Šta najavljuje najnoviji sukob guvernera Mlađana Dinkića i ministra policije Dušana Mihajlovića?

      Da je Mlađan Dinkić samo guverner Narodne banke Jugoslavije a ne i potpredsednik stranke G 17 plus, svaki verbalni ispad srpskog ministra policije i lidera Nove demokratije (ND) Dušana Mihajlovića na njegov račun, bio bi u javnosti knjižen kao napad na eksperta i čoveka koji je doneo stabilan dinar.
       Da je Miroljub Labus samo potpredsednik savezne vlade i ključni simbol reformi u Jugoslaviji, a ne i predsednik stranke koja je sebe nekad nazivala nevladinom organizacijom, onda bi njegovo upozorenje da napadi Mihajlovića, a za njima i srpskog premijera Zorana Đinđića, znače pokušaje uklanjanja guvernera Dinkića i koncentrisanje svih moći u jednoj, vladinoj ruci, bilo shvaćeno u međunarodnoj diplomatskoj i finansijskoj zajednici sa mnogo više težine nego što ga ima sada.
       Da se Mihajloviću nije desila eksplozija u “Defence Roud”, do smrti prebijeni mladić i niz sličnih incidenata ozbiljne prirode, ali ministru nedokučivih motiva i krivaca, on bi bio jedan vladin funkcioner koji je o drugom funkcioneru-Dinkiću, izneo niz sumnji od kojih je možda najozbiljnija ona da je kao guverner NBJ navodno zloupotrebio svoj položaj i dao lukrativne poslove svojoj organizaciji G 17.
       Izvori iz ND nisu NIN-u mogli da preciziraju da li zaista imaju indicija da je takvih poslova bilo, ili su poslanici ND, pošto su učestvovali u propadanju Zakona o NBJ u Saveznoj skupštini više paradno postavili to pitanje.
       Milko Štimac, direktor Instituta G 17 koji bi jedini mogao biti logični isporučilac poslova za NBJ, tvrdi da nikada nijedan takav posao nije sklopljen i da analize tog instituta besplatno koriste svi, uključujući i Vladu Srbije.
       I na drugoj strani je izgleda bilo nekih udaranja u bubrege ispod stola. Izvori ND tvrde da je istaknutom članu ND, direktoru C marketa Slobodanu Raduloviću usred sukoba sa Dinkićem i prethodno sa srpskim ministrom finansija Božidarom Đelićem (oko izglasavanja zakona o poreskoj administraciji kojim je ND praktično demontirala suštinski važne odredbe o naoružanim finansijskim policajcima), stiglo novo rešenje o porezu na ekstraprofit. Rešenje je povučeno posle konsultacija te partije sa Đelićem, u kojima je utvrđeno da će ND drage volje dati podršku izglasavanju budžeta u srpskoj skupštini, posle čega je, kako tvrde izvori te partije, Raduloviću stiglo izvinjenje i povlačenje spornog poreskog rešenja.
      
       Druga strana
       Iako je propadanje Zakona o NBJ početkom decembra tretirano kao rutinski peh u Saveznoj skupštini, ima tumačenja po kojima je time trasiran put da Dinkić bude lakše uklonjen sa mesta guvernera. Novi zakon o NBJ, koji bi automatski postao i Zakon o NBS podrazumevao je stvaranje nadzornog odbora koji bi pored političara činili i stručnjaci, koji bi, ako se dogovore, mogli da pokreću pitanje glasanja o poverenju guverneru, samo po osnovu stručnih razloga, a ne i dnevnopolitičkih ciljeva.
       Po važećem zakonu, o guverneru raspravljaju samo političari iz razloga koje sami smatraju celishodnim.
       Da Nova demokratija nije prošlog vikenda, usred ove opšte bede i nezadovoljstva običnog sveta svojim životnim standardom, održala dosad najglamurozniju novogodišnju zabavu sa 1 500 zvanica i kubanskim plesačicama, možda bi Dinkićeve sumnje da Mihajlovićeva firma “Lutra” i neke s njom povezane prijateljske firme nisu sasvim legalno poslovale, bila shvaćena kao “jalovo naklapanje koje se čoveku gadi”, kao što je to objasnio Mihajlović.
       Zanimljivo je da obe strane, i ND i G 17 plus, NIN-u anonimno tvrde da je reč o sukobu manjeg intenziteta, takoreći političkom koškanju, laktanju i podmetanju, koje jedno drugo hrani, ali nikuda ne vodi niti ima dublji koren.
       Ako se u obzir uzme mogući krajnji domet te akcije, kontinuirano diskreditovanje guvernera neposredno pre nego što o njegovom novom mandatu treba da raspravlja srpski parlament, onda bi eventualno uklanjanje Dinkića značilo ukljanjanje svih članova partije G 17 plus sa rukovodećih mesta u državi i suštinski značilo najveći udar na tu partiju.
       Dinkić, Labus i donedavno Đelić, koji se distancirao od partijskog delovanja, koristili su, kao i ministri - lideri partija, svoje državne funkcije i za slanje lično obojenih političkih poruka. Ako i Dinkić bude smenjen, partija će preći na instrumente vaninstitucionalnog delovanja, ulične proteste i slične akcije, kažu u izvorima bliskim toj partiji.
       Izvori ND smatraju da je Mihajlović sam došao na ideju da se sukobi sa Dinkićem. U do sada viđeni arsenal spadaju istupi Mihajlovića u kojima sa nipodaštavanjem govori o Dinkićevom angažmanu u Miloševićevom vremenu (i obratno - Dinkić o Mihajloviću). Bez mnogo takta, a zasad i dokaza, lider ND je posebno vređao članove Dinkićeve uže porodice.
       U ND kažu da je Mihajlović nekoliko puta samo odgovarao na izazove Dinkića, koji očito ulaže napore da se profiliše kao političar (o čemu govori i intervju Beti dat prošle nedelje, u kojem se od ekonomije pominju tri slova).
      
       Bogomdane funkcije
       Izvori bliski G 17 plus, smatraju da je Mihajlović “trbuhozborac” srpskog premijera Zorana Đinđića koji je dosta neuvijeno rekao da “niko pa ni Dinkić nije bogomdan za mesto guvernera” i da posle usvajanja Ustavne povelje, sadašnji guverner NBJ neće nekim ekspresnim načinom biti imenovan za guvernera Narodne banke Srbije (NBS).
       I sam Dinkić je tražio javnu raspravu u parlamentu Srbije koji bi ocenio i njegov, ali i vladin rad. Prema sadašnjem stanju, Demokratska stranka Srbije (DSS) mogla bi pružiti samo pasivnu podršku Dinkiću (protestnim napuštanjem Skupštine), ali će i dalje sve zavisiti od Đinđićeve veštine da skrpi podršku poslaničke većine.
       “O meni govore rezultati”, rekao je Dinkić u petak na konferenciji za novinare. Ti rezulati nisu nedvosmisleni sled uspeha. Diplomate i neki predstavnici međunarodnih finansijskih institucija (koji su sada, izgleda, naklonjeniji Đinđiću) imali su i ranije pritužbi, pre svega na guvernerov neguvernerski siloviti temperament, i nediplomatske istupe u javnosti. Taj stil je Dinkiću pripomogao da stekne veći broj neprijatelja nego što bi morao, a da neke prijatelje iz vremena kada je G 17 plus bila nevladina organizacija navede da zauzmu izvesnu kritičku distancu. U međunarodnim krugovima je na podeljene reakcije naišla i Dinkićeva namera da održavanje dinara faktički zakovanog za evro, iskoristi kao političku batinu u obračunu sa protivnicima.
       Svejedno, Đinđić, a sa njim i Mihajlović morali bi staviti prst na čelo jer je baš na glamuroznom prijemu Nove demokratije jedan od zvanica, Bogoljub Karić, iskoristio priliku da najavi da će njegova Astra banka proraditi već u martu i da bi on ili neko od članova novoformiranog i brzorastućeg Udruženja industrijalaca, mogao biti pogodna ličnost za guvernera. Kad čovek ovlaš pogleda imena i lica u tom udruženju, teško je oteti se utisku da su to isti oni ljudi koji su bili zaslužni privrednici u vreme Miloševića. Ni domaća ni strana javnost možda nemaju tako kratko pamćenje da im to ne bi bolo oči.
       Dinkić, i njemu bliski izvori, smatraju da je sukob sa Mihajlovićem znak nezadovoljstva te organizacije zbog stagnacije reformi, gotovo nikakvih rezultata u čišćenju mafije i isterivanja novca iz sivih u legalne kanale, od čega, smatraju, zavisi i održavanje čvrstog dinara.
      
       Astra banka
       Iz takvog rečnika dalo bi se pročitati da će G 17 plus u narednom periodu sebe profilisati pre svega kao partiju ljudi čistih ruku, neumrljane prošlosti i ozbiljnih namera da istera sve prljavštine bivšeg režima na čistac. Uvek brz na odgovoru, premijer Đinđić već je takvu politiku nazvao “proizvođenjem Robina Hudova” koji do sada nisu pokazali onoliko dokaza o profiterima koliko su najavljivali.
       Lideri originalne postavke Demokratske opozicije Srbije, uključujući tu i DSS i pomoćnike iz G 17 plus, čini se slabo čitaju novine. Na ivici po definiciji nepolitičkog delovanja Svetske banke, šef misije te organizacije u Jugoslaviji Rori O’ Saliven iskoristio je priliku da u novembru i decembru u svojoj redovnoj kolumni i javno pozove političke lidere da se prizovu pameti i malo više brinu o budućnosti zemlje.
       Ali ko bi, pred doček Nove godine, mislio o tim teškim pitanjima kad u Klubu poslanika u Tolstojevoj “mešaju” zajapurene kubanske plesačice.
      
       TANjA JAKOBI