8. mart 1998 (nakon angelusa)
       U ovom trenutku veoma smo zabrinuti zbog kritične situacije koja se razvila na Kosovu, gde izlivi nasilja ponovo prete naporima usmerenim ka dijalogu i miru.
       Izražavajući svoju iskrenu solidarnost sa onima koji pate žaleći zbog smrti svojih voljenih i plašeći se za budućnost, želim da apelujem na dobru volju svih da se ne štede napori u traženju blagovremenih rešenja koja će poštovati slobodu i prava ovih dragih naroda.
       Neka Blažena Devica Marija bdi nad njima.
      
       7. jun 1998 (nakon angelusa)
       Uznemirile su nas vesti o sukobima koji trenutno pogađaju čitave nacije. Konkretno mislim na oružane sukobe između Etiopije i Eritreje i na sve lošiju situaciju na Kosovu. Neka Bog dă da ovi dragi narodi Afrike, koji su već tako nemilice iskušavani, budu pošteđeni dalje patnje.
       Ne tako daleko od nas, na Kosovu, nasilne odluke, represija i sukobi zajednica ne mogu ostaviti međunarodnu zajednicu neaktivnom. Ove epizode iznova oživljavaju tragičnu istoriju Balkana.
       Potraga za mirnim rešenjima koja bi bila rezultat pregovora, zahteva strpljenje i smelost. Pomolimo se da Gospod prosvetli strane u sukobu da krenu putem dijaloga, što traje duže, ali je delotvornije za sve strane.
       Iz govora prilikom predaje akreditiva novog ambasadora Belgije,
      
       6. jula 1998.
       Takođe u ovom duhu, sve evropske zemlje moraju biti sve posvećenije zajedničkim naporima da se razreše osnovna pitanja koja se tiču međunarodne saradnje. Konkretno, različite nacije na kontinentu moraju se suočiti sa ozbiljnom situacijom na Balkanu, moraju bliže sarađivati u cilju razrešenja konflikta, kako bi se izbeglice i raseljena lica mogli vratiti u svoja rodna mesta, kako bi se obezbedila sloboda kretanja svima i kako bi se obezbedila pomoć u obnovi kuća i javnih zgrada. Još sveobuhvatnije, Evropa je pozvana da ohrabri i da dă čvrstu podršku pomirenju naroda u regionu, kao i da uzme učešće u ekonomskom razvoju zemalja generalno oslabljenih ratom. Mir zavisi od zajedničke akcije solidarnosti svih nacija-partnera na kontinentu, koja će, uz podršku međunarodne zajednice, svakako ojačati veze između zemalja.
      
       9. avgust 1998 (nakon angelusa)
       Iako je vreme odmora tipično za mesec avgust, ne smemo zaboraviti na sudbinu mnogih ljudi koji prolaze kroz teška iskušenja i čija su sadašnjost i budućnost ugroženi.
       Mislim posebno na stanovnike Kosova, koji su postali žrtve oružanog nasilja i čiji položaj postaje sve dramatičniji.
       (Zatim je Sveti otac govorio o situaciji u Gvineji Bisao, Ruandi, Kongu, Sudanu; o napadima u Keniji i Tanzaniji; o poplavama u Kini, Bangladešu i Južnoj Koreji; o situaciji u Mianmaru i Istočnom Timoru.)
       Dok se prisećamo mnoge braće i sestara u svetu koji traže dostojanstveniji život, pomolimo se da Gospod nadahne sve one koji u rukama drže sudbinu svojih sunarodnika, da uvek daju prioritet poštovanju ljudske ličnosti i promovisanju solidarnosti na delu.
       Bog će od njih tražiti da podnesu račun za ovu odgovornost.
      
       26. avgust 1998 (pismo povodom 12. međuverskog skupa “Ljudi i religije” u Bukureštu)
       ... Dok naglašavamo važnu ulogu koju religije igraju u životu savremenog čoveka, njihovo prisustvo u tako velikom broju i u tolikoj raznolikosti podseća nas da je potrebno pokazati jedinstvo nacija, propovedati mir i poštovanje, gajiti prijateljstvo i dijalog.
       Da, nama je potrebna ova obaveza. Nažalost, tokom poslednjih decenija, iako je načinjen znatan napredak na putu ka miru, svedoci smo razvijanja većeg broja sukoba: ratovi u raznim delovima sveta često uključuju najsiromašnije zemlje, čineći tako njihovu tešku situaciju još težom. Mislim na Afriku, namučenu sukobom i endemičnom nestabilnom situacijom. Mislim na Kosovo, nedaleko odavde, gde su čitavi narodi već predugo žrtve zverstava i mučenja koja se odvijaju u ime besmislenih etničkih rivalstava. Mislim na mirovne procese koji se trenutno odvijaju na Bliskom istoku i u drugim delovima sveta, ali koji su ugroženi teškoćama na koje se stalno nailazi.
      
       4. oktobar 1998 (nakon angelusa, tokom papine pastoralne posete Hrvatskoj)
       Posebno sam uz one koji i danas zabrinuto iščekuju konačne vesti o sudbini njihovih bližnjih koji su nestali tokom nedavnog rata. Isto tako sam uz one koji su nasiljem rata otrgnuti od svojih domova i još uvek ne mogu da se vrate, ili ako su se i vratili, potrebna im je pomoć da završe poslove oko ponovne gradnje svojih domova da bi opet nastavili miran porodični život.
       I kako da se sa velikom zabrinutošću ne prisetimo tragedije koja se neprestano odigrava u susednom regionu Kosova? Neka konačno umesto nasilja i razaranja nastupe razumevanje, obostrano poštovanje, oproštenje i pomirenje. Da bi se postigao ovaj cilj, međunarodna zajednica ne sme da propusti da obezbedi blagovremenu pomoć sa velikim osećanjem solidarnosti.
      
       3. januar 1999 (nakon angelusa)
       Nažalost, na samom početku nove godine, i dalje smo svedoci teških situacija i iz raznih delova sveta glasovi nevolje i dalje se dižu zbog ratova i ugnjetavanja. Moje misli u ovom trenutku okrenute su ka Angoli... Republici Kongo...i ka Sijera Leoneu...
       Ponavljajući pozive prepune bola koje primam iz mnogih delova sveta, apelujem na političke i vojne lidere i pozivam ih da učine sve kako bi se očuvao pravedan i trajan mir.
       Tragedija na Kosovu, gde su neprijateljstva izbila na Badnje veče, uvek je prisutna u mojim mislima.
       11. januar 1999 (govor pred diplomatskim korom)
       Međutim, kultura mira je daleko od toga da je univerzalna, o čemu svedoče centri stalnog razdora.
       Nedaleko od nas, balkanska regija i dalje prolazi kroz period velike nestabilnosti... Opet je nedavno Kosovo bilo scena smrtonosnih sukoba iz etničkih i političkih razloga koji su onemogućili miran dijalog između strana u sukobu i sprečile bilo kakav ekonomski razvoj. Mora se učiniti sve kako bi se pomoglo narodu Kosova i Srbima da sednu i razgovaraju kako bi se bez odlaganja odagnao i poslednji trag oružja koje parališe i ubija.
      
       20. januar 1999 (tokom generalne audijencije)
       Izgledi za mir još uvek su ugroženi u mnogim delovima sveta. U poslednje vreme došlo je do izliva nemilosrdnog divljaštva, naročito na Kosovu i u Sijera Leoneu.
       Pomolimo se Bogu uz obnovljenu veru, da na svim mestima koja obiluju nasiljem, on pošalje još veće obilje svoje očinske milosti, ponovo budeći savest onih koji rukovode sudbinom nacija i usmeravajući njihove duše ka miru.
       Telegram upućen Njegovoj ekselenciji velečasnom Francu Perku, beogradskom nadbiskupu i predsedniku Biskupske konferencije Jugoslavije
      
       21. januar 1999.
       Veoma tužan zbog pogoršanja situacije u regionu Kosova, želim da izrazim svoju očinsku prisnost sa svima onima koji su iskušavani nedavnim tragičnim događajima. Još jednom preklinjem sve one koji su na vlasti da okončaju spiralu nasilja i potraže put konstruktivnog dijaloga uz poštovanje neotuđivih prava svakog ljudskog bića. Upućujem svoj papski blagoslov Vašoj ekselenciji, jugoslovenskim biskupima i, naročito, prizrenskom biskupu Marku Sopiju, kao i svim sveštenicima i vernicima poverenim Vašoj pastirskoj brizi.
      
       21. mart 1999 (nakon angelusa)
       Sve lošija situacija na Kosovu potiče me da od vas zatražim da se molite kako bi Gospod osvetlao sve one koji su odgovorni za budućnost tog regiona.
       Te zajednice već su prošle dugačak “put krsta” i očekuju da se nađu rešenja u skladu sa istorijom i pravom.
       Neka Marija, Kraljica mira, usadi u srca onih koji u rukama drže sudbinu nacija, hrabrost za preduzimanje mera inspirisanih istinskim zajedničkim dobrom.
      
       24. mart 1999 (tokom generalne audijencije)
       Sad bismo želeli da uputimo posebnu molitvu Ocu milosti da pošalje dar mira koji je posebno Kosovu i Evropi danas tako potreban.
      
       28. mart 1999 (tokom mise na Cvetnicu)
       Neka ove grane budu simbol onog mira kojem teže narodi Balkana. Neka bratstvo i razumevanje preovladaju nad silama mržnje i u tom delu Evrope. Papa je uz one koji pate i poručuje svima: Uvek je vreme za mir! Nikad nije suviše kasno da se sastane i pregovara.
      
       29. mart 1999 (tokom obraćanja članovima Parlamentarne skupštine Saveta Evrope)
       Ovde bih želeo da pomenem rat koji se vodi na našem pragu, na Kosovu, a koji ranjava Evropu u celini. Hitno tražim da se učini sve kako bi se u tom regionu uspostavio mir i kako bi civilno stanovništvo živelo u bratstvu na svom tlu. Kao odgovor nasilju, dalje nasilje nikad ne obećava put ka izlazu iz krize. Zato treba ućutkati oružje i osvetu kako bi se uključili u pregovore koji obavezuju sukobljene strane, sa željom da se postigne, što je pre moguće, sporazum koji će poštovati različite narode i različite kulture, pozvane da izgrade zajedničko društvo u kojem će se poštovati osnovne slobode. Takav razvoj događaja može biti zabeležen u istoriji kao jedan nov činilac koji unapređuje izgradnju Evrope.
      
       2. april 1999 (tokom “Puta krsta”)
       Hrist je “prezren i odbačen” kroz one koji su poniženi i ubijeni u ratu na Kosovu i svugde gde pobeđuje kult smrti. Mesija “bi ranjen za naše prestupe” kroz žrtve mržnje i zla u svako doba i na svakom mestu. Narodi podeljeni i pogođeni nerazumevanjem i ravnodušnošću ponekad izgledaju kao “zalutale ovce”.
      
       4. april 1999 ( Uskršnja nedelja “Urbi et Orbi”)
       Od uskrslog Gospoda prizivam dragoceni dar mira, pre svega za opustošeno tlo Kosova, gde se suze i krv i dalje mešaju u tragičnom prizoru mržnje i nasilja. Pomišljam na one koji su ubijeni, na one koji su ostali bez doma, na one koji su otrgnuti od svojih porodica, na one koji su bili primorani da pobegnu. Neka se pokrene solidarnost svih kako bi konačno bratstvo i mir ponovo progovorili! Kako možemo biti ravnodušni prema žalosnoj bujici ljudi i žena sa Kosova koji kucaju na naša vrata, preklinjući za pomoć? Na ovaj sveti dan, osećam se dužnim da uputim iskreni apel vlastima Savezne Republike Jugoslavije da dozvole otvaranje humanitarnog koridora, kako bi se pomoć dostavila velikom broju ljudi okupljenih na granici Kosova. Ne smeju postojati granice koje će ometati dela solidarnosti; koridori nade uvek su imperativ.
      
       11. april 1999 (nakon molitve Kraljice neba)
       Kako možemo da ne primetimo upadljiv kontrast između poziva na milosrđe i oproštaj koji se čuo na današnjoj liturgiji i nasilja u tragičnim sukobima koji krvlju natapaju balkanski region? Neka mir konačno zavlada! Ponavljam sada apel koji mi ne nalaže samo vera, već pre svega, razum: neka ljudima bude omogućeno da žive zajedno u harmoniji na svome tlu; neka oružje ućuti i neka se dijalog nastavi!
      
       18. april 1999 (nakon molitve Kraljice neba)
       Neka Marija, koju kao Kraljicu mira, prizivamo ovih dana u dubokoj zabrinutosti zbog sukoba u Jugoslaviji, zadobije dragocen dar mira, naročito za ovu voljenu zemlju koja prolazi kroz patnje i bolna iskušenja. Neka snaga miroljubive koegzistencije i dijaloga prevlada nad etničkim ugnjetavanjem i oružanim nasiljem!
      
       21. april 1999 (tokom generalne audijencije)
       Tokom ovih radosnih dana Uskršnjeg praznika, mnogi ljudi u svetu i dalje, nažalost, pate. Pored tragedije koja se dešava na Kosovu, danas bih želeo da podsetim na “zaboravljene ratove” koji afričko tlo natapaju krvlju...
       Uskrsli Hrist neprestano govori našoj iskušenjima napaćenoj braći i sestrama: “Mir bio sa vama” (upor. Jov. 20:19). Neka njegov božanski glas čuju oni koji uporno odbijaju da prihvate njegovu poruku života! Neka on otvori oči onima koji svojeglavo traže krive puteve mržnje i nasilja, ubeđujući ih da se jednom zauvek odluče na iskren i strpljiv dijalog, koji će dovesti do delotvornih rešenja za sve!
      
       22. april 1999 (u obraćanju članovima Fondacije Gorbačov)
       Pitanje mira je u samom srcu političkog života. Iz tog razloga vaš sastanak se održava u izuzetno tragičnom trenutku za Evropu. Zar smemo propustiti da ponovimo snažan apel za okončanje etničkih i vojnih sukoba na Balkanu, za povratak dijaloga i poštovanje dostojanstva svih ljudi i svih zajednica u ime osnovnih ljudskih prava!
      
       25 april 1999 (nakon molitve Kraljice neba)
       U svetlu ogromne patnje u današnjem svetu, naročito one prouzrokovane ratom, postaje sve hitnija potreba da se širi i sprovodi u delo jevanđelje milosrđa,. Ovo je u kontekstu sastanka organizovanog od strane Papskog veća “Cor Unum”, kojem ću sa radošću predsedavati u nedelju, 16. maja.
      
       2. maj 1999 (nakon molitve Kraljice neba)
       Sa dubokim žaljenjem i zabrinutošću usmeravam svoje misli danas ponovo ka obližnjoj Jugoslaviji, a moja ljubav širi se na sve one koji plaču, pate i umiru. Još jednom preklinjem u ime Boga da to ugnjetavanje čoveka od strane čoveka prestane, da se zaustave oruđa uništenja i smrti i otvori svaki mogući kanal za pružanje pomoći onima koji su bili primorani da napuste svoju zemlju zahvaćenu neizrecivim užasima. Neka se nastavi dijalog koristeći inteligenciju i kreativnost koje je Bog dao čoveku da rešava napetosti i sukobe i da gradi društvo koje se zasniva na pravom poštovanju svakog ljudskog bića.
       Upućujem vam snažan apel, braćo i sestre, da se intenzivno molite tokom meseca maja, usrdno moleći našu Gospu za dar mira na Balkanu i mnogim drugim mestima u svetu gde nasilje vlada, raspirivano predrasudama i mržnjom prema onima koji imaju drugačije etničko poreklo, verska ubeđenja i političke ideje. Pored Balkana, moje misli su okrenute Africi....
      
       5. maj 1999 (poruka učesnicima proslave 50. godišnjice Saveta Evrope, održane u Budimpešti 6. i 7. maja 1999)
       Duboko sam svestan i u potpunosti delim zabrinutost Saveta Evrope zbog tragičnih događaja i nasilja koji su zadesili Balkan, a naročito Kosovo. Molim vas da ne gubite nadu, već da istrajete u svojim naporima dostojnim pohvale da pomognete da se okonča kršenje osnovnih ljudskih prava i gaženje ljudskog dostojanstva. Neophodno je da se pronađu sredstva u skladu sa zakonom i istorijom, koja će zadovoljiti uslove za izgradnju sigurne budućnosti za narode uključene u sadašnji sukob. Podstičem vas da istrajete u vašem plemenitom pozivu iznalaženja načina da se ostvari novi evropski poredak zasnovan na prioritetu ljudskih prava, demokratskih principa i vladavine prava. Čim prestanu ratna pustošenja, najeminentnija evropska institucija osposobljena da stvara novu političku kulturu u jugoistočnoj Evropi i da bude stecište pomirenja među narodima čija se fizička, moralna i duhovna energija rasipala nasiljem i razaranjem, biće Savet Evrope.
      
       19. maja 1999. godine (tokom generalne audijencije, kojoj su prisustvovali članovi NATO koledža za odbranu)
       Uvek mi je zadovoljstvo da pozdravim NATO koledž za odbranu, prepoznajući ulogu vaše organizacije u službi za mir. Danas, nažalost, na Balkanu nema mira, i svedoci smo svakodnevnih velikih patnji mnoge naše braće i sestara. Molim vas da stalno sebi jasno predočavate potrebu da se svi angažuju kako bi dijalog i pregovori uspeli da dovedu do okončanja nasilja u ovoj oblasti.
      
       20. maj 1999 (na zatvaranju skupa Biskupske konferencije Italije)
       Poštovani italijanski biskupi, svi mi smo zabrinuti zbog veoma loše ratne situacije i etničkih ugnjetavanja, koja se već neko vreme odvijaju u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Uz zahvalnost za udružene molitve koje su vaše crkve ponudile kao odgovor na apel koji sam uputio početkom maja, želeo bih da izrazim i veliku zahvalnost na ogromnom broju primera i konkretnih inicijativa solidarnosti pokazanih od strane verskih institucija, “Karitasa” i volonterskih organizacija, naročito na mestima gde pristižu izbeglice, kao i u mnogim delovima Italije.
       Sa vama ponavljam apel koji sam uputio u Bukureštu zajedno sa pravoslavnim patrijarhom Teoktistom: “U ime Gospoda, oca celog čovečanstva, uporno tražimo od svih strana u sukobu da jednom za svagda polože oružje i zdušno ih molimo da povuku proročke poteze kako bi se ostvarilo jedno novo umeće življenja na Balkanu, obeleženo sveopštim poštovanjem, bratstvom i društvenom harmonijom. Neka Gospod, jedini koji može da preobrati srca, ove reči učini delotvornim.”
      
       22. maj 1999 (predsedniku vlade Bivše Republike Makedonije)
       Već više nedelja, Vi i Vaš narod zahvaćeni ste strašnom krizom, koja iz dana u dan donosi nebrojene patnje, smrt i uništenje na Balkanu, ostavljajući stotine hiljada ljudi u žalosti zbog gubitka članova porodice, imanja i osnovnih ljudskih prava. Uprkos ogromnim teškoćama, Vaša zemlja postala je sigurno utočište za mnoge izbeglice, a Vi hrabro i nesebično pokušavate da ublažite njihove neposredne patnje i nevolje.
       Izražavajući Vama i Vašim sugrađanima svoju ličnu zahvalnost i zahvalnost Crkve za sve što činite, apelujem iz sveg srca na odgovorne da okončaju nasilje i da se angažuju na otvorenom i iskrenom dijalogu usmerenom ka stvaranju pravedne i trajne osnove za sporazum i za mir. Ja se usrdno molim da će uz posredovanje dva sveta brata (svetih Ćirila i Metodija) ceo region ponovo otkriti bratsko zajedništvo svih naroda, tako da će, kada se sadašnje nasilje i nepoverenje prevaziđu, ostatku Evrope i sveta to biti jasan primer pravičnog i mirnog zajedničkog života u međusobnom poštovanju i slobodi.
      
       22. maj 1999 (tokom misnog slavlja na bdenju uoči Duhova)
       Dragi prijatelji, jevanđelje koje nam je Hristos poverio je jevanđelje mira! Kako možemo da ga čuvamo samo za sebe, naročito u trenutku kada ugnjetavanje i rat seju uništenje i smrt u susednom regionu Balkana? Sveti duh nas podstiče da proglasimo mir i borimo se za njega putem pravde i pomirenja. Imajući ovo na umu, želeo bih da rimska Crkva pokrene ujedinjenu molitvu za mir tokom predstojeće proslave Tijelova. Stoga pozivam sve vas - sveštenstvo, redovnike i vernike - da mi se pridružite u četvrtak uveče, 3. juna, u crkvi Sv. Jovana Lateranskog na misi i povorci povodom Tijelova, gde ćemo zajedno moliti za dar mira na Balkanu. Neka proslava Svetog tela i krvi Hristove ove godine bude obeležena snažnom molitvom za mir.
      
       24. maj 1999 (bugarskoj delegaciji prilikom njihove posete za praznik Svetih Ćirila i Metodija)
       U propovedanju jevanđelja, sveta braća poštovali su istinske ljudske i moralne vrednosti i kulturne razlike, ostavljajući svakom narodu njegove posebne karakteristike i otvarajući put ka jedinstvu u okviru različitih kultura. Takođe su se obavezali da kod svojih savremenika pobude otvoren stav i naklonost prema svima. Delujući na ovakav način, oni su, u određenom smislu, bili promoteri ujedinjene Evrope i korenitog mira među svim stanovnicima kontinenta, pružajući osnovu za jedno novo umeće zajedničkog življenja uz poštovanje razlika, koje nikako ne predstavljaju prepreku na putu ka jedinstvu. Nadam će da će ovi veliki sveci sa vašeg tla biti primer za human i hrišćanski život za sve Bugare, koji su, zajedno sa njihovom braćom i sestrama u regionu, pozvani da budu što posvećeniji putu mira i pomirenja, dajući tako znatan doprinos stvaranju jedne Evrope sazdane od različitih naroda.
      
       30. maj 1999 (tokom angelusa u Ankoni)
       Iz ovog grada, koji tradicija vezuje za Istok, ne mogu a da ne uputim pogled preko Jadranskog mora, koje za mnoge izbeglice predstavlja težak put nade. Nažalost, na Kosovu i u Republici Jugoslaviji, ugnjetavanje i nasilje nastavljaju se nesmanjenom žestinom, uz velike ljudske žrtve i ogromnu ekološku štetu. Danas ponavljam svoj iskren poziv na mir. Taj poziv pretvara se u molitvu da Marija izmoli za nas jedan takav suštinski i nezamenjivi dar. Tokom meseca maja, kao odgovor na moj apel, i vi ste svakoga dana molili Krunicu, “Krunicu mira”, zajedno sa vernicima širom sveta.
       U svetlu neprekidnog nasilja, pomolimo se za narode Kosova i Jugoslavije, koji su već suviše dugo žrtve jedne situacije koja predstavlja ozbiljan poraz humanosti i to upravo posle pedesetogodišnjice Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.
      
       2. jun 1999 (nakon generalne audijencije)
       Želeo bih sada da pozovem sve vernike Rima i sve hodočasnike prisutne u gradu, da sutra, kada se slavi Tijelovo, prisustvuju misi u crkvi Sv. Jovana Lateranskog i u procesiji koja će uslediti u sedam uveče. Ujedinićemo se u usrdnim molitvama, tražeći od Boga, oca milosti, toliko željeni dar mira i bratske sloge među svim narodima.
      
       3. jun 1999 (tokom propovedi na misi za Corpus Domini, dan molitve za mir na Balkanu)
       Nosićemo evharistiju u povorci i molićemo se iz srca “Princu mira” za susednu zemlju Balkana, gde je već isuviše mnogo nevine krvi proliveno i gde je počinjeno mnogo nasilja protiv dostojanstva i ljudskih prava, kao i prava pojedinaca. Naša molitva ove večeri osnažena je izgledima punim nade koji se konačno pojavljuju...
       Padajući na kolena pred tobom, o Hriste, danas želimo da podelimo hleb nade sa našom braćom i sestrama u očajanju; hleb mira sa našom braćom i sestrama izloženim torturama etničkog čišćenja i rata; hleb života sa našom braćom i sestrama kojima svaki dan preti oružje razaranja i smrti.
      
       7. jun 1999 (tokom propovedi na misi i beatifikaciji oca Stefana Vincentija Frelihovskog, u poljskom gradu Torunu)
       Koliko je nevine krvi proliveno u 20. veku u Evropi i u celom svetu zato što su se određeni politički i društveni sistemi odrekli Isusovih načela, koja garantuju pravedan mir. Koliko se nevine krvi proliva sada, bukvalno pred našim očima. Tragični događaji na Kosovu ovo su pokazali i pokazuju na vrlo bolan način. Svedoci smo kako snažno ljudi vape za mirom i žude za njim.
      
       20. jun 1999 (tokom angelusa)
       Dok ovo govorim moje misli idu pre svega ka Evropi, čije rane još uvek krvare zbog nedavnog rata u Jugoslaviji.
      
       19. septembar 1999 (tokom propovedi na misi i beatifikaciji biskupa Antona Slomšeka u Mariboru, u Sloveniji)
       Osvrćući se na dragi balkanski region koji, nažalost, poslednjih godina krvari zbog sukoba i nasilja, ekstremnih oblika nacionalizma, grubog etničkog čišćenja i ratova između naroda i kultura, želeo bih da skrenem pažnju svih na primer ovog novog blaženika. On pokazuje da je moguće biti iskren patriota i sa jednakom iskrenošću koegzistirati i sarađivati sa ljudima drugih nacionalnosti, drugih kultura i drugih religija. Neka njegov primer i, naročito, njegovo posredovanje, doprinesu ostvarenju solidarnosti i istinskog mira za sve narode ove velike evropske regije.
      
       10. januar 2000 (obraćanje diplomatskom koru)
       Nakon pada ideologija, Evropa se konačno kreće prema jedinstvu; ona se bori da odgovori dvostrukom izazovu pomirenja i demokratske integracije bivših neprijatelja. Evropa nije bila pošteđena teritorijalnih oblika nasilja, kao što su to nedavna kriza na Balkanu i sukobi u poslednjih nekoliko nedelja na Kavkazu pokazali. Biskupi sa ovog kontinenta su se nedavno sastali na sinodskoj skupštini; oni su potvrdili da postoje znaci nade, rastuća otvorenost među narodima, pomirenje nacija, češća saradnja i razmena i pozvali su na viši nivo evropske svesti.
      
       5. april 2000 (nakon generalne audijencije)
       Međunarodni dan Cigana (Romi i Sinti) biće obeležen u nedelju, 8. avgusta; ove godine on je posvećen nepovoljnom položaju Cigana koji su bili žrtve sukoba na Kosovu.
       Nadam se da će taj dan promovisati puno poštovanje ljudskog dostojanstva ove braće i sestara i podstaći njihovu istinsku integraciju u društvo. Takođe sa posebnom radošću iščekujem sastanak kojem ću prisustvovati početkom sledećeg juna tokom proslave jubileja, a koji će biti posvećen migrantima i ljudima bez stalnog mesta boravka.
      
       15. april 2001 (Uskršnja nedelja “Urbi et Orbi”)
       Ovaj naš svet može se promeniti: mir je moguć čak i tamo gde su suviše dugo vladali sukobi i smrt, kao što je to u Svetoj zemlji i Jerusalimu; moguć je na Balkanu, koji više nije osuđen na zabrinjavajuću nesigurnost koja rizikuje da dovede do propasti svih predloga za sporazum.