Koliko je u ovakvim uslovima moguće, Francuzi nam daju pratnju da izlazimo iz manastira kada je potrebno. Dosta su korektni, ali to nije isto što i sloboda - kaže igumanija Anastasija

      Na praznik Svetog Joanikija Devičkog, 15. decembra 2002. godine, koleginica Jelena Tasić iz redakcije “Danasa” boravila je u manastiru Devič u kome živi devet monahinja i dve iskušenice, i u ovom dnevnom listu objavila zapis koji ilustruje život u njemu, a iz kojeg prenosimo jedan deo:
       - Manastir Devič nalazi se pet kilometara južno od Srbice, u srcu dreničkog kraja i jedina je sačuvana srpska tačka u najljućem sedištu sada, kako se zvanično tvrdi, razoružane OVK. I spolja i iznutra manastir čuvaju francuski vojnici iz sastava KFOR-a, koji monahinjama i gostima dozvoljavaju da se bez pratnje udalje samo za nekoliko desetina stepenika do izvora svetog Joanikija Devičkog...
       Igumanija Anastasija (Biljić) koja je u Devič došla sa 13 godina (1968), kaže da je posle duhovnih doživljaja, njena prva upečatljiva uspomena u manastiru bilo “jurišanje Šiptara na desetak nezaštićenih sestara”. Problemi su se iz godine u godinu povećavali, ali manastir nikada nije imao posebnu zaštitu. Policija je do povlačenja 1999. godine samo obilazila Devič, i to jedanput nedeljno. Sestre su pažljivo čuvale veliku arhivu punu žalbi tadašnjoj mešovitoj policiji povodom raznih incidenata, ali su Albanci prilikom upada 1999. godine spalili skoro sva dokumenta. “Od kraja 1997. godine do dolaska KFOR-a doživele smo mnoge neprilike. Više puta su pucali na nas, presretali nas, pretili nam, ali od dolaska KFOR-a nisu ulazili u manastir. Upali su samo nekoliko sati posle povlačenja vojske i policije. Teško je pričati o tome. Bilo je dosta psihičkog maltretiranja. Pretili su nam oružjem, ali su netačne priče da je jedna od sestara silovana. Povukli su se kada su stigli vojnici francuskog KFOR-a koji nas i sada čuvaju. U bližoj okolini nema nijednog Srbina. Telefonska linija ne radi. Koliko je u ovakvim uslovima moguće, Francuzi nam daju pratnju da izlazimo iz manastira kada je potrebno. Dosta su korektni, ali to nije isto što i sloboda - kaže igumanija Anastasija.
       Manastir Devič (15. vek) sagrađen je na mestu šuplje bukve u kojoj se podvizivao veliki isihasta sveti Joanikije Devički. On se smatra i prvim ktitorom crkve posvećene Vavedenju Presvete Bogorodice. Hram je obnovio i ostale manastirske građevine sagradio despot Đurađ Branković u spomen ozdravljenja svoje ćerke...
       U manastiru se čuvaju mošti svetog Joanikija Devičkog koji je u narodu poznat kao veliki čudotvorac i iscelitelj. U albanskom upadu 1999. godine Devič je opljačkan, mermerna ploča kivota svetog Joanikija oskrnavljena je i izlomljena, na ikonama su urezane oznake UČK. Monahinje su ubrzo dovele kivot i crkvu u red.