Procentualna zastupljenost u republičkim parlamentima biće kriterijum za ulazak stranaka u parlament nove zajedničke države, samo kada se razjasni šta je čije od onoga što se deli

      Problema ne bi trebalo da bude. U pitanju je čista matematika, tvrde političari. Pa, ipak, zbog činjenice da u politici nema ničeg čistog, a pogotovo ne čistih računa, narednih mesec dana, tokom kojih bi trebalo da se izaberu poslanici za novu skupštinu zajednice Srbije i Crne Gore, verovatno će proći u iščekivanju novih sukoba na političkoj sceni. Neraščišćeni računi unutar koalicija i stranaka u srpskom parlamentu, dovoljno su jak argument za tvrdnje da će borba za ulazak u parlament nove zajedničke države biti mnogo zanimljivija nego što je to običan procentualni račun. Kada se na sve to dodaju sumnjivo naivne izjave stranačkih čelnika da se u tu vrstu matematike još nisu upuštali, jasno je da se može očekivati još jedna velika trgovina na stranačakoj pijaci. Jer, da bi se podelila mesta u srpsko-crnogorskoj skupštini, treba prvo raščistiti šta je čije u republičkoj.
       Priliku da uđe u parlament nove državne zajednice imaće 126 poslanika iz obe republičke skupštine i sadašnjeg saveznog parlamenta. Crnogorci će iz svojih skupštinskih redova, procentualnim računom, u novu skupštinu delegirati 35, a Srbi 91 poslanika. Članovi delegacija, kako je predviđeno Ustavnom poveljom nove države, biće izabrani na predlog poslaničkih grupa u republičkim parlamentima, a na način koji će propisivati zakon o izboru poslanika. A sve dok se taj zakon ne donese, bar kako tvrdi Zoran Šami, potpredsednik DSS-a, ne može se računati šta kome i koliko pripada.
       “Od tog zakona, na primer, zavisi da li će u zajedničku skupštinu ući partija Branislava Ivkovića, SNS”, kaže Šami i dodaje: “Njihovi mandati bi, kako ja vidim stvari, trebalo ipak da pripadnu SPS-u.”
       Slično misle i oni u SPS-u, ali ne i oni sa kojima je “Bane” glasao za budžet. Perspektiva zavisi od mesta sa kog se gleda.
      
       Odlazak julovaca
       Kao po nekoj karmičkoj pravdi, iz ovdašnjeg parlamentarnog života, na način na koji su u njega i ušli, nestaće, sada je već izvesno, i poslanici JUL-a, koji su svoje mesto u sada već “pokojnom” saveznom parlamentu obezbedili preko zajedničke liste sa SPS-om. Pošto nemaju svoje predstavnike u srpskoj skupštini, a više nisu u ljubavi sa SPS-om, njih neće imati ko da predloži za ulazak u novu skupštinu.
       U procentima je vrlo teško “izraziti” i stranke koje u republičkom parlamentu imaju po jednog poslanika, kakav je, na primer, SPOT Momčila Trajkovića, pa će, između ostalih, i on verovatno ispasti iz podele parlamentarnih mesta.
       U novu skupštinu neće ući, kako kaže Miodrag Vuković, član predsedništva DPS-a, ni crnogorski liberali, koji su se dobrovoljno odrekli svojih mesta u ovom državnom telu.
       “Liberali su rekli da neće u novu skupštinu, tako da ćemo mi u crnogorskom parlamentu procentualnu zastupljenost najverovatnije računati bez četvoro poslanika iz ove stranke”, objašnjava Vuković i naglašava: “Mi u Crnoj Gori nemamo slučaj koji ima Srbija da u saveznom parlamentu ima stranke koje nema u republičkom. Kod nas je sve jasno.”
      
       Deoba mandata
       Ono zbog čega Vuković ističe ovu činjenicu jeste želja da naglasi da su “Crnogorci napravili veliki ustupak Srbiji, slažući se sa tim da se poslanici za novu zajedničku skupštinu biraju i iz republičkih i iz saveznog parlamenta”.
       “Mi smo tu napravili veliki kompromis zarad Srbije, da bi oni koji nemaju poslanike u srpskoj skupštini ipak mogli da uđu u novi zajednički parlament. Oni su tražili da se bira i iz savezne skupštine kako bi mogli da ‘uguraju’ u novi saziv i one koji ne mogu da uđu iz republičke”, tvrdi Vuković. Na pitanje ko je to tražio i koga srpska strana na “oruk” unosi u novi parlament, Vuković je samo odgovorio: “Eto, Mićun! Nije još ni poslanik, a već je predložen za predsednika nove skupštine.”
       “Ja zaista ne vidim kakav je to kompromis”, kaže Zoran Lutovac, politikolog i konsultant Skupštine Srbije u Ustavnoj komisiji. “U Ustavnoj povelji stoji da se poslanici biraju iz sva tri parlamenta i oni su to prihvatili bez primedbi”, dodaje. Uostalom, Demokratski centar Dragoljuba Mićunovića, podsećaju i Šami i Lutovac, ima četiri poslanika u republičkom parlamentu i prema nekim računicama ulazi u krug onih “malih” partija koje će u novoj skupštini imati makar jednog poslanika, možda čak i dva. Iste računice, koje su se ovih dana mogle videti u štampi, procenjuju da bi od 91 srpskog poslanika po 16 delegirale DS i DSS, 14 bi “dao” SPS, radikali osam, SDP i SSJ po pet, dok bi GSS, NS, DHSS i ND imale po tri delegata. Crnogorska mesta u skupštini prema sadašnjem rasporedu snaga bila bi raspoređena tako da bi DPS dobio 15 mesta, SNP devet, SNS i SDP po tri, NS i Liberalni savez po dva, a koalicija albanskih stranaka jedno mesto. Ukoliko liberali i Albanci odbiju da uđu u skupštinu, kako to nagoveštava i Vuković, njihova mesta bi između sebe mogli da podele DPS (još dva) i SNP (još jedno).
       Ove računice, doduše, niko ne može, i ne želi, da potvrdi. Od preciznih odgovora stranački predstavnici brane se neuverljivim: “Mislim da problema neće biti.” Zoran Šami, za koga neke od njegovih kolega tvrde da “ima neku svoju računicu”, ako je negde i rekao, više nije spreman da je ponovi. Dovoljno za sumnju da je preračunavanje u punom jeku. Ono koje se tiče podele vlasti. Računica koja bi trebalo da pokaže koliko će vlast da košta, još, čini se nije došla na dnevni red.
      
       Skupštinski avioni
       Hipotetička situacija u kojoj se danas održava sednica saveznog parlamenta, a već sutra crnogorskog, u glavama običnih poreskih obveznika kojima će na kraju biti ispostavljen račun zajedništva, odslikava se nizom nula iza neke brojke. S obzirom na dosadašnje iskustvo, nije teško zamisliti da tridesetak poslanika crnogorskog parlamenta avionom leti sa jedne sednice na drugu, iz Podgorice za Beograd, i nazad, više puta u toku jednog dana. Koliko će to sve da košta i da li je neko o tome već razmišljao, pitanje je na koje ponovo sledi zabrinjavajući odgovor: “Tu neće biti problema.”
       Sednice će se, kako optimistički tvrdi Miodrag Vuković, zakazivati tako da do ovakvih situacija ne dolazi. Preklapanja, kaže, ubuduće neće biti.
       “To se do sada dešavalo zato što nas SNP nikada nije obaveštavao kada je sazvana sednica Savezne skupštine, iako im je to bila zakonska obaveza. Ubuduće to neće biti slučaj, sada ćemo se svi dogovarati”, objašnjava Vuković.
       I Zoran Lutovac smatra da će funkcionisanje nove Skupštine, pa i na tom čisto tehničkom planu, moći da se odvija bez većih problema. Ako, naravno, za to bude političke volje. Jedino tako će ovaj nekoherentni sporazum sa puno dvosmislenih odredbi i moći da funkcioniše. Da već nije rečeno da “problema neće biti”, čovek bi mogao da pomisli da smo već u njima.
      
       DRAGANA MATOVIĆ
      

Ilić najavljuje sukobe Da izbor poslanika za zajedničku skupštinu neće proći bez incidenata nagoveštava i nedavna izjava Velimira Ilića, predsednika Nove Srbije, koji je Demokratsku stranku i njenog lidera, premijera Srbije Zorana Đinđića optužio da mahinacijama pokušavaju da “osvoje” većinu u srpskom delu novog parlamenta. Oni, tvrdi Ilić, “žele da razbiju neke političke stranke kako bi iz njihovih redova obezbedili poslaničku većinu”.        Zbog različitog glasanja za ovogodišnji republički budžet, Nova Srbija je iz stranke izbacila trojicu svojih poslanika, i samim tim najverovatnije smanjila svoj udeo u novoj skupštini. Za disonantno ponašanje svojih poslanika, predsednik NS optužio je vladajuću koaliciju, iznevši čak tvrdnju da su “prebezi” potplaćeni.

      
      

Odnos 91:35 Novi sistem glasanja u skupštini nove državne zajednice trebalo bi da onemogući da brojnija srpska delegacija nadglasava crnogorsku. Naime, glasanje o zakonima ili odlukama skupštine, odvijaće se ponaosob u srpskoj i crnogorskoj delegaciji, a prolaz će imati samo one odluke koje pridobiju najmanje 46 srpskih i 18 crnogorskih glasova. Novi metod odlučivanja, kojim su sudeći po reakcijama Miodraga Vukovića, Crnogorci izuzetno zadovoljni, neće, tvrdi ovaj funkcioner DPS-a, terati opoziciju iz skupštine.        “To je princip koji garantuje funkcionisanje parlamenta i onemogućava opstrukciju”, kaže Vuković.