NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Advokati podzemlja

Znam da vlada nema medij u kome može, u celini i bez komentara, da objavi svoje saopštenje. Međutim, znam da, raznorazni i brojni, portparoli i advokati podzemlja mogu u mnogim medijima da objave čitave romane protiv policije i vlade

      
       U Kolarčevoj zadužbini je u nedelju proslavljen Dan policije i Bezbednosno-informativne agencije, dan kada je Jakov Nenadović postao prvi ministar unutrašnjih dela. Na svečanosti su recitovane Pesma nad pesmama, Slovo ljubve, Očiju tvojih da nije, ali i Među javom i med snom. Govore su održali premijer Zoran Đinđić, ministar Dušan Mihajlović i šef BIA Andreja Savić. Zbog slave, Svetog Jovana, ministar policije pristao je da pisanim putem odgovori na pitanja NIN-a.
      
       Očekujete li da ćete tokom najavljene rekonstrukcije napustiti dužnost ministra policije? Da li razmišljate da preuzmete neku drugu dužnost u vladi?
       - Sve u svoje vreme, kaže naš narod. Još je rano govoriti o tome.
      
       Kako tumačite što se unutar samog DOS-a, kao i u medijima naklonjenim Vladi Srbije, često kao najslabije tačke navode resori pravde i unutrašnjih poslova?
       - Ako mislite na izvorni DOS, u pravu ste. Te podele su nastale povodom hapšenja Miloševića i saradnje sa Tribunalom u Hagu. I prirodno je da se svako jasno odredi prema tome, ali to nema veze sa radom i rezultatima policije i pravosuđa. Kad je o policiji reč, o tome, bolje od bilo koga, govore činjenice o stanju javnog reda i mira, kretanju kriminaliteta, i rezultatima policije. Što se medija tiče, ne znam za medije naklonjene vladi. Znam da vlada nema medij u kome može, u celini i bez komentara, da objavi svoje saopštenje. Međutim, znam da, raznorazni i brojni, portparoli i advokati podzemlja mogu u mnogim medijima da objave čitave romane protiv policije i vlade.
      
       Vaš bivši savetnik Božo Prelević podneo je ostavku jer je, navodno, bio nezadovoljan načinom i dometom ostvarenih reformi u policiji? Kako ocenjujete taj potez bivšeg saradnika?
       - Savetnici nisu izborna lica i ne mogu da podnose ostavke. Gospodin Prelević je otišao iz MUP-a iz njemu znanih razloga koje ne bih komentarisao.
      
       Šta se zaista dogodilo sa zakonom o dosijeima, na kojem insistiraju brojne nevladine organizacije?
       - Na savetovanju koje je MUP, još 2001. godine, organizovao u Vrnjačkoj Banji o reformi zakonodavstva, taj projekat je bio prisutan, i lično pružio sam mu podršku. Kad će biti usvojen, morate pitati nadležne u parlamentu, vladi i BIA, koja je naslednik bivše službe na koju se ovaj zakon odnosi.
      
       Kako komentarišete navode o policijskoj torturi (slučaj Jezdović) koje su iznosili mediji i nevladine organizacije? Da li ste nešto preduzeli?
       - Svi odgovori o svakom slučaju su dati, i onima koji su ih tražili, i javnosti. To, što neko neće da ih objavi, nije moj problem. Onima koji se ne slažu s njima stoje na raspolaganju pravosudni organi, koji su nadležni da daju konačnu reč o svakom takvom slučaju. Voleo bih da objavite podatke o svakom licu koje se žalilo, kao i o povodima za priče o navodnoj policijskoj torturi. Nadam se da niko ne misli da je i dalje dozvoljeno nekažnjeno ubijati policajce, ili ih raznositi bombama.
      
       Kao jednu od glavnih prepreka u suzbijanju kriminala, analitičari često navode zasluge nekih ljudi iz podzemlja što su 5. oktobra stali na stranu naroda, pa nova vlast nema snage ili volje da ih sada pošalje u zatvor? Osećate li to kao ozbiljan problem? Čini mi se da ste u intervjuu “Nedeljnom telegrafu” opisali Milorada Lukovića Legiju kao heroja 5. oktobra.
       - To je vaša ocena, i ne želim da je komentarišem. Svoje mišljenje o 5. oktobru jasno sam rekao. Smatram da svako ko govori o nekakvoj, presudnoj ulozi kriminalaca, policije, vojske, specijalnih jedinica, stranih i domaćih tajnih službi, jednostavno vređa građane Srbije. Svakako da postoje razlozi zašto neko to radi, ali se s njima ne slažem, i ne prihvatam ih. Naprotiv, divim se građanima Srbije i verujem u njih. Niko nije aboliran krivične odgovornosti po osnovu učešća u događajima oko 5. oktobra. Pravda je spora, ali dostižna.
      
       Da li nedavne kadrovske promene u MUP, kao što je smena šefa Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala Radovana Kneževića, imaju političku pozadinu? Kako objašnjavate medijske napise prema kojima vaš zamenik Nenad Milić ima veći uticaj u policiji od vas?
       - Ne, iza kadrovskih promena u MUP-u nema političke pozadine. Što se drugog dela vašeg pitanja tiče, mogu da pozovem sve one koji nisu dobro obavešteni da se tačno informišu, a onima koji bi to priželjkivali, mogu da izrazim svoje žaljenje. Moj zamenik i ja, kao i čitav uži i širi kolegijum MUP-a, delujemo kao jedinstven tim, na užas svih kojima to ne odgovara. To što zamenik ima brojna i velika ovlašćenja, posebno u organizovanju rada kriminalističke policije, to je naš dogovor, i moja odluka u skladu sa zakonom i pravilima službe. Ne spadam u one koji vode politiku i posao po principu - posle mene potop, tako da svuda gde se angažujem imam spremnog naslednika.
      
       Ako policija vodi oštru borbu protiv narko-dilera, kako objašnjavate da je, recimo, cena heroina snižena? Visoki zvaničnici EU, uključujući Havijera Solanu, u novembru su vama i vašim kolegama sa Balkana saopštili da 70 odsto evropskog tržišta pokrivaju “dileri droge” sa prostora bivše Jugoslavije?
       - Ne koristim heroin, pa nemam sveže podatke sa beogradskih ulica. MUP ima podatke da se cena jednog grama heroina, već nekoliko godina, kreće od 40 do 50 DEM zavisno od kvaliteta i količine. Možete kupiti jedan gram i za 30 DEM, ali se radi o đubretu. Podatke koje pripisujete Solani, dali smo mi odgovarajućim službama zemalja EU. Ta “balkanska ruta” ide uglavnom preko Kosova, a tamo, trenutno, nismo mi nadležni. Posle Londonske konferencije i mera koje smo preduzeli sa našim saradnicima u međunarodnoj zajednici, treba očekivati i značajnije rezultate na planu presecanja tog puta smrti.
      
       Nedavno ste izjavili da policija zna ko je ubio Ćuruviju, ali da se čeka na uvođenje instituta zaštićenog svedoka, kako bi taj čovek mogao da se nađe pred sudom. Da li ste na taj način ubici praktično poručili da pobegne u inostranstvo? Ima li policija načina da spreči njegov odlazak ili je taj čovek već iza rešetaka pa se i ne strahuje da bi mogao da pobegne?
       - Budite strpljivi. Sve držimo pod kontrolom. Nadam se da ćete i posle rešenja slučaja Ćuruvija imati šta da pitate policiju.
      
       Da li postoje pomaci u drugim slučajevima nerešenih ubistava, koji najviše uzbuđuju javnost (Stambolić, Pavle Bulatović, novinar Milan Pantić, Gavrilović...)
       - Da, ali nisam u mogućnosti da o njima govorim. Ponavljam, nema savršenog zločina.
      
       Dokle je stigla istraga o slučaju Difens? Da li su vam svedočenja Ljiljane Buhe, kao i informacije dobijene nakon ubistva Gavrilovića, pomogle u toj istrazi?
       - Policija proverava sva saznanja do kojih smo došli i sve izjave koje smo dobili. Slučaj gospođe Buhe vodi tužilac kome je dala izjavu.
      
       Šta se zaista dogodilo sa koalicijom DAN, budući da smo do sada čuli samo površna objašnjenja vašeg razlaza. Gde sebe vidi Nova demokratija tokom ove godine i da li razmišlja o sklapanju novih koalicija?
       - Partneri ND u koaliciji DAN, DC i DA, opredelili su se za programsko udruživanje u savez socijaldemokratskih partija, i tu nije mesto nama kao liberalnoj partiji, članici evropske i svetske porodice liberalnih stranaka. Sarađivaćemo i dalje kao i do sada u DOS-u i vladi. ND je članica DOS-a i deo reformskog bloka okupljenog oko Vlade Srbije. Taj tim rešava sve probleme, nosi teret tranzicije, i mi razmišljamo kako da ga ojačamo, i kako da izbegnemo emitovanje pogrešnih poruka o funkcionisanju ovog tima koji nema alternativu. Da li će ovaj tim imati alternativu na izborima 2004, ili 2008. godine, videćemo. O tom, potom.
      
       Šta vi kao lider jedne od članica DOS očekujete do kraja godine, verujete li u mogućnost donošenja novog ustava Srbije?
       - Da, to je ne samo izborna obaveza, to je i politička nužnost ako hoćemo modernu državu Srbiju i njenu evropsku budućnost. Ali, to nije, i neće biti, lak i jednostavan posao, imajući u vidu objektivnu podeljenost stavova i interesa po mnogim pitanjima. Živimo u zemlji koja nema ni grb, ni himnu, a očekujemo da joj neko brzo podari najviši društveni dogovor. Potreban je najširi konsenzus o pitanjima kao što su: republika - monarhija; status Kosova i Metohije; status i položaj Vojvodine; regionalizacija i decentralizacija; građanska - nacionalna država; itd. Možda sva pitanja nećemo moći da razrešimo političkim konsenzusom stranaka i u parlamentu. Možda ćemo neka od njih morati da prepustimo građanima i njihovom izjašnjavanju na referendumu.
      
       Kada će Nova demokratija promeniti ime i da li će to dovesti i do nekih promena u programu i delovanju stranke?
       - Prilikom svog osnivanja, pre 13 godina, dogovorili smo strategiju u tri koraka, da bismo savladali vreme do demokratije u Srbiji. Sad smo pri kraju tog puta, pa je vreme za izradu strategije za novo vreme. To svakako nije samo razmišljanje o promeni imena zbog članstva u liberalnoj porodici, tu su i mnoga druga pitanja koja traže odgovore. Tu spada i pitanje - zašto ideje koje prva lansira ND posle postaju svojina svih, a ne politički kapital ND? Setite se samo zalaganja za: Srbiju na Zapadu, dijalog sa Albancima, Partnerstvo za mir i NATO, privatnu svojinu, preduzetništvo i tržište, da ne nabrajam više. Ima i drugih pitanja i na njih traže odgovore članovi stranke i odbor za pripremu vanrednog kongresa koji će se uskoro održati.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu