(Doba genodolara NIN br. 2712)

      I prosečni gimnazijalac zna da ponavljanje genetičkog materijala, autentično bez miksovanja osobina, u održavanju kontinuiteta života, odnosno biološkoj reprodukciji, vodi u degenerativne pojave kod živih bića. I najprimitivniji životni oblici razmenjuju genetički materijal i time obezbeđuju evolucioni progres.
       Religiozne norme većine naroda zabranjuju ukrštanje u bliskom srodstvu jer se empirijski došlo do pokazatelja, i bez poznavanja genetike, da se pojavljuju degeneracije kod potomaka. Najteži oblik ništenja genofonda je klon, gde se autentično ponavlja genotip jedinke.
       Očigledno je da se poslednjih decenija nalazimo u psihosocijalnom poremećaju i da su, iz nerazumljivih razloga, mnogi zainteresovani za našu totalnu devastaciju. Najteži udar na jedan narod je udar na njegove populacione mehanizme. Jasno je da populaciona snaga jednog naroda jeste zaštita genofonda i da je suština u genodiverzitetu, odnosno različitosti osobina u okviru populacije. To se odnosi i na različitost i u mišljenju i u kulturnim sadržajima, naravno - uz poštovanje sopstvenog identiteta. Nije potrebno ponavljati da ukoliko poštujemo sebe lako ćemo poštovati i druge.
       Ne treba zaboraviti da je zemlja Srbija najveću ekspresiju napretka imala kad se u patrijarhalnim zajednicama rađalo po desetoro zdrave dece i kad su nivoi organizacije normalno funkcionisali. Naša istorijska tragedija je u pozitivnoj populacionoj selekciji. U dugom vremenskom periodu kvalitetniji ljudi su stradali, naročito u ratovima, tako da je mnogo više u Srbiji konformista nego regulatora.
       Zato pitanje kloniranja na našem tlu svakako je prepoznatljivi oblik genocida u eksperimentima nacističkih logora u toku Drugog svetskog rata, iz ne baš toliko zaboravljene prošlosti. U vašem cenjenom nedeljniku potrebno je čuti mišljenja eminentnih stručnjaka iz oblasti genetike i populacione nauke.
       Svako skrnavljenje zakonomernosti prirode i silovanje prirodnih funkcija nosi tragične posledice.
      
       RADENKO KOJADINOVIĆ,
       Bajina Bašta