NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Saopštenja za štampu

      Kosovo
       Na pitanje nekolicine novinara o stavu Svete stolice prema kosovskoj krizi presbiro je saopštio:
       1. Sveta stolica je uvek bila uz kosovski narod koji već više od godinu dana doživljava ogromne patnje. Papa Jovan Pavle II je već više puta javno pozvao zaraćene strane da potraže put iskrenog dijaloga, podstičući pri tom i međunarodnu zajednicu da im pomogne pri nalaženju odgovarajućih rešenja.
       2. Sveta stolica jako ceni napore međunarodne zajednice, a naročito evropskih zemalja, u Rambujeu za pronalaženje puta otvorenog dijaloga. Nada se da je mirno i trajno rešenje krize još uvek moguće, poštujući principe međunarodnog prava i imajući u vidu da je upotreba vojne sile rizična i da prouzrokuje velike nevolje i patnje narodu.
       3. Još uvek važi poziv Svetog oca upućen 20. januara 1999:
       “Molimo Boga sa obnovljenom verom da tamo gde caruje mržnja zavlada njegovo milosrđe tako što će probuditi savesti onih koji komanduju sudbinama naroda i usmeriti sve svesti prema miru.”
       22. februara 1999.
      
       Izjava za štampu
       Upotreba sile predstavlja poraz čovečanstva. Mora se uvek misliti na neizbežne posledice: eventualne žrtve i mržnju. Padaju nam na pamet reči Pija XII od 24. avgusta 1939: “Ništa nije izgubljeno mirom, sve je izgubljeno ratom.”
       1. Sveti otac jako zabrinut prati patnje naroda prouzrokovane situacijom u kojoj se nalaze. Njegova solidarnost obuhvata sve: Albance i Srbe, muslimane i hrišćane, pravoslavce i katolike, jer svi oni su Božija deca.
       2. Istovremeno, Sveta stolica održava odnose sa zaraćenim stranama i poziva ih da nastava sa pregovorima i da potraže rešenje časno za sve.
       3. Ovaj poziv uputila je vladi u Beogradu da bi potražila saradnju evropskih zemalja. Osnova dijaloga između strana trebala bi biti zajednička pripadnost evropskoj kulturi.
       Vatikan, 25. marta 1999.
      
       Saopštenje za štampu
       Pod predsedništvom Njegove eminencije kardinala Anđela Sodana, državnog sekretara, u utorak popodne 30. marta 1999. u Vatikanu je došlo do susreta između ambasadora zemalja članica NATO-a i stalnih članova Saveta bezbednosti.
       Ovaj sastanak je održan da bi ambasadori bili obavešteni o stavu Svete stolice prema situaciji u Saveznoj Republici Jugoslaviji i da bi se razmenila mišljenja.
       Kardinal Sodano je preneo informaciju o zabrinutosti pape Jovana Pavla II za napaćeni narod kao i akcije Svete stolice za mirno rešenje krize.
       Eminencija Žan-Luj Toran, sekretar za odnose sa stranim državama izneo je stav Svete stolice u vezi sa:
       - priznanjem napora međunarodne zajednice za rešenje dramatične situacije naroda Kosova;
       - potrebom da se prekinu vojne akcije da nasilje ne bi imalo poslednju reč;
       - hitno slanje humanitarne pomoći izbeglicama;
       - uvođenje OUN i OEBS u mirovni proces.
       Data je i informacija o koracima preduzetim od državnog sekretarijata u poslednje vreme kod raznih vlada i međunarodnih organizacija.
       30. marta 1999.
      
       Saopštenje za štampu
       U brizi da se što pre donese mir na Balkan papa Jovan Pavle II odlučio je da u Beograd pošalje u specijalnu misiju Nj.e. mons. Žan-Luj Torana, sekretara za odnose sa stranim državama.
       Mons. Toran će u četvrtak 1. aprila poći iz Rima i nosiće ličnu poruku Svetog oca predsedniku Savezne Republike Jugoslavije g. Slobodanu Miloševiću.
       Predviđen je i susret sa srpskim patrijarhom Pavlom.
       Vatikan, 31. marta 1999.
      
       ZAVRŠNA IZJAVA
       1. Nisam došao da donesem rešenje, već da podelim papinu duboku zabrinutost zbog dramatične situacije, koja stvara neizmerne patnje ogromnom broju ljudi unutar Savezne Republike Jugoslavije.
       2. Tokom mojih današnjih razgovora, izneo sam sledeće stavove:
       a) Papa Jovan Pavle II oseća bliskost sa svima onima koji pate bez obzira na njihovo etničko poreklo, religiozna uverenja ili politička ubeđenja. Njegova je velika želja da svi ljudi budu poštovani sa jednakim dostojanstvom. To treba postići u skladu sa istorijom i zakonom.
       b) Svakoga dana papa sa svih strana prima zahteve za pomoć ljudima koji su bili maltretirani, oterani iz svojih domova, a da ne pominjemo one koji su ubijeni. Papa smatra da ne postoji nikakav politički razlog koji može opravdati surovost i takve situacije moraju prestati kako bi humanitarne organizacije mogle da dođu i ponude svoju pomoć da bi se ublažila patnja tolikog broja naše braće i sestara u svetu.
       c) Papa je uveren u vrednost diplomatije zato što se ona bazira na poštovanju drugoga, na slušanju legitimnih težnji drugoga, kao i na učtivosti. On veruje da samo političko rešenje može pružiti mogućnost ljudima u ovom regionu da žive zajedno u miru.
       d) Za nekoliko dana, hrišćani celog sveta će proslaviti Uskrs - trijumf života nad smrću. Njegova svetost - i mnoge hrišćanske vođe kao što je patrijarh Pavle koga sam upoznao - smatraju da bi prekid svih vojnih akcija svih strana tokom nedelje koja odvaja zapadnu i istočnu proslavu ovog praznika (od 4. aprila do 11. aprila) predstavljao gest velike humanosti. Naravno, takvu inicijativu bi pratile praktične mere na terenu tako da niko ne bi iskoristio ovaj period za ostvarivanje svojih ciljeva. Očigledno, humanitarne organizacije mogle bi da bezbedno uđu i nastave svoj hitni i neophodni rad.
       3. Mislim da danas nema pobednika, samo gubitnika. Moramo se potruditi da mir pobedi. U tom smislu, papa Jovan Pavle II je danas pisao predsedniku Miloševiću, generalnom sekretaru NATO-a g. Solani i predsedniku Klintonu.
      
       * * *
      
       Nadam se i molim da će moja poseta - koja je pre svega izraz posredovanja za mir pape Jovana Pavla II - doprineti da se u srcima svih čuje glas savesti. To je cilj diplomatske aktivnosti Svete stolice. Papa i njegovi saradnici veruju da je čovek uvek bolji nego što se to čini. Zbog toga nikada ne gubimo nadu. Sveta stolica se nada da će Savezna Republika Jugoslavija ponovo naći mir za sve i zauzeti mesto koje joj pripada u današnjoj Evropi.
       Beograd, 1. april 1999.
      
       Saopštenje
       Ako bude potvrđena vest da je vlast Savezne Republike Jugoslavije odlučila da prekine vojne i policijske operacije na Kosovu, da otpočne pregovore sa predstavnicima naroda te pokrajine i o povratku stanovnika, biće to važan korak napred prema miru. Naravno sve ovo moraju prihvatiti i sve druge strane umešane u sukob. Državni sekretarijat očekuje sa velikim nestrpljenjem zvanične potvrde. Jedna stvar je sigurna: nastavak nasilja, od poslednjih nekoliko dana, predstavljao bi ogromnu prepreku pregovorima za mir i suživot.
       6. aprila 1999.
      
       Audijencija kod pape visokog komesara za izbeglice
       Jutros je papa primio visokog komesara Ujedinjenih nacija za izbeglice gđu Sadako Ogata.
       Razgovaralo se najviše o tragediji hiljada kosovskih izbeglica, o mnogima unutar Kosova i van njega, koji su proterani iz sopstvenih kuća, izbegli nasilju i uništenju.
       Radi se o deci, starima, bolesnima, ženama, koji sad ovise o međunarodnoj pomoći i zaštiti.
       Papa, uvek blizak ovim napaćenim osobama, blagoslovio je sve napore međunarodne zajednice, a naročito humanitarnih organizacija, prema ovom narodu. On lično, prošle sedmice, poslao je u Albaniju Nj. e. mons. Paula Jozefa Kordesa, predsednika Papskog veća “Cor Unum”, da ponese materijalnu pomoć i duhovnu bliskost mnogobrojnim bolesnim i napaćenim osobama.
       Gđa Ogata se zahvalila papi na trudu za mir i za sudelovanje u ublažavanju tragedije izbeglica, Visoki komesarijat još jednom se obavezao da će pomagati napaćenom balkanskom regionu.
       7. aprila 1999.
      
       Izjava Papskog veća za pravdu i mir (1. juna 2001)
       Za 3. juni, praznik Tijelovo, papa Jovan Pavle II pozvao je Katoličku crkvu Rima da mu se pridruže u intenzivnoj i jednoglasnoj molitvi za mir na Balkanu.
       Izvršavajući želju Svetog oca predsednik, sekretar i podsekretar Papskog veća za pravdu i mir otići će u Beograd, Makedoniju i Albaniju, da podele sa katoličkom zajednicom, sa izbeglicama i sa svim osobama pogođenim ovim sukobom, poruku pape o bratskom pomirenju, o pravednom miru i o jakom osećanju njegovog očinskog prisustva. Predviđeni su i susreti sa predstavnicima drugih religija i sa organizacijama vlade i pomoći.
       Ali radi se pre svega o putu molitve. Na žalosnu scenu mnogobrojnih nasilja tokom praznika Tijelova čuće se molitva za mir u Rimu, Beogradu, Makedoniji i Albaniji i predstavljaće jedinstvo i pomirenje pod jevanđeoskim znakom pravde i mira.
       Susret pape Jovana Pavla II sa generalnim sekretarom UN.
       Pred pogoršanjem situacije u Saveznoj Republici Jugoslaviji i pred tragičnim humanitarnim stanjem kao posledicom, Sveta stolica nastavlja da pokazuje svoju zabrinutost i ide dalje sa raznim akcijama. Njegova svetost papa Jovan Pavle II stalno je upozoravao na potrebu da se prestane sa nasiljem i da se uspostavi pravedan i sveopšti dijalog. U vezi s tim Njegova svetost izrazila je želju da razgovara sa Nj.e. g. Kofijem Ananom, da razmotre stanje i da predlože mere za rešavanje krize i za uspostavljanje mira na Balkanu.
       Generalni sekretar je vrlo rado prihvatio papin poziv za četvrtak 3. juna u 13 sati.
       U pismu upućenom lično generalnom sekretaru, papa je 27. aprila 1999. napisao: “Sveta stolica ceni što su UN našle puno sudelovanje u rešavanju krize koja interesuje čitavu međunarodnu zajednicu. Naročito je važno da se jave i istaknu zakoni i institucije, a ne da budu potisnuti bukom oružja.”
       Sastanak u četvrtak poslužiće da se istakne posebna uloga koju je međunarodna zajednica dodelila UN i generalnom sekretaru.
       2. juna 1999.
      
       Saopštenje za štampu Svete stolice
       Jutros, 3. juna 1999. Sveti otac primio je generalnog sekretara UN g. Kofija Anana, u pratnji podsekretara g. Kjerana Prendergasta i gđe Elizabete Lindenmajer, specijalnog pomoćnika generalnog sekretara. Prijemu su prisustvovali Nj.e. kardinal Anđelo Sodano, državni sekretar, i Nj.e. mons. Žan-Luj Toran, sekretar za odnose sa državama.
       Na sastanku su razmotrene činjenice o teškoj situaciji u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Posebna pažnja posvećena je dramatičnoj humanitarnoj situaciji kosovskog stanovništva i potrebi mirnog rešenja, poštujući istoriju i prava.
       Nakon što je podsetio na ulogu koju mogu imati hrišćani u poštovanju ljudskih prava i u podučavanju o miru, Sveti otac je iznio poznati stav Svete stolice prema aktuelnom sukobu i istakao potrebu da, pod pokroviteljstvom UN, prestanak sukoba bude popraćen istovremenim povratkom izbeglica na Kosovo uz pomoć međunarodnih mirovnih snaga prihvaćenih od svih zaraćenih strana.
       Njegova svetost ponovo je visoko ocenila ulogu OUN u okviru međunarodne zajednice i zaželio još veću ulogu UN u sprečavanju i rešavanju sukoba.
       Vatikan, 3. juna 1999.
      
       Saopštenje za štampu
       Sveta stolica je prisutna na samitu Pakta za stabilnost na Balkanu koji se odvija danas u Sarajevu, kao specijalni gost predsedništva Evropskog saveta. Delegaciju čine:
       Nj.e. mons. Faustino Sans Munjoz, papski nuncij u Evropskoj uniji;
       Mons. Mario Kazari, otpravnik poslova a.i. Apostolske nuncijature u Bosni i Hercegovini.
       30. jula 1999.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu