Dok se dva ruska bojna broda spremaju da uplove u Persijski zaliv uoči očekivanog američkog napada na Irak, Ratna mornarica Rusije manifestuje nove znake krize. Najavljeno je da će 20 odsto brodova biti rashodovano i rasprodato - ako se nađu kupci

      Rusi su najavili da će dva njihova velika bojna broda, “Admiral Pantelejev” i “Maršal Šapošnjikov”, uskoro uploviti u Persijski zaliv da bi - kad dođe do očekivanog američkog napada na Irak - “zaštitila nacionalne interese Rusije” u tom regionu. Ovo je prvi put posle 2000. godine, kad je tragedija podmornice “Kursk” dovela u pitanje međunarodni prestiž Ruske ratne mornarice, da Rusi podsećaju svet da je Rusija i dalje velika pomorska sila, i dalje druga po moći, posle SAD.
       Ruski bojni brodovi naći će se u međunarodnim vodama da bi, ako bude potrebno, simbolično zaštitili ruske trgovačke brodove, ali i da bi, što izgleda logičnije, bili svedoci jednog događaja od svetskog značaja u kome, za razliku od hladnoratovskih vremena, neće biti konfrontirani sa američkim ratnim brodovima.
       Potez je za Ruse i politička potreba i politička uteha. Neposredno pre ovog saopštenja, komandant Ruske ratne mornarice, admiral Vladimir Kurojedov, izjavio je - u intervjuu vojnom listu “Krasnaja zvezda” - da Rusija nema para za održavanje svih svojih ratnih brodova i da će petina njih morati da bude rashodovana i rasprodana. Ovih dana usvojeni budžet za odbranu - u iznosu od 3,25 milijarde dolara - pre predviđa relevantne stavke za modernizaciju, nego za održavanje Ratne mornarice.
       Dosad je na Ratnu mornaricu odlazilo 12 odsto vojnog budžeta. Pre dve godine, kad se raspravljalo o novoj pomorskoj doktrini, isti admiral Kurojedov tražio je za Ratnu mornaricu 25 odsto vojnog budžeta. Bilo je tada predviđeno i slanje nosača aviona “Admiral Kuznjecov” u Mediteran da bi se “oživela pomorska moć Rusije i povratio međunarodni prestiž Ruske ratne mornarice”. Katastrofa “Kurska” je otkrila tešku krizu Ratne mornarice, tako da je slanje nosača aviona u međunarodne vode radi demonstracije pomorske moći bilo krajnje deplasirano.
       Stanje se u međuvremenu pogoršalo: ratne luke se pretvaraju u groblja zarđalih brodova, samo 20 odsto ofanzivnih podmornica je u potpunosti osposobljeno za plovidbu, plate osoblja su male i neredovne. Rusku ratnu flotu pogađaju sve nevolje koje su pogodile ruske oružane snage u celini. Ali, dok pešadinci još mogu da sade krompir da bi se izdržavali, mornari to ne mogu.
       Rusija ima četiri ratne flote: Baltičku, Crnomorsku, Severnoatlantsku i Pacifičku. Procenjuje se da, posle raspada Sovjetskog Saveza, Ruska ratna mornarica poseduje oko 70 velikih brodova za prekookeansku plovidbu, 12 do 15 podmornica sa strateškim raketama, 50 nuklearnih i 35 dizel podmornica. Ako ni većina nuklearnih podmornica, koje su simboli pomorske moći i moderne ratne tehnike, nije uvek sposobna za plovidbu, može se zamisliti u kakvom su stanju stari ratni brodovi iz sovjetske ere.
       Rasprodaja je počela, iako kupce nije lako naći. Za vreme nedavne posete predsednika Putina Nju Delhiju, Indija je potvrdila svoju raniju porudžbinu: otkupiće, nakon rekonstrukcije, nosač aviona “Admiral Gorškov” koji je još od 1988. godine usidren u ruskoj arktičkoj luci Severodvinsk. To je brod od 45 hiljada tona koji može da nosi oko 40 aviona tipa “mig - 29”. Procenjuje se da bi rekonstrukcija i modernizacija ovog nosača aviona stajala Indiju između 750 miliona i jedne milijarde dolara.
       (Zanimljivo je da su i u Kini, koja je takođe veliki kupac ruskog naoružanja i ratne tehnike, počele diskusije o tome treba li Kineskoj ratnoj mornarici nosač aviona. Kinezi već imaju kostur jednog takvog broda u luci Dalijen u Bohajskom zalivu. To je “Varjag”, koji je 1998. godine od Ratne mornarice Ukrajine kupio vlasnik jednog zabavnog parka iz Makaoa! Kad se Makao pre dve godine vratio pod okrilje matice, brod je preuzela Kineska ratna mornarica - da bi videla šta će s njim. “Varjag” može da nosi oko 60 aviona i ima 300 metara dugu palubu za sletanje i uzletanje.)
       Dosadašnje javne rasprave o sudbini Ruske ratne mornarice svele su se na to da Rusija nema ekonomski potencijal da se na moru nadmeće sa Amerikom - jer bi to naprosto bilo iscrpljujuće, a zemlja i inače ima druge strateške prioritete - ali da ne sme sebi dopustiti ni potpuni raspad onoga što je dosegla i što poseduje. Otuda bi nova ruska pomorska doktrina trebalo da osigura ostvarenje dva glavna cilja: prvo, da se strateške rakete, kojima na kopnu i inače ističe vek, ubuduće sve više lociraju na podmornicama i, drugo, da Rusija, uprkos svom ogromnom kopnenom prostranstvu, ostane pomorska zemlja sa jakom trgovačkom mornaricom, pa shodno tome i modernom Ratnom mornaricom za zaštitu svojih ekonomskih interesa u međunarodnim vodama.
       Otuda bi dosadašnja “strategija preživljavanja” trebalo najpre da bude usmerena na održavanje, izgradnju i modernizaciju manjih brodova za priobalnu plovidbu, ali i jakih nuklearnih podmornica, naoružanih strateškim raketama i osposobljenih da kontrolišu ruske vode i zaštite ih od uljeza.
       Ovakva orijentacija obećava da bude i ekonomski isplativa: podmornice i brodove, posebno razarače i fregate, koje Rusi planiraju da izgrade i modernizuju za sebe, žele da kupe i neke strane zemlje, među kojima su, naravno, najvažnije Kina i Indija. Serije bi bile veće, što bi proizvodnju učinilo racionalnijom, a Rusija bi sa vrhunskom pomorskom tehnikom ostala u međunarodnoj konkurenciji.
       Da li sada “Admiral Pantelejev” i “Maršal Šapošnjikov”, koji treba uskoro da uplove u Persijski zaliv, predstavljaju, radi spasavanja obraza, suvišnu demonstraciju anemične pomorske moći ili možda nagoveštaj da je Ruska ratna mornarica počela sa više samopouzdanja da sagledava puteve izlaska iz krize? Teško je reći. Prva pretpostavka je racionalnija, a druga utešnija - tek da se vidi da ni propadanja nisu večna.
      
       DRAGOSLAV RANČIĆ