I tako ispada da u istom sistemu Ujedinjenih nacija ona prva i nadležna organizacija, UNESKO, smatra Hašku konvenciju važećom i na Kosovu, a ona druga, koja se nalazi na Kosovu, UNMIK, to odbacuje

      Branislav Krstić je po profesiji arhitekta, za čije ime su vezane mnoge stručne inicijative: pre tridesetak godina osnivanje Saveta za čovekovu sredinu i prostorno uređenje SIV-a, kodifikacija zakonodavstva, u toj oblasti prvi inventar arhitektonske i prirodne baštine u Jugoslaviji, upis dobara u Spisak svetske kulturne i prirodne baštine. Predstavljao je Jugoslaviju u Konferenciji za prostorno uređenje Saveta Evrope, u telu savetnika vlada u Ženevi, u Komitetu za svetsku baštinu UNESKO-a.
       Predavao je na postdiplomskim studijama u Sarajevu, Zagrebu i Splitu, bio gostujući profesor na redovnoj nastavi na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu (1982-1988) i postdiplomskim studijama od 1973. do danas.
       Bavi se naučnoistraživačkim radom, a poslednje četiri decenije izučava kulturnu baštinu Jugoslavije. Istorija Kosova i spomenici kulture na Kosovu u fokusu su njegovog rada poslednjih petnaestak godina. Autor je i izdavač knjiga “Kosovo između istorijskog i etničkog prava” i “Kosovo pred sudom istorije”.
       Naš sagovornik je potpredsednik Koordinacionog centra Savezne vlade i Vlade Republike Srbije za Kosovo i Metohiju. Neumorno obaveštava nadležne međunarodne institucije o njihovim obavezama da zaštite preostale spomenike koji su od neprocenjivog značaja za evropsku kulturnu baštinu.
      
       Koliko je teško objasniti strancima, pre svega predstavnicima zemalja članica NATO-a koji praktično upravljaju Kosovom, da spomenici kulture na Kosovu nisu samo srpski i pravoslavni, već da su deo evropske kulture od pre sedam-osam vekova?
       - NATO je vojna organizacija i kao takva zainteresovana je samo za političke i strateške, odnosno vojne aspekte. Kultura je van njihovog interesovanja. To je odlika modernih vojnih organizacija, za razliku od vremena kada je, na primer, Napoleon u Egipat vodio arhitektu da “snima” tamošnju kulturnu baštinu. A nedavno je misija Saveta bezbednosti bila na Kosovo koju je sačinjavalo 16 ambasadora; oni su celo popodne posvetili Policijskoj akademiji u Vučitrnu, ali nisu imali vremena da obiđu Patrijaršiju, svakako najstariju instituciju na Kosovu, šest vekova u kontinuitetu.
      
       Često se pozivate na Hašku konvenciju o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba iz 1954. godine kao relevantan dokument i u slučaju Jugoslavije?
       - U slučaju primene ovog dokumenta imate veoma protivrečnu situaciju: gospodin Koiširo Macura, generalni direktor UNESKO-a, od koga smo tražili tumačenje kao jedinog kompetentnog - jer je UNESKO depozitar i nosilac sprovođenja te konvencije - kaže da Haška konvencija važi na teritoriji cele Savezne Republike Jugoslavije, uključujući i Kosovo. S druge strane, UNMIK smatra da ona nije primenjiva na Kosovu. I tako ispada da u jednom istom sistemu Ujedinjenih nacija ona prva i nadležna organizacija smatra Hašku konvenciju važećom i na Kosovu, a ona druga, koja se nalazi na Kosovu, UNMIK, to odbacuje.
       Mi smatramo da ovo protivrečje treba da reši Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, odnosno generalni sekretar ili njegova pravna služba.
      
       Postoji li spomenik zbog čijeg vam je rušenja ili skrnavljenja posebno žao?
       - Nije ovde reč o ličnom žaljenju. Ja na to gledam kao na anticivilizacijsku pojavu. Strašno mi je pri pomisli da neko može da ruši spomenik iz srednjeg veka, a, na primer, Amerikanci su srećni ako imaju neki spomenik iz 19. veka. Rušenje spomenika kulture je vandalizam, a u Haškoj konvenciji se govori upravo o vandalizmu. Rušenje spomenika kulture, ma ko to činio, vraćanje je Hitlerovog vremena na Balkanu. To je brisanje srpske memorije sa Kosova i Metohije. Teško je razumeti da Evropa ćuti pred zločinom nad kulturnom baštinom koja je i njena.
       Nerazumno je da se pet godina niko ne bavi spomenicima kulture prvog reda. Imam utisak da se kulturna baština prepušta zaboravu. Ako Albanci ruše naše spomenike, (broj srušenih se sada popeo na 112, od čega 55 registrovanih spomenika kulture), to je prema definiciji 31-a konferencije UNESKO-a “zločin prema kulturnoj baštini”. Iz Koordinacionog centra smo na adrese 16 zemalja uputili pismo u kome smo apelovali da zajedno očuvamo deo evropske baštine na tlu Kosova i Metohije, ali smo dobili malo odgovora. Kasnije smo razgovarali neposredno sa ambasadorima tih zemalja i podrška je sledila. Sa Italijom ostvarujemo zajednički projekat očuvanja Pećke patrijaršije, Manastira Dečana, Vizantološki institut u Beču zainteresovan je za Bogorodicu Ljevišku, Rusija je pokazala interes za Gračanicu, Francuska za Banjsku, a među prvima su se javili Grci i Bugari.
       Ali to je premalo zemalja za misiju koju bih slobodno nazvao SPASAVANjE EVROPSKE KULTURNE BAŠTINE NA KOSOVU.
      
       BRANISLAV KRSTIĆ,
       potpredsednik Koordinacionog centra