Te dosijee o meni, o kojima se pričalo, demantovao je MUP, BIA i Ministarstvo pravde. Nemam nameru da se smirim u vezi s tim. Ja ću to da isteram do kraja. Ne ljutim se na to. Bar da prosleđuju tačne informacije da čoveka ne drže u zabludi, pa sem što je bludnik, on postaje i zabluđen potpuno. Neka rade što god im padne na pamet, samo neka nikada ne zaborave da batina ima dva kraja. A mi znamo gde se oni viđaju, gde se oni sastaju i koji su to “eminentni” likovi. Video sam da je gospodin Koštunica javno rekao da nije bio recenzent Šešeljeve knjige, očekujem da će to javno učiniti i gospodin Đinđić

      Krajem prošle i početkom ove godine mediji su zatrpani izjavama albanskih političara i analizama uticajnih nevladinih organizacija, kojima se upućuje na zaključak da će se ove godine otvoriti pitanje konačnog statusa Kosova. Postoje ozbiljni izgledi da će ova godina biti presudna za reforme u Srbiji, vladajuću koaliciju ili bar veći deo njenih članica. Potpredsednik Vlade Srbije i lider Demokratske alternative Nebojša Čović ima šta da kaže o obe stvari. Na početku razgovora, odgovara na pitanje o mogućnostima za otvaranje dijaloga o statusu Kosova i Metohije.
       - Prvo, ne mislim da će u toku 2003. godine doći do pregovora vezanih za status Kosova i Metohije. Kosovo i Metohija ima status, Rezoluciju 1244, SB UN koji nije dostignut, jer svaki status čini niz standarda koji treba da postignete. Zadatak međunarodne zajednice, UNMIK-a i KFOR-a je da dođemo do dostizanja tih standarda. Ono što očekujemo u 2003. godini na Kosmetu, to je značajan povratak interno raseljenih i prognanih lica. To je jedan od najvažnijih poslova u 2003. godini, kao što je veoma važno da ove godine probamo da razrešimo veliki broj sudbina nestalih i kidnapovanih 4 100 lica, od kojih 2 600 Albanaca i 1 500 Srba i ostalih predstavnika nealbanskih zajednica.
       Očekujem otvaranje dijaloga između Beograda i Prištine uz prisustvo UNMIK-a i ostalih značajnih faktora međunarodne zajednice za rešavanja niza tehničkih pitanja, a u cilju normalizacije života građana na Kosmetu.
      
       Da li ste obavešteni o inicijativi da kosovske vlasti krenu u odvojeni proces asocijacije i stabilizacije sa EU?
       - To je bio predlog Evropske komisije, ali je zaustavljen jer smo imali sinhronizovanu akciju sa Ministarstvom inostranih poslova. Pred nama je period od nekih šest meseci u kome ćemo voditi razgovore o tome kako ćemo razgovarati sa EU, odnosno kakvi će timovi biti.
       Nosilac čitavog posla je Ministarstvo inostranih poslova. Optimista sam i verujem da će to biti jedinstvena delegacija - Srbija, Crna Gora, predstavnici UNMIK-a, a postepeno će tamo sedeti i predstavnici vlasti južne pokrajine Srbije - Kosova i Metohije.
      
       Zaista u to verujete?
       - Sve drugo bi bilo pogrešno jer prejudicira status Kosova i Metohije i taj koji bi to uradio, snosiće odgovornost za ono što može da se dogodi. Ne mislim da je pametno da neko napravi ishitrene poteze u smislu statusa Kosmeta, nekakve priče o nezavisnosti, o promenama granica, jer to neće otvoriti samo promene granica na prostoru Kosova i Metohije ili jednog dela Srbije. Otvoriće ih šire u regionu.
       A ne znam onda kako to može da se zaustavi a da pri tome ne bude velikih sukoba i vraćanja na nešto što je već viđeno na ovim prostorima.
      
       Kako biste protumačili smenu Rade Trajković sa čela Poslaničkog kluba koalicije “Povratak” ?
       - To je odluka poslanika koalicije “Povratak”. Koordinacioni centar, a samim tim i zvanični Beograd, u to se nije ni mešao, jer stalno postoji priča da li Beograd nešto nameće ili ne nameće. Beograd stalno priča da Srbi sa Kosmeta treba da budu samostalni i onda kad se dogodi da su samostalni, kao što su poslanici koalicije “Povratak” sve to samostalno uradili, onda opet budemo mi krivi u Koordinacionom centru. Priča da je smena šefa Poslaničkog kluba napravljena zbog rasprave da li se treba vratiti u Skupštinu Kosova i Metohije ili ne, jednostavno nije tačna.
      
       Gospođa Trajković, međutim, izjavljuje da ste je zapravo vi smenili.
       - Nije uopšte moje da polemišem sa gospođom Trajković. Sa njom treba da polemišu poslanici koalicije “Povratak”. Ona je bila vrlo privilegovana kod mene, imala je mogućnost da u svako doba dana i noći bude u vezi sa mnom, sve vrste pomoći i veća prava od svih drugih poslanika koalicije “Povratak”, jer je bila šef Poslaničkog kluba.
      
       Šta kao predsednik Koordinacionog centra i lider jedne od stranaka DOS-a osećate kada se na Predsedništvu DOS-a razgovara o Kosovu - monolitno jedinstvo, lažnu podršku ili nezainteresovanost?
       - Svi oni znaju da sam potpuno u pravu sa politikom koju mi vodimo u vezi s Kosmetom. Brine ih, međutim, da slučajno ne napravite visok rejting time što ćete uspešno rešavati određene probleme. Kad je Predsedništvo DOS-a u pitanju, lideri se tako ponašaju i kada su drugi problemi na dnevnom redu. Tu su odnosi potpuno neiskreni. Sve vrca od licemerja - čas će vam neko odavati priznanje, čas će probati da vam da priznanje pa da vas kroz to priznanje kupuje za obračun sa nekim drugim. Zato nam tako sve i ide.
      
       Prilično ste nezadovoljni učinkom vladajuće koalicije.
       - Tranzicija je u svim zemljama veoma teška, naša se odvija u najtežim uslovima, ali je neoprostivo što su sve naše institucije gotovo obezglavljene, a da se pri tome one nisu počele da grade onako kako treba. Hajdemo da sednemo, da analiziramo šta je ko uradio za ove dve i po godine, šta je svako od nas lidera DOS-a konkretno uradio. To govorim jer je istrošena velika energija, veliko poverenje međunarodne zajednice u demokratske snage u Srbiji. Mi, dakle, ne možemo više da pričamo jedno liderima najuticajnijih zemalja, a da onda, kad se vratimo u zemlju, radimo drugo, jer onda nema gotovo nikakve razlike u odnosu na politiku koju je svojevremeno sprovodio Milošević. Svet može sve oprostiti, može razumeti da neke stvari ne možete da uradite u tom trenutku i da imate probleme, ali nikako ne smete lagati svet.
      
       Ko su najozbiljniji naslednici Miloševićevog shvatanja politike u DOS-u? Možete li da ih nekako locirate?
       - To se može locirati, ali mislim da još nije trenutak da pričamo o imenima i prezimenima. Javnost sama to prepoznaje. A što se tiče Miloševića i njegovih metoda, hteli mi to da priznamo ili ne, mislim da je deset ili dvanaest godina Miloševićeve vlasti učinilo svoje ne samo u razbijanju institucija, demokratije, uvođenju totalitarizma, nego i u oblikovanju opozicije, koja je preuzela dosta od takvog načina vladanja. Nekim ljudima u DOS-u smeta moj odnos prema državi i sistemu. Država je nešto što se jako teško gradi, a jako lako ruši. A nikada je nećete napraviti i nikada nećete imati ozbiljnu državu ukoliko ne postavite ozbiljne institucije. Nije tačno da ne mogu policija, pravosuđe i vojska da odrađuju svoj posao. Mogu oni sigurno, jer imaju veoma mnogo profesionalaca, ali potreban je pre svega politički konsenzus.
      
       Vi ste najavili formiranje nove koalicije na našoj političkoj sceni. Može li ta koalicija da natera Koštunicu i Đinđića na kompromis?
       - Može svojim konstruktivnim pristupom. Mislim da gospodin Mićunović i ja jesmo još uvek i u koaliciji DAN. Videćemo sad ko će ući u koaliciju koju smo najavili.
      
       Šta je sa koalicijom DAN?
       - Pa ona faktički postoji samo na papiru ili u nekakvom poluzamrznutom stanju. Ja nemam ništa protiv da ona i profunkcioniše, ali moramo biti iskreni. Nisam pristalica bilo kakvih kalkulacija.
      
       Kakve će biti pozicije nove koalicije u odnosu na DOS?
       - Mislim da je DOS ispričana priča i da svi zajedno treba da se suočimo sa realnošću da je DOS formula koja je napravljena da bi se u Srbiji dogodile promene i u Jugoslaviji, skidanjem nedemokratske vlasti, što je i urađeno. Dve godine posle, potrebno je obaviti restrukturiranje u okviru samog DOS-a i novo povezivanje u okviru dve, tri ili četiri grupacije. I onda treba postići dogovor u okviru tih grupacija sa jasno definisanim prioritetima i tačnim oročavanjem termina u kojima ćemo uraditi određene poslove. Sve to može da bude u okvirima nekadašnjeg DOS-a.
      
       Koji su to prioriteti?
       - Ustavna povelja, zakon o sprovođenju ustavne povelje, zakon o izboru poslanika za novi savezni parlament, Ustav Republike Srbije gde nas čekaju opaka iskušenja oko države, kako je organizovati, kako je postaviti, jer ustav ne treba da bude nešto što će da traje tri meseca. Potom niz drugih zakona koji imaju za cilj harmonizaciju sa standardima koje postavlja Evropska unija. Zatim zakon o izboru predsednika Srbije, zakon o izboru poslanika i uopšte zakon o izborima. Za sve to je neophodan dogovor tih grupacija koji će garantovati političku stabilnost u Srbiji.
      
       Da li znate ili imate ideju o roku do kada bi ti prioritetni zadaci mogli biti obavljeni?
       - Svi ovi poslovi mogu da se urade i za mesec dana, mogu i za šest meseci, a mogu da se urade i za godinu i više od godinu dana. Sve zavisi kako se te grupacije dogovore. U svakom slučaju, mislim da se približavamo nečemu od čega ne možemo da pobegnemo, nečemu što će se sigurno dogoditi, a to su izbori. Sada, te demokratske grupacije treba da se dogovore i da projektuju ove prioritete, nosioce tih poslova i termine kada bi se šta događalo. Zašto je to važno?
       Ukoliko tu nema dogovora, nijedna od tih demokratskih grupacija neće dobiti. Naprotiv, događaće se ono što smo imali prilike da vidimo u dva ciklusa predsedničkih izbora i na lokalnim izborima u pojedinim opštinama u Srbiji, a to je enormni rast ekstremnog radikalizma i nacionalizma, zasnovan na manipulacijama sa međuetničkim frustracijama građana.
      
       Kako uopšte tumačite činjenicu da su oba pola vladajuće koalicije i demokratska javnost gotovo ignorisali činjenicu da je Šešelj dobio više od milion glasova?
       - To je ignorisano zato što još uvek nemamo politički zreo ambijent, a nemamo ga zato što nemamo dovoljan stepen zrelosti kod jednog dela političkih lidera. Mi vrlo teško priznajemo sopstvene greške. Rezultat Šešelja je zbir naših grešaka. Njegov broj glasova direktno je proizvod našeg lošeg rada. Kad kažem lošeg rada, mislim na sukobe i međusobne obračune. To je izrodilo i napravilo prostor za takvu ekstremno nacionalističku političku varijantu. I ako nastavimo da tolerišemo ovakav politički ambijent, mislim da će nam međunarodna zajednica slati sve teže poruke. Moramo da shvatimo da ćemo tokom 2003. godine biti na raskrsnici, otprilike kao što smo bili na raskrsnici 1990. godine. Na toj raskrsnici imate više mogućnosti, ali samo jedna je prava. Ako ne skrenemo u pravom smeru, plašim se da onda može da bude mnogo gore nego što je bilo ono od 1990. godine naovamo. I ono što je veoma važno, mi moramo u svojim projekcijama, ako se ozbiljno bavimo politikom, da vidimo gde će biti Srbija na kraju 2003. godine, gde na kraju 2004, gde 2005, pa sve do 2010, čak i dalje.
      
       A gde je, recimo, vidite na kraju 2003. godine?
       - Vidim je u jednom mnogo stabilnijem političkom ambijentu. Naravno, vidim je sa održanim parlamentarnim izborima. Da li će biti i drugih nivoa izbora, to ćemo videti. Vidim je u Savetu Evrope, što može pozitivno da se odrazi kao zamajac za rešavanje niza drugih problema u Srbiji. Vidim je sa rešenim problemima vezanim za Haški tribunal. I naravno, vidim je i voleo bih da se to dogodi, kao članicu Partnerstva za mir. Mislim da je to veoma važan faktor za regionalnu stabilnost, jer Srbija ima potencijalna opasna žarišta.
       Jedno od njih je Kosovo i Metohija. Da ne zaboravim, vidim je sa višim nivoom vladavine prava i sa završenim obračunom sa kriminalom. Ako to ne budemo uradili, plašim se da će međunarodna zajednica pomisliti kako mi to i ne znamo da uradimo. A to je nešto već viđeno: na Kosovu i Metohiji nismo umeli da uradimo ono što je trebalo, pa su onda rekli - oni su nezreli, oni su maloletni, njima treba oduzeti pravo da vladaju. Ne bi bilo dobro da se to dogodi i u Srbiji i u Crnoj Gori.
      
       Rekli ste da do kraja godine očekujete parlamentarne izbore. Na jednoj strani postoji najava DSS-a da će tražiti smenu Vlade Srbije, a s druge strane, premijer kaže da ove godine neće biti izbora. Gde ste tu vi i vaša stranka?
       - Ja nisam zagovornik rušenja Vlade Srbije. Naravno, na našoj političkoj sceni ne možete ništa da isključite, jer svako od nas ima određeni stepen trpljenja, pogotovu što se iz dana u dan koriste razne političke prljavštine i podmetačine. U pojedinim trenucima mi delujemo kao deca od sedam godina koja su dobila igračku za decu od 15 godina. I kad to kažem, onda to vezujem sa određenim stepenom trpljenja i podnošenja tih neprincipijelnih, odvratnih, aber-udara i napada određenih struktura. Prepoznaćete, naravno, koje su. Što se mene tiče, nemam ništa protiv da dogovorom dođemo do izbora 2003. godine. Ako se dogovorimo da nema izbora do 2004. godine, to je moguće, ali to opet mora da bude dogovor. Dakle, sve grupacije koje su nastale ili će nastati iz DOS-a, treba da se dogovore oko njihovog uključivanja u vlast, kroz rekonstrukciju republičke vlade, formiranje nove savezne vlade, postavljanje novih struktura u institucijama. Imam običaj da ponavljam kako nijedna stranka, nijedan lider u ovoj zemlji nema stepen zrelosti niti toliki broj kadrova da sam može da vrši vlast.
      
       Da se vratimo na pitanje parlamentarnih izbora.
       - Kako sada stvari stoje, mislim da će se vrlo teško izdržati do 2004. godine bez izbora. Sa ovakvom političkom nestabilnošću to je gotovo nemoguće. Ali ne isključujem mogućnost dogovora svih grupacija iz izvornog DOS-a.
       Hajde da simuliramo šta će se događati oko savezne vlade. Da li će gospodin Labus ostati u saveznoj vladi ili neko računa da se na taj način obračuna sa njim. Ja nisam podržao gospodina Labusa, to sam i onda vrlo principijelno javno objasnio, ali mislim da on treba da bude u saveznoj vladi. On je nama potreban. I ne mislim da je vreme da se grupacije koje nastaju u okviru nekadašnjeg DOS-a sada obračunavaju između sebe, a tek ne mislim da ti obračuni treba da budu po već viđenim tehnologijama. Pogledajte šta se dešava. Ne po već viđenim tehnologijama, nego se pojedinac prevrće u Hagu prosto razočaran kako nije mogao da se seti tolike prljavštine koju mi primenjujemo u obračunima jedni s drugima.
      
       Šta vidite uopšte kao neku tačku konsenzusa u DOS-u, osim one prve i izgleda jedine - rušenje Miloševića?
       - Vi se vraćate na ono što jeste glavni propust DOS-a. On nikada nije postavio plan šta će raditi ako osvoji vlast. Naravno, mi smo rekli nešto u vezi s ekonomijom, privredom, potpisali smo naše zakletve, ali to je samo taksativno nabrojano, a nikada nije razrađeno. Svi smo bili puni te vrlo pozitivne energije, ali u suštini, kad smo bili sami sa sobom, čini mi se da nismo verovali da ćemo uspeti tog 24. septembra ili 5. oktobra. Desilo nam se da smo uspeli. A kad pobedite, onda vas ta pobeda ponese, zanese i svi zaborave na plan našeg delovanja.
      
       Kako je to vlast udarila u glavu većini lidera vladajuće koalicije?
       - To su vam virusi prošlih vremena. Pomalo smo se zaneli i pomislili da vlast traje doživotno. I zbog toga ne mislim da postoji potpun stepen zrelosti kod bilo koje stranke i bilo kog lidera da može da ima apsolutnu vlast u ovoj zemlji. Meni nije problem da to jasno i javno kažem jer ne mislim da mi je politika sve u životu. Možete i ne morate da budete u vlasti. Sve je kao točak - čas ste gore, čas ste dole. Samo je pitanje da, dok ste gore, ne napravite tolike greške, da kad odete dole zbog tih grešaka budete zgaženi, što se balkanskim liderima često događalo.
      
       Iz vaše priče zaključujem da ove godine nameravate da se više bavite politikom u užoj Srbiji. Mislite li da ste zapustili stranku?
       - Mislim da sam zapustio stranku. Sticajem okolnosti ušao sam u problem Preševa, Bujanovca i Medveđe, a onda me je to po nekakvoj inerciji povuklo i odvuklo na prostor Kosova i Metohije. U svakom slučaju, mislim da bi trebalo i drugi da se istaknu na tom terenu. Ja ću im uvek pomoći. želeo bih da se i ja oprobam u onome za šta sam, čini mi se najkvalifikovaniji, a to su privreda i finansije, pa da eventualno jednog dana omogućimo novim ljudima da se bave problemima juga Srbije, Kosova i Metohije.
      
       Jeste li to otvorili konkurs za novog predsednika Koordinacionog centra?
       - Ovo ne znači da ću podnositi ostavke, da ću se plašiti onih koji svakog dana nekog prozivaju, ali ćemo probati da uvodimo što više ljudi i u ove poslove, a da se ja postepeno relaksiram od tih poslova.
      
       Da li se plašite da u nekoj fioci postoji dosije “Nebojša Čović”, koji će biti otvoren ako pređete određenu crtu?
       - To su već probali.
       Ne znam da li je to sve što su imali...
       Moguće je da iskonstruišu još nešto. Otkud znam šta sve mogu da smisle te agencijice, biroi i firmice za prodaju neistina, manipulacija i abrova. To me uopšte ne interesuje.
       Drugo, uopšte ih se ne plašim. Znate, fioke postoje na sve strane. Koliko znam, naše fioke su takođe dosta pune, ali ne lažima i neistinama, nego dokumentima. Tako da niko ovde nije naivan.
      
       A zar niste obavezni da te dokumente iznesete u javnost?
       - Sve što smo imali, mi smo permanentno iznosili u javnost i obaveštavali nadležne organe. I sad bi onda trebalo da analiziramo šta je urađeno, koliko je i kako je urađeno i zašto nije urađeno.
       Tako da mi nemamo problem u smislu nečega što je pokušano da se podmetne, recimo, gospodinu Dinkiću. On je stvarno bio emotivan i izašao sa jednim takvim pristupom. Te dosijee o meni, o kojima se pričalo, demantovao je MUP, BIA i Ministarstvo pravde. Nemam nameru da se smirim u vezi s tim. Ja ću to da isteram do kraja.
      
       Očigledno je da neki politički saveznici prosleđuju informacije lideru radikala?
       - Ne ljutim se na to. Bar da prosleđuju tačne informacije da čoveka ne drže u zabludi, pa sem što je bludnik, on postaje i zabluđen potpuno. Neka rade što god im padne na pamet, samo neka nikada ne zaborave da batina ima dva kraja. A mi znamo gde se oni viđaju, gde se oni sastaju i koji su to “eminentni” likovi. Video sam da je gospodin Koštunica javno rekao da nije bio recenzent Šešeljeve knjige, očekujem da će to javno učiniti i gospodin Đinđić.
      
       Možete li da kažete s kim to lider radikala igra šah?
       - Pa, zar vi to ne znate? Niste prepoznali te znamenite delove Zemuna, visoko utvrđene.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ