazvali tako.
       Ipak, ako znate ili barem “sumnjate” gde je ovo, navratite, možda nekog i bude.
      
       MILAN DAMNJANOVIĆ