Više no ikad ceo svet je sa strepnjom, i mnogo manje nadom, očekivao govor američkog predsednika Buša pred predstavnicima oba doma Kongresa

      
       Rat je posao. To su Amerikanci odavno shvatili i vrlo dobro koristili u prošlom veku, postavši najjača i najbogatija zemlja na svetu. To je jasno shvatio i rekao američki predsednik Džordž Buš koji je, očigledno, naučio lekciju od svog oca, Buša, starijeg.
       U svom godišnjem obraćanju naciji, kao dva glavna zadatka postavio je razoružanje Iraka i obnovu ekonomije. Govor je pomno očekivan najviše zato što je ceo svet zainteresovan šta će biti od američkih pretnji ratom, tj. sa nastavkom “borbe protiv terorizma” u kome je Irak posebno označen kao potencijalna opasnost.
       Pored izveštaja inspektora Ujedinjenih nacija koje je njihov šef Hans Bliks podneo UN, prema kojima u Iraku nije pronađeno ništa konkretno niti sumnjivo, Buš je i dalje skeptičan, tj. očigledno nameran da zarati sa Irakom sa podrškom Ujedinjenih nacija ili bez nje. Prema njegovim rečima, Amerika se ne boji da sama krene kako bi uništila “personifikaciju zla”, iračkog lidera Sadama Huseina.
       Ameriku je opisao kao benignu supersilu koja namerava da iračkom narodu donese “hranu, lekove i namirnice”. “I slobodu”, rekao je. Trupama stacioniranim u Persijskom zalivu poručio je da pred njima uskoro stoje važni zadaci. U satima koji predstoje uspeh naše stvari zavisi od vas, poručio im je Buš.
       “Vodiće vas vaš ponos. Vi verujete u Ameriku i Amerika veruje u vas.” Tako je Buš završio svoje obraćanje vojnicima.
      
       Najava i protesti
       Iako je ovim rečima rat praktično najavljen, on još uvek nije objavljen. Možda će to biti petog februara kada se očekuje da Kolin Pauel objavi američku analizu izveštaja inspektora Ujedinjenih nacija i njihovo viđenje stanja u Iraku.
       U međuvremenu američka javnost se priprema za rat. Iako je interesovanje običnih američkih građana za borbu protiv terorizma znatno smanjeno posle 11. septembra, popularnost Džordža Buša opala, kritični tonovi i protesti postali sve brojniji i oštriji, još uvek je “kritična podrška” dovoljno velika. Da bi je održali i pojačali, veliki medijski manipulatori su pokrenuli medijsku mašinu. Ono što mi ne vidimo jeste ono što se zaista događa među običnim građanima. A to je pravi “teror” lokalnih novina, radio i TV stanica.
       Pošto Evropljani i drugi građani sveta, prvenstveno političari i novinari prate samo (ako prate) glavne američke novine i TV stanice, na njima nema ništa što bi ukazivalo na kampanju “za rat”, ali zato nam poznanici javljaju lokalne “zanimljivosti”. A slučajna surfovanja po nevažnim američkim sajtovima izazivaju nelagodnost, ako ne i bes.
       Priprema građanstva za rat je prebačena isključivo na male, lokalne medije.
       Takođe i oblici protesta.
       Posle Bušovog govora bilo je najavljeno da će se objaviti protestno pismo četrdesetak nobelovaca. Bušov govor je objavljen ceo i u skraćenom izdanju, a pisma nobelovaca nigde nema, barem dok se piše ovaj tekst (sreda ujutru). Pojaviće se, naknadno (sigurno se već pojavilo), na nekim manje značajnim TV stanicama, u nekim manje važnim novinama. Na nekim retkim sajtovima, sa slabim serverima.
       Kasnije, kad bude prekasno, i u “glavnim” novinama.
       Kao što se 1991. pojavio Time sa fotografijom običnih građana koji čitaju lokalne novine, a na naslovnim stranama piše RAT (NjAR).
      
       Sadam i Al kaida
       Predsednik Buš je vrlo vešto povezao Al kaidu sa Sadamom Huseinom. Al kaida je posle 11. septembra postala “personifikacija zla” u američkim glavama i glavama najvećeg dela nemuslimanskog sveta. Sada Buš dovodi u vezu Sadama Huseina sa Al kaidom. Pored toga što sam po sebi predstavlja opasnost za Ameriku, Sadam Husein je opasnost za ceo svet, čak i za sopstveni narod. I on bi mogao da, ako sam ne iskoristi oružje za masovno uništavanje, ponudi to oružje Al kaidi ili drugim terorističkim organizacijama.To je već otkrila američka obaveštajna služba, tvrdi predsednik Buš.
       To će dokazati državni sekretar Kolin Pauel petog februara.
       Onda, šta ostaje Bušu? “Ne možemo ignorisati naše probleme i ostaviti ih drugim kongresmenima, drugim predsednicima i drugim generacijama”, rekao je u obraćanju Kongresu predsednik Buš. “Moramo se hrabro suočiti s njima.”
       A opasnost od Sadama i njegovog oružja je realna. Ako neki terorista unese samo jedan kanister, jednu kantu nekog smrtonosnog hemijskog oružja, Amerika će se suočiti sa “danom horora” kakav nije upamćen, kaže Buš.
       U međuvremenu Tarik Aziz, zamenik iračkog premijera izjavljuje da će, ukoliko ih Amerikanci napadnu, Irak udariti po Kuvajtu. Odmah je skočila cena nafte na svetskom tržištu.
       Politika a ne ekonomija trenutno pokreću tržište, kaže jedan američki berzanski strateg.
       U ovom trenutku Amerika se suočava sa “posustalom” privredom, koja još uvek ima veću stopu rasta (2,7 odsto godišnje) od bilo koje industrijski razvijene zemlje. Izbor između rata i mira nije toliko komplikovan kada se to ima u vidu.
      
       MILAN DAMNJANOVIĆ