Naslednik poljoprivrednog dobra “Godomin” u Smederevu je Darko Pavlović. “U najmanju ruku je bezobrazno kada se kaže da nismo strpljivi. Ja sam naslednik farme ,,Godomin” sa 40 hektara i 18 objekata”, kaže on.
       “Tamo je postojala govedarska i svinjska farma, klanica, kovačnica, mašinska kuća sa agregatom i hidrofor, jer tada nije bilo tekuće vode. Imali smo i mlekaru. Ne govorim o grlima stoke jer zapisnika o primopredaji nije ni bilo. Kada je 1946. rešenje doneto, već sutradan porodicu i mene koji sam tada imao 14 dana, izbacili su sa imanja. Interesuje me povratak imanja. Ja sam veterinar, ćerka mi studira veterinu i mi planiramo da tu farmu preuzmemo. Podići ćemo hipotekarni kredit i ozdraviti farmu. Video sam da je veoma oštećena. Morao bih da dobijem i nadoknadu za lošije stanje farme u odnosu na stanje kada je oduzeta.
       Ako sada neko proda ,,Godomin” za 2, 3 ili 50 evra, koliko se kreće cena radnih organizacija u takvom stanju, onda je država dužna meni da isplati 40 hektara zemlje i kompletan inventar. To je nepotrebno. A lično se nadam da se niko ne bori da radi na farmi.”
       Ali to nije sve. Darko Popović je naslednik i dva oduzeta lokala od 60 kvadrata i jedne poslovne prostorije u Beogradu. Jedan lokal mu je vraćen ali plaća 17 000 dinara kiriju. To se direktno kosi i sa važećim Zakonom o nacionalizaciji koji je donet 1958. godine (čl. 13 i 14) i koji predviđa mogućnost da se vlasnicima nacionalizovane imovine vrati poslovni prostor do 70 kvadrata ukoliko su se tada bavili dozvoljenom privrednom delatnošću i ukoliko to i sada rade. Postoji nekoliko hiljada ljudi u Srbiji kojima u njihovim kućama nije ostavljen poslovni prostor.