Svetislav Stanković, direktor razvoja i proizvodnje vlasinske “Rose” smatra da je nedopustivo da se ove fabrike privatizuju dok se ne usvoji zakon o akcionarskim pravima, jer je i mineralna voda kao nacionalno bogatstvo i strateški resurs mineralna sirovina, a one se svuda u svetu eksploatišu po sistemu koncesije na određeno vreme

      U trenutku kada je zbog uznemiravajućeg prisustva herbicida atrozina u beogradskoj vodi za piće, potrošnja mineralnih voda zabeležila rekordan nivo (tome su doprineli i brojni praznici u decembru prošle i januaru ove godine) građani su doživeli još jedan šok: vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, inače hidrogeolog po struci, dr Dragica Stoiljković izjavila je da su sve mineralne vode u Srbiji izuzev jedne, neispravne za piće! Ona u “Nacionalu” i “Narodnim novinama” iz Niša krajem novembra i početkom decembra između ostalog kaže: “Ispitivanja su rađena sa vodom iz flaša. Možda one nisu loše pri samom pakovanju, ali posle nekog vremena može doći do raznih reakcija, tako da one postanu štetne po ljudsko zdravlje.”
       Ovakve kvalifikacije dr Dragice Stoiljković izazvale su vrlo oštre reakcije proizvođača mineralnih voda u zemlji. “Rosa” i “Heba” su odmah podnele krivične prijave za uznemiravanje javnosti protiv dr Stoiljković i odgovornih urednika listova koji su objavili njeno mišljenje, a usledile su i tužbe po drugim osnovama.
       Svetislav Stanković, direktor razvoja i proizvodnje u “Rosi”, inače inženjer geologije po obrazovanju, odlučno pobija glasine o neispravnosti “rose” i drugih voda koje poseduju potrebne analize Instituta za zdravstvenu zaštitu Srbije kao referentne ustanove za ove poslove. “Neshvatljivo je da jedan univerzitetski profesor (u objavljenim tekstovima nigde nije navedena institucija gde radi) može ovoliko netačnih informacija i poluistina da plasira u javnost. Pa ko bi uložio novac u skupu opremu da flašira neispravnu vodu? Ona je potpuno pobrkala pojmove, namerno ili slučajno, ili iz neznanja. U tekstu se kaže da “rosa” sadrži 0,03 grama nitrita u litru, iako je pravi sadržaj deset hiljada puta manji: 0,003 miligrama po litru što je u dozvoljenim granicama. Pravilnik o mineralnim vodama dozvoljava 0,005 miligrama po litru vode.”
       Kvalitet vode sa Vlasine se preko fizičko-hemijskih, mikrobioloških i radioloških analiza kontroliše u sopstvenoj modernoj laboratoriji, Zavodu za zdravstvenu zaštitu zdravlja u Vranju, Institutu za zaštitu zdravlja Srbije, Institutu za nuklearne nauke u Vinči, a kontrolne analize se rade i u Hemijskom institutu Univerziteta u Paviji u Italiji i Institutu “Frezenijus” u Nemačkoj. Podneli smo tužbe i krivične prijave i sud u Novom Sadu bi trebalo da utvrdi i motive za ovakvu zloupotrebu nauke i javnog informisanja, jer ovako olako iznošenje neistina svakako nije slučajno.
       “O zlonamernim i tendenciozno sračunatim podmetanjima ne želimo da polemišemo, već nudimo analize i dozvole Instituta za zdravstvenu zaštitu Srbije koje su objavljene na našoj etiketi. Mi u svojoj savremeno opremljenoj laboratoriji kontrolišemo kvalitet vode na svaki sat. Analize pokazuju da su naši izvori sa dubine od preko 300 metara stabilni više od 25 godina i ne verujem da su mogli, sada kada nam uskoro predstoji tenderska prodaja fabrike, da se promene preko noći, a to su i analize potvrdile. Uostalom naša najmodernija oprema omogućuje punjenje vode direktno iz izvora u flašu, samo uz korišćee prirodnog peščanog filtera. Voda je nacionalno bogatstvo i država mora da je zaštiti od nasrtaja i stručnjaka koji svoje navodno znanje stavljaju u službu nekih lobija” - kaže Novica Jančić rukovodilac proizvodnje u “Hebi” iz Bujanovačke banje.
       O tome koliko ima istine u objavljenim tekstovima, v.d. načelnika sektora voda pri Institutu za zdravstvenu zaštitu Srbije dr Mila Komarčić kaže.
       “Ovo je veoma nizak udarac i nauci i nama kao Institutu i fabrikama, a i javnosti. Nedopustivo je da inženjer hidrogeologije (nauke o podzemnim vodama) govori nekompetentno o zdravstvenoj ispravnosti mineralnih voda i to po odredbama Pravilnika o kvalitetu pijaće vode umesto po odredbama Pravilnika o kvalitetu prirodnih mineralnih voda (Službeni list SR Jugoslavije broj 45 od 1993. godine). Po Pravilniku o pijaćoj vodi, dakle o onima iz sistema javnog snabdevanja, nijedna mineralna voda, uključujući i uvozne, ne bi dobila prelaznu ocenu. Kriterijumi su kao i svuda u svetu, za običnu “česmovaču” sasvim drugačiji u odnosu na mineralnu vodu, jer čovek godišnje popije oko 700 litara obične vodovodne vode, a mineralna voda se kod nas prosečno popije samo oko 30 litara godišnje.
      
       Atak na “Hebu”
       Ona dalje kaže: “Naš institut je po postojećim zakonima Republike Srbije verifikovana naučna ustanova za ove poslove i odgovorno tvrdim da su objavljene deklaracije o zdravstvenoj ispravnosti ‘hebe’, ‘rose’, ‘Milana Toplice’, ‘Svetog Đorđa’, ‘Prohora’ i drugih voda sa spiska dr Stoiljković sasvim tačne. Relevantnost naših analiza potvrđujemo laboratorijskim istraživanjima. Kontrolu obavljamo i na uzorcima vode iz trgovine i nijedna naša analiza nije potvrdila pretpostavke dr Stoiljković. Flaširana voda u roku koji je odštampan na boci i uz normalno skladištenje i u ambalaži ‘pet’ i u staklenoj, prema našim brojnim istraživanjima nije posedovala neke štetne materije ‘koje se naknadno stvaraju’. Objavljivanje ovakvih neproverenih informacija pod plaštom pogrešnog i tendencioznog pristupa temi, navodi na pomisao da se u eri privatizacije i nauka zloupotrebljava u komercijalne svrhe.”
       Uz mnogo truda, pronašli smo i dr Dragicu Stoiljković. U telefonskom razgovoru nam je rekla da je autor teksta u “Nacionalu” i “Niškim novinama” koristio njen rad “Voda kao hrana i lek” iz 2001. godine sa Novosadskog ekološkog foruma iz 2001. godine. Laboratorijska ispitivanja nije radila, već je koristila podatke iz deklaracija sa flaša. Sada uviđa da je pogrešila što tekst nije autorizovala, jer u tekstu ima grešaka.
       “Nisam rekla da od nitrata u ‘rosi’ ispadaju zubi. Poenta mog teksta je da se obrazuje kontrolno telo koje će, kao i sokove, kontrolisati u prodavnicama. Inače, realna je moja pretpostavka, da uz sunčevu svetlost i kiseonik, kada se flaša otvori, može doći do neke nepoželjne reakcije. Razmišljam da sazovem konferenciju za štampu i dam dodatna objašnjenja” - rekla nam je profesor dr Stoiljković, uz objašnjenje da uz normalno korišćenje, mineralne vode nisu štetne, čak i kad se popiju malo više.
       Posle prodaje “Kiseljaka” iz Smederevske Palanke (novi vlasnik fabrike i njegove vode “Karađorđe” postala je slovenačka “Kolinska”), veoma su aktivni potencijalni kupci ostalih fabrika iz zemlje i inostranstva, jer se očekuje tenderska prodaja “Hebe” već u martu ili aprilu. Ali uznemirili su se duhovi i u javnosti, a i u samim fabrikama.
      
       Ne prodavati!
       Naši sagovornici dilemu nemaju: voda je nacionalno bogatstvo i to je mineralna sirovina, zlata vredna. Svetislav Stanković je nedvosmisleno jasan: “Dolazi vreme kada će najveće ljudsko blago biti voda, jer na Zemlji je samo dva i po odsto od svih voda neslano, a njeno zagađivanje i potrošnja rapidno rastu. Ona je naša strateška mineralna sirovina, a one se nigde u svetu ne prodaju, nego daju putem koncesija na korišćenje, u određenom vremenskom intervalu. Kod nas zakon o koncesionim pravima nije zaživeo i zato prodaja naših fabrika vode treba da sačeka donošenje ovog zakona.”
       Generalni direktor “Hebe” Perica Jović kaže: “Ako je 20. vek bio vek nafte, 21. će sigurno biti vek vode i zato ovo naše nacionalno bogatstvo i jedini strateški resurs uz maline i poljoprivredu, treba sačuvati i ne pretpostaviti ga ličnom interesu i profitu. Trebalo bi, po svaku cenu, sačuvati ovaj božji dar i sa njim izaći u Evropu i svet.”
       Doktorka Mila Komarčić je veoma odlučna: “Prirodna pitka voda će neizbežno poskupeti, jer je sve manje ima. Skuplja voda znači i skuplja hrana. Zato ne smemo dozvoliti negativno rusko iskustvo, gde svetske multikompanije drže izvorske vode. Ali mi moramo da štitimo i sačuvamo i naše reke i jezera od zagađenja. Zločin je ono što sada radimo. Čudimo se atrazinu u savskoj vodi, a pored samih reni-bunara na Savi prema Ostružnici imamo u samom koritu, sa čudnim dozvolama, gomilu sojenica i vikendica gde se gaje povrtarske kulture i koriste klozeti koji direktno zagađuju sirovu vodu! Čovek mora da vrati i neguje kult vode koji smo uništili, ako želi da živi. Zato, ne rasprodajmo strancima naše fabrike mineralnih voda!.”
      
       LjUBIŠA STOJILjKOVIĆ
      

Mešajte vode Posle svega što smo čuli i sa jedne i sa druge strane, obratili smo se i profesoru Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu dr Boži Dalmaciji za mišljenje o celom ovom slučaju: “Ovo nam nije nikako trebalo. Sve naše mineralne vode, to naša istraživanja pokazuju, stabilne su vode izuzev jodiranih (jedna). U njima nema ništa opasno po zdravlje čoveka. Mineralne vode treba koristiti, ali one ne treba da zamene običnu vodu iz vodovoda i kontrolisanih bunara i kaptaža. I u svojoj kući ne koristim samo jednu mineralnu vodu, nego ih često menjam, i to preporučujem, zbog široke lepeze potrebnih minerala. Naša zemlja je najbogatija mineralnim izvorima i zdravom vodom za piće. U ovom regionu ima oko 280 registrovanih prirodnih izvora i trebalo bi malo više njima da se pozabavimo kako bi ih što bolje iskoristili.”