NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Poruka iz Strazbura

Naslednici očekuju da im se vrate milijarde, a država se muči s predlogom zakona o denacionalizaciji. U međuvremenu, naslednici najavljuju da će državu tužiti Evropskom sudu za ljudska prava

      Odgovorni ljudi u Srbiji bi početkom ove godine morali da se sete čuvenog slučaja “Brumaresku protiv Rumunije”. Februara 2000. rumunski građanin čija je imovina u vrednosti od 150 000 dolara nacionalizovana 1945. godine, tražio je od vlade nadoknadu. Nije dobio. Obratio se Savetu Evrope i Sudu za ljudska prava. Presuda glasi: u roku od šest meseci da mu se isplati osnovni odštetni zahtev, ali i svi troškovi dugogodišnjeg sudskog spora, tako da je konačni iznos bio 680 000 dolara. Posle toga Jon Ilijesku je u roku od mesec dana doneo Zakon o povraćaju imovine u kome je kao osnovni figurirao naturalni povraćaj imovine, pošto država nije bila u mogućnosti da isplati sve stare vlasnike.
      
       Povraćaj imovine
       Desetak zemalja je pokazalo kako se u tranziciji rešava pitanje svojine i privatizacije, a. Srbija se odlučila za model - Zakon o privatizaciji bez pratećeg Zakona o denacionalizaciji. Taj eksperiment od jula prošle godine beleži zanimljive rezultate. Na jednoj strani se puni budžetska kasa, a na drugoj - na tenderima se nađe i imovina pod opterećenjem.
       Još pre godinu dana Agencija za privatizaciju donela je odluku da se proda kruševačka fabrika “Župa” iako je naslednik Vida Gostuški potražuje. Nešto kasnije, oko zadužbine Nikole Spasića prekršena su bar dva važeća zakona. Zanimljivim načinom tumačenja postojećih propisa deo još uvek pravno aktivne zadužbine postao je deo stečajne mase DP “Jugopetrol” i ušao u postupak privatizacije. Na dopis da se time krši zakon o zadužbinama, u koji čak ni Milošević nije bio sklon da dira, Agencija za privatizaciju je odgovorila: “Zakon o privatizaciji niti bilo koji drugi pozitivni propis za sada ne propisuje mogućnost vraćanja ili izuzimanja nacionalne imovine iz postupka privatizacije.”
       Uz obrazloženje Agencije ne stoji i upozorenje da bi sve moglo da završi pred Sudom za ljudska prava u Strazburu i uz odštetu koja bi državni dug prema starim vlasnicima utrostručila.
       U Srbiji, prema procenama, imovinu potražuje između 80 i 100 hiljada ljudi. Deo imovine već je prodat. Sud za ljudska prava nije nadležan dok nova državna zajednica ne postane član SE.
       Do tada bi možda i mogao da se donese Zakon o povraćaju imovine. Ne o denacionalizaciji, kako se obično govori, jer imovina nije oduzimana samo nacionalizacijom već i preko 37 drugih zakona (zakon o državnim neprijateljima, eksproprijaciji, konfiskaciji...).
       Premijer Zoran Đinđić najavio je takav zakon uskoro u skupštinskoj proceduri. Ali, od rešenja smo još veoma daleko. Za obeštećenja bivših ili sadašnjih vlasnika stanova koji su kupovani po tržišnoj vrednosti, moralo bi da se izdvoji između 30 i 40 milijardi dolara. Država u narednih 15 godina nije u mogućnosti da izdvoji više od 5-6 milijardi. Odrediće se rok za podnošenje zahteva za ulazak u proceduru, jer se predviđa mnogo sporova među naslednicima.
       U ministarstvu finansija su NIN-u potvrdili da “imaju predlog, ali da on još nije za javnost”. Postoji nekoliko krupnih problema na kojima će se intenzivno raditi mesec dana.
       Do sličnih informacija došao je i predsednik Lige za zaštitu privatne svojine Slavenko Grgurević: “Po našim saznanjima napravljen je prvi papir. Đinđić je pomenuo da će zemljište vratiti u fizičkom obliku, što je dobro, ali je pri tome rekao da će se vratiti i industrijski objekti koji će se tržišno regulisati. Ne znam na koji način i kako bez znanja vlasnika. A za onaj najveći deo, za lokale i stanove, nema valjanog odgovora.”
      
       Radikalni predlozi
       Dragor Hiber, koji je član Lige, u svojoj knjizi “Svojina u tranziciji” napisao je: “Obveznicama se ne rešava problem svojine.” Ali, neki članovi rasformirane vladine komisije tvrde da bi se baš takav predlog mogao naći u skupštinskoj proceduri.
       Krajem prošle godine Ministarstvo pravde i Vladan Batić formirali su “ad hok” komisiju za izradu nacrta Zakona o denacionalizaciji. Ideja je bila da se okupe advokati uključeni u poslove vezane za denacionalizaciju. Đurđe Ninković, zamenik ministra Batića do izlaska DSS-a iz vlade, 2001. godine je napisao nacrt zakona. U komisiji se ispred Otpora našao advokat Dušan Ćurčin, bivši poslanik SPO-a koji je tokom dva mandata pokušavao da u skupštinsku proceduru uvrsti takve zakone. “U Komisiji smo radili volonterski do 29. maja. To je jedan solidan zakon. Predlog smo predali 31. maja Batiću i Đeliću i tri meseca nismo čuli ništa o tome. Kroz kuloare je krenula priča da je naš zakon suviše radikalan”, kaže Đurčin za NIN.
       Komisija nije dobila zvanično obaveštenje, ali je posle letnje pauze saznala da se obrazuje nova komisija. Činiće je Centar za unapređenje pravnih studija i pomoćnik ministra finansija Budimir Lončar. Održan je i skup u Sava centru na kome se najviše govorilo o mađarskom modelu zakona koji gotovo da nema povraćaja u naturi, već se svodi na isplatu protivvrednosti.
       Predlog zakona radi i “vlada u senci” DSS-a. Idejni tvorac je ponovo, Đurđe Ninković koji je naslednik hotela “Astorija” u Beogradu. “Vlada u senci” smatra da je predlog aktuelne vlade dobar, a Ninković veruje da bi trebalo da se svi usaglase oko jednog, a ne da sledećih deset godina nude nacrte.
       Jedina odredba koja ne bi trebalo da bude sporna jeste povratak zemljišta u naturi. Pravnici se slažu da je to jedino rešenje. Nijedan stranac neće kupiti zemljište ukoliko ono nema titulara.
      
       Šarena laža
       Ali ni to neće biti baš jednostavno. “Moja porodica je posedovala 200 hektara zemlje, kuće, placeve”, priča za NIN Petar Živković, jedan od najvećih zemljoposednika u Mačvi. “Moji su bili akcionari u Trgovačkom fondu, palati Albanija. Sav kapital koji je bio u Hipotekarnoj banci pretočen je u vlasništvo Narodne banke. Mi i ne tražimo da nam ga vrate. Ja sam pragmatičan čovek i prvo insistiram na fizičkom povraćaju. Ako je to nemoguće, možemo da napravimo i pogodbu: država ima zemljište u vlasništvu, nije bitno gde, ali da po bonifikaciji odgovara onome što smo imali. Jasno mi je da moje zemljište ne može da se vrati jer je na njemu sad oko 50 kuća.”
       Živković veruje da je ponuda da se imovina isplati kroz hartije od vrednosti “nešto najgluplje” što je ikada čuo: “To je šarena laža: koje su to hartije od vrednosti, ko za njih garantuje, čime su pokrivene? Od 1991. ovde se pojavljuje crvena buržoazija za koju je normalno da ima 15 000 hektara, kao što im je normalno da meni ne vrate mojih 200 hektara. Ministar Dragan Veselinov kaže da ako neko kupi pet hektara zemlje, jedan će dobiti xabe, a ne kaže čiji je to hektar.”
       Za denacionalizaciju se izdvaja pet odsto od sredstava dobijenih privatizacijom. Ako je za 2003. godinu predviđeno oko milijardu evra od privatizacije, onda je svota za denacionalizaciju simbolična - 50 miliona evra. Premijer je dao i jedan optimističkiji predlog: “Ako ova država bude na osnovu obeštećenja davala godišnje 400 miliona evra, što je ogromna svota, a minimum će toliko davati, od sad pa narednih 15 godina moći ćemo da ispravimo tu istorijsku nepravdu. Predlog da to bude dve milijarde evra zvuči lepo, ali to ide iz budžeta i iz fonda državne imovine koja nema tako velike vrednosti da to može da nadoknadi.”
      
       SANDRA PETRUŠIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu