NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Koja privatizacija

(“Šta je privatizacija”, NIN br. 2716)

      
      
      
       Javljam se povodom pisma mladog ekonomiste iz Šefilda, g. Rakića. On piše: “Molim da mi kao neukom ekonomisti (apsolvent ekonomije na Sheffield Universitdž) objasnite šta je to rasprodato u ovoj zemlji. Želim, zatim, da čujem vaš predlog o nekoj drugoj, novoj privatizaciji koju ćemo onda pokrenuti i koja će ovu za koju su IMF, NjB, EBRD rekli da je najjavnija i najtransparentnija u istočnoj Evropi do sada, baciti u zasenak.”
       Mislim da problem nije u tome šta je rasprodato (ili šta nije), već on leži u činjenici da je mnogo toga pozatvarano i likvidirano, a socijalna “mreža”, koja bi ublažila pad onih koji kroz tranzicijsko-privatizacijske pukotine propadnu, ne da ne postoji, nego se na radaru ove vlasti nikada nije ni pojavljivala, uprkos armiji “socijaldemokrata” na visokim položajima u centrima moći. Socijaldemokrate nam zauzete lovom na (srpske ili “srbske”) veštice. Tja.
       Svaki otpušteni radnik ostavljen je na (ne)milost sopstvenoj sudbini, a sudbinu nezaposlenih u Srbiji teško da možemo nazvati neizvesnom. Uspeh tranzicije - a samim tim i privatizacije - najbolje se opipava u džepu prosečnog građanina, a tu je mrka kapa.
       Samo u jednom danu, četiri najveće srpske banke postale su prošlost. Srbija ne samo da je izgubila te banke, već je time sebe na tacni dala stranim. Nije tajna da mnoge od tih inostranih banaka tesno sarađuju sa MMF-om i Svetskom bankom. Ništa manje od srdačnih “pohvala” i tapšanja po ramenu od strane MMF-a i SB nije moglo očekivati. Ohrabren “pohvalama”, vrli premijer je koliko prošle nedelje pokušao da “uradi” i NBJ. Tvrd je orah ta Narodna banka Jugoslavije.
       Opasno su se ovi laskavci i delioci ne-baš-transparentnih pohvala uzbunili kada je g. Putin nedavno odbio njihovu “pohvalu” u iznosu od milijardu dolara. Kvote se moraju ispuniti, a novih dužnika ni za lek! Ne samo to, nego Rusija stvarno misli da vrati onih 140 milijardi dolara duga! Mon dieu! A toliko su pohvala - i verbalnih i zeleno-papirnih - poslali Rusiji za vreme Nikolajeviča Jeljcina! To im je hvala?!?
       Ja, eto, nisam ekonomista - niti me ekonomija preterano interesuje. No, čak sam i ja obavešten o činjenici da, recimo, Slovenija nikada nije dobi(ja)la pohvale MMF-a i Svetske banke i da naša “pohvaljena” ekonomija, odnosno država, najveći deo spoljnotrgovinskog deficita ostvaruje upravo sa tom državom. Sloveniji pohvale nikada nisu bile potrebne. Znaju oni sve što treba da znaju o MMF-u i SB, a i o vođenju države kroz tranziciju. Zato nisu uzeli ni centa od njih. Zato su tu gde jesu - u prvom krugu za ulazak u EU.
       Slovenija svoje nacionalne interese (a tu spadaju i ekonomski), jako dobro štiti. Kakav su samo “dil” napravili sa onim Merkatorom i kako su nas glatko otkačili po pitanju reciprociteta! Još se nismo osolili.
       Niti skoro hoćemo.
       Po svemu sudeći, jedino radno mesto koje je Vlada Srbije u stanju da otvori je “čekač(ica) u redu za posao”. Ostaje zagonetka kako država sa švorc stanovništvom može ostvariti pozitivne rezultate na ekonomskom planu; rezultate koje nam mađioničari na vlasti obećavaju za 2003. godinu (Đelić: “Srbija će u 2003. godini biti zemlja sa najvećim ekonomskim rastom u Evropi”).
       Od pohvala se ne živi. Eto, pitajte Sloveniju... ili bilo koju od Srbije manje (po)hvaljenu istočnoevropsku državu. Sve do jedne nam mogu održati lekciju iz privatizacije.
      
       M. TANKOSIĆ,
       Novine banatske, Zrenjanin


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu