6. april 1995.
       Poslušajte papin apel za humanitarnu pomoć na Kosovu
       Sveti otac je javno uputio apel jugoslovenskim vlastima da dozvole otvaranje - kako ga je nazvao - “koridora nade” kako bi pomoć mogla da stigne do stanovništva koje se u velikom broju okupilo duž granice Kosova. Nadamo se da će sve vlade i organizacije uključene u ovo pitanje poslušati ovu molbu.
       U utorak, 6. aprila, delegacija Svete stolice obratila se Radnoj grupi za humanitarna pitanja visokog komesara UN za izbeglice, koja je održavala sastanak u Ženevi, Švajcarska. U nastavku sledi tekst ove intervencije na engleskom jeziku, a pročitao ga je otac Majkl Blum, S.V.D. (Societas Verbi Divini - Društvo božje reči).
       Gospođo visoki komesaru,
       Delegacija Svete stolice želi da Vam se zahvali na ovoj inicijativi za okupljanje predstavnika vlada i humanitarnih organizacija. Sigurni smo da ćemo na kraju dana videti pozitivne rezultate koji će biti od koristi svima koji su pogođeni ovom krizom.
      
       Divljenje prema humanitarnim grupama koje rade u ovoj krizi
       1. Takođe želim da izrazim duboko divljenje ove delegacije prema vladama i opštinama zemalja koje se nalaze u kosovskom okruženju, kao i prema članovima toliko organizacija koje su velikodušno i nesebično reagovale na ovu krizu. Mali broj ljudi je mogao da predvidi njen opseg. Ipak, sa sredstvima koja su im na raspolaganju, oni se angažuju, često i herojski, na obezbeđivanju odeće, skloništa, hrane i medicinske pomoći. Mnoge porodice u tim istim zemljama takođe zaslužuju naše duboko poštovanje i podršku zato što su primile izbeglice u svoje sopstvene domove, često uz velike troškove. Ljudi širom sveta takođe su velikodušno i brzo odgovorili na razne apele upućene radi prikupljanja fondova za ovu krizu. Isto tako, veoma ohrabruje i činjenica da je nekoliko država ponudilo da primi izbeglice sa Kosova. U celom svetu se oseća velika solidarnost da se pomogne u ovoj dramatičnoj situaciji. Ovo zaista ohrabruje u trenutku kada je lako izgubiti hrabrost. Sveta stolica je takođe veoma zahvalna i mrežama katoličkih humanitarnih organizacija na njihovoj inicijativi u regionu sprovedenoj mnogo pre najnovije krize. Upravo prošle nedelje papa Jovan Pavle II poslao je nadbiskupa Pavla Jozefa Kordesa, predsednika Papskog veća “Cor Unum”, organa Svete stolice kome su povereni poslovi humanitarne pomoći, da poseti Albaniju i da sve izbeglice koji su tamo uveri u njegovu bliskost i solidarnost sa njima.
      
       Zabrinjavajuća pitanja
       2. Zaštita: Humanitarna akcija će, međutim, imati kratkotrajni efekat ukoliko je ne prati zaštita. Ova delegacija je stoga veoma zabrinuta za bezbednost izbeglica, pa i onih koji su ostali na Kosovu. Dalje je veoma zabrinuta zbog izveštaja o sledećim pitanjima koja će zahtevati posebnu pažnju ukoliko oni budu potvrđeni:
       - nestanak nenaoružanih Albanaca sa Kosova;
       - miniranje nekih graničnih područja;
       - konfiskovanje dokumenata onih koji napuštaju Kosovo, uz rizik da će ostati bez državljanstva.
       Sledeće pitanje zaštite tiče se kvaliteta ljudskog života onih koji se štite, što će postati očigledno kad trenutna kriza bude pod većom kontrolom. Neophodno je lečiti duhovne i psihičke traume. Hendikepiranim i starim ljudima, kao i drugim naročito osetljivim ljudima, potrebno je pružiti posebnu pažnju. Mnoge porodice su duboko povređene gubitkom supružnika i drugih članova porodice. Potrebno je uspostaviti nešto što liči na društvo iz kog su izbeglice došle, uključujući i njegove ritmove religioznih i kulturnih događaja. Takođe je potrebno pozabaviti se i problemima dosade u egzilu, gubitkom usmerenja i smisla života, i jakom željom za povratkom. Ova delegacija želi da ohrabri razmišljanje o ovoj sledećoj fazi egzila, kao i njeno planiranje.
      
       Neki elementi rešenja
       3. U vezi sa rešenjima, ova delegacija želi da predloži sledeće tačke za razmatranje na ovom sastanku:
       Humanitarni koridor: Pre dva dana, na uskršnje jutro, Sveti otac je javno uputio apel vlastima u Saveznoj Republici Jugoslaviji da dozvole otvaranje - kako ga je nazvao - “koridora nade” kako bi pomoć mogla da stigne do stanovništva koje se u velikom broju okupilo duž granice Kosova. Nadamo se da će sve vlade i organizacije uključene u ovo pitanje poslušati ovu molbu.
       4. Međunarodni posmatrači: Ova delegacija dalje urgira da se preduzmu mere da se međunarodni posmatrači vrate na Kosovu, i za slučaj eventualnog mirovnog procesa i da bi se stanovništvo na Kosovu uverilo da pouzdano izveštavanje o događajima stiže do šire međunarodne zajednice.
       5. Trajna rešenja za izbeglice i prognanike: Pored toga što su ponude nekoliko zemalja da prihvate određeni broj izbeglica sa Kosova zaista ohrabrujuće, nije poznato koliko će izbeglica odlučiti da se preseli ili da nađe privremenu zaštitu u nekoj dalekoj zemlji. Nada mnogih da će se brzo vratiti u slobodu, sigurnost i dostojanstvo treba da se umanji izveštajima u kojima se nagoveštava masovno razaranje, nesigurnost i sve veća zategnutost u etničkim odnosima. Ovo se neće brzo promeniti. Ukoliko egzil postane dugoročna činjenica, onda će se javiti problemi preseljenja u treću zemlju ili lokalne integracije u njihovoj zemlji-domaćinu. Verujemo da bi bilo korisno da se pripremimo za ovu mogućnost, kao i da se sa samim izbeglicama oprezno razgovara o njihovoj budućnosti, naročito kad je u pitanju transport na neko drugo mesto ili kada je u pitanju jedinstvo porodice.
       6. Pomoć zemljama koje primaju izbeglice: Što se tiče zemalja-domaćina koje primaju izbeglice i prognane sa Kosova, njima je potrebna velika pomoć da bi mogle da podnesu teret dolaska tolikog broja ljudi u tako kratkom periodu. Pored siromaštva ovih zemalja, i one žive sa sopstvenom delikatnom etničkom ravnotežom, a priliv velikog broja etničkih Albanaca se doživljava kao nešto što je može poremetiti. U interesu je svih da se obezbedi da do takvog poremećaja ne dođe. Ne može se potceniti značaj velikih ulaganja i direktne pomoći tim zemljama u ovom trenutku.
       7. Stabilnost i mir: Što se tiče duha i stavova koji su neophodni u dugotrajnom traganju za mirom i doprinosa humanitarnih organizacija tome, želim da završim izlaganje rečima pape Jovana Pavla II tokom njegove audijencije sa članovima Parlamentarne skupštine Saveta Evrope prošle nedelje:
       “Tražim da se hitno učini sve kako bi se uspostavio mir u regionu i kako bi civilno stanovništvo moglo da živi u bratstvu na svojoj zemlji. Odgovarati na nasilje novim nasiljem nikada nije dobar način da se u budućnosti izađe iz krize. Stoga je potrebno utišati oružje i zaustaviti osvetu kako bi započeli pregovori koji obavezuju strane, uz njihovu želju, da se u što kraćem roku postigne sporazum koji će poštovati različite narode i drugačije kulture, koje pozivamo da izgrade zajedničko društvo koje će poštovati osnovne slobode. Takav razvoj može se onda zabeležiti u istoriji kao novi element koji promoviše izgradnju Evrope.”