NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Teslino brdo

(ili: ako se na Mesecu prodaju ne samo placevi, već i grobljanske parcele, i ako će februara 2016. godine u Zemlju da opali xinovski asteriod, a Milo Đukanović i dalje zeza, budimo realni, da li imate nekog izbora?)

      Sećam se, one godine, kada su američki kosmonauti sleteli na Mesec, moj deda, po ocu, Mihajlo, odmah ih je provalio: “Lažu, sine! Lažu da su sleteli na Mesec!” Da se razumemo: deda mi nije bio boljševik, već Pašićev radikal, jedva je preživeo Kolubarsku bitku, i do groba verovao je, bez ostatka, u Grgu Zlatopera i “Glas Amerike”.
       Ali, u sletanje astronauta na Mesec nije verovao! Pa, bog!
       Kad, ovih dana, na Internetu, opet o “Mesečevoj prevari”. Kao, NASA izdvojila 15 000 dolara za pisanje knjige u kojoj bi se “nevernici” ubedili da se, ipak, sletelo na Mesec. Knjigu treba da napiše Xems Oberg, bivši kontrolor leta spejs šatla. Pomaže mu glumac Tom Henks koji je 1995. godine bio nominovan za “Oskara” i to za ulogu u filmu “Apolo 13”.
       A što se Tom Henks toliko napalio? Valjda zato što je već kupio plac na Mesecu, a to ti je kao da, danas, kupuješ plac u Budvi. A na Mesecu kupili placeve i saksofonista Bil Klinton i kikirixija Ximi Karter. Može im se; zaradili na svirku i kikiriki.
       Ne znam koliko je Tom Henks platio plac na Mesecu, ali se okomio, iz sve snage, na film Pitera Hajmsa “Svemirska stanica broj 1” (iz 1978. godine) u kojem je prva misija NASA na Mesecu prikazana kao prevara snimljena u studiju.
       Mogu da mislim kako je Tomu Henksu; šljunuo lovu za plac na Mesecu, kad tamo, ljudska noga nije kročila, a gde su geometri, urbanisti, pa građevinske dozvole. Bilo je toga i na Divčibarama i na Kopaoniku. Kupiš plac, a kupio si mačku u xaku. Slaba je uteha što posle opštinari završe u aps.
       Tako će, izgleda, da bude i sa placevima na Mesecu. Merkao sam i ja plac na Mesecu, kao što sam merkao i kuću u Perazića Dolu; nisi načisto, veliki rizik. U oba slučaja, spasio me je - pirotski instinkt.
       A Tom Henks grmi li, grmi:”Filmska industrija dužna je da promoviše istorijsku pismenost. Ima mnogo stvari za koje možete reći da se nikad nisu dogodile. Može izgledati bezazleno ako tvrdite da niko nije sleteo na Mesec. Ali, možete reći i da nikad nije došlo do holokausta.”
       Sumnje u putovanje čoveka na Mesec oživele su, nanovo, kada je “Foks” emitovao, a zatim i reprizirao jednočasovnu emisiju “Teorija zavere: Da li smo se spustili na Mesec?” Prema toj emisiji, SAD su očajnički želele da poraze SSSR u trci ka Mesecu, ali nisu imale potrebnu tehnologiju. Zato je NASA u studiju snimila šest lažnih sletanja na Mesec. I, odmah, počeo biznis sa placevima. Natociljali i britansku dinastiju, kupili i oni.
       Zato nije čudo što su stigle i prve sudske tužbe protiv astronauta. Tužbe za “obmanjivanje javnosti”. Ljudi pretrpeli “duševnu bol”. Jer, stvarno, svi smo se, ceo ljudski rod, oduševili što su stigli na Mesec. Kad hoćeš, bato, holivudska patka. Možda i ovi nosači aviona ne idu ka Persijskom zalivu nego kruže oko Holivuda, pa posle neka Sadam dokazuje da je svrgnut, da nije predsednik Iraka.
       Xim Lovel, tuženi komandant “Apola 13” izjavio je: “Ne znam šta može da se učini u suprotstavljanju takvom ludilu. Znam da sam tužen sudu što sam izjavio da sam bio na Mesecu.” Prvostepeni sud je odbacio tužbu protiv Lovela, a on i dalje, tvrdoglavo, ostaje pri tome da je bio na Mesecu.
       Odbačen je i sudski slučaj u koji je bio umešan i Baz Oldrin, takođe član misije “Apolo 11”. Njega je, po Beverli Hilsu, danima proganjao mnogo mlađi i mnogo krupniji muškarac nazivajući ga “kukavicom, lopovom i lažovom” pri tom tražeći od njega da se zakune nad Biblijom i pred kamerama da je bio na Mesecu. Kosmonaut Oldrin, kada mu je prekipelo, opalio ovog pesnicom po labrnji tako da se i to završilo na sudu. Bilo kako bilo, kosmonauti, polako, gube živce. Jedan od njih je i, naprasno, umro. Hteo je, izgleda, da “propeva”, da javno prizna da nisu bili...
       A onoliko placeva na Mesecu prodato, i to sve sa pogledom na Zemlju. I, setim se, kupio sam ja i jeftino njivu u Krčedinu sa pogledom na Dunav, pa je, posle, ispalo da Pera Vrljavi nije vlasnik.
       Smirim se, nekako. Zaboravim na placeve i njive na Mesecu i Krčedinu. Kad, čitam da je i dr Pavle Premović šef laboratorije za geohemiju, kosmohemiju i astrohemiju Univerziteta u Nišu, dokazao da je veliki asteroid, prečnika desetak kilometara, pre 65 miliona godina zaista udario u Zemlju i prouzrokovao smak sveta. Udario je u vrh poluostrva Jukatan u Meksiku. U samom momentu udarca nestalo je 50 odsto biljaka na planeti, a potom, u kratkom roku, 80 odsto živih organizama. Sve je to otkrio još Luis Alvarez i za to dobio Nobelovu nagradu 1981. godine. Naš Pavle Premović je, međutim, dao “detaljan scenario trajanja i toka te planetarne katastrofe”. Rezultate niške univerzitetske laboratorije je, ovih dana, potvrdio i bračni par Robert i Karin Fej sa Univerziteta u Kopehagenu. Zašto je to važno?
       Zato što, znate, valjda, ka Zemlji ide jedan asteroid dužine jedan i po kilometar i 700 metara širine, i da će da nas opali u februaru 2016. godine.
       Jedna japanska pogrebna firma već organizuje “kosmičke sahrane”. Prodaju i oni, povoljno, grobljanske parcele na Mesecu. Već su inkasirali 1,7 milijardi dolara. Ali, mora kremiranje. A onda vaš prah u metalnoj kapsuli iz Tokija ide za SAD, a odatle kosmičkom letelicom za Mesec. To, naravno, pretpostavlja da verujete da su Amerikanci stigli na Mesec.
       Ali, budimo realni, šta vam preostaje? Da živite u ovoj i ovakvoj Srbiji i da čekate da asteroid kokne u planetu Zemlju? Da vam se zatre i pleme i seme, i ni grob da vam se ne zna. Hoćete to?
       A na Mesecu ima jedno divno brdašce. Astronomi ga zovu Teslino brdo.
       Ima li lepšeg mesta za srpsko groblje?
      
       DRAGAN JOVANOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu