Aukcijskom prodajom donjeg veša u humanitarne svrhe prevaziđena je mera dobrog ukusa, ili je bitan samo novac koji je prikupljen

      Pošto je procenila da “postoji jaz između onih koji imaju mnogo, i onih kojima bi njihov novac dobrodošao”, redakcija novosadskog tabloida “Svet” odlučila je prošle nedelje da ovim drugima pritekne u pomoć. Odabrala je da pomogne institute za majku i dete u Beogradu i Novom Sadu, i prošlog četvrtka priredila humanitarnu aukciju u hotelu “Hajat”.
       Na prodaji su bili razni odevni predmeti naših javnih ličnosti, a najveću cenu dostigli su prilozi dveju, valjda, najvećih zvezda ovdašnje estrade - Svetlane-Cece Ražnatović i Jelene Karleuše. Ceca je dala haljine, Jeca haljine i gaćice, sive, tanga. Nošene. Jelenin dečko, Bojan Karić, platio ih je 120 hiljada dinara. Početna cena gaćica Jelene Karleuše, kao i svih ostalih artikala na aukciji u “Hajatu”, bila je tričavih šest hiljada dinara, do konačne cifre galantni Bojan Karić stigao je posle žestokog nadmetanja sa izvesnim, nepoznatim gospodinom, zaljubljenikom, izgleda, u muziku Jelene Karleuše. “Pa, ja sam njen dečko. Ne mislite valjda da bih dozvolio da ih dodiruje neko drugi!”, prokomentarisao je kasnije. Potom je izvukao još 150 hiljada za haljinu Cece Ražnatović, kreaciju Roberta Kavalija koju je ona nosila u spotu “Decenija”. Ovu kupovinu nije obrazložio. Ostale ponuđene Cecine haljine prodate su za 65 hiljada, i još dve za po trideset, koliko su kupci izvukli i za dve Jelenine haljine, Versaćijevu “koju je na reviji nosila Naomi Kembel” i Kavalijevu “koju je nosila Eva Hercigova”.
       Dvema zvezdama primakla se još jedino njihova koleginica Nataša Bekvalac, čiju je haljinu njen bivši dečko, biznismen Miodrag Kostić Kole, platio 55 hiljada dinara. Kako reče posle aukcije, on sam je Nataši prvobitno i kupio tu haljinu.
       S druge strane, šešir, bluza i suknja pevačice Leontine nisu prodati ni po početnoj ceni od šest hiljada dinara, dok je od muške garderobe najveću cenu, 42 hiljade dinara, dostigao dres Siniše Mihajlovića. Srećni kupac: gradonačelnik Novog Sada Borislav Novaković.
       Aukcija u “Hajatu” predigru je imala u Domu sindikata, gde su poznate ličnosti običnim smrtnicima prodavale pantalone, skije, knjige, igračke... Ovde je sakupljeno skromnih tridesetak hiljada dinara, dok je ukupna pomoć koju će dobiti dva instituta milion i 200 hiljada, rekla je za NIN novinarka “Sveta” Beba Dragić.
       “Posebno oduševljenje među prisutnima na aukciji”, kaže Beba Dragić, “izazvale su gaćice Jelene Karleuše”. I: “Naravno da im je cenu podiglo to što su bile nošene.”
       Jelena Karleuša pak za NIN objašnjava da je za humanitarnu aukciju dala “i nešto što je mnogo skuplje, haljine čuvenih svetskih kreatora, a gaćice (nisu gaće nego gaćice, insistira) bile su samo fora, šlag na torti, da bi se privukla pažnja na aukciju i prikupilo što više novca za decu”. To je bio jedini cilj, naglašava, i pri tom ništa novo pošto je sličnih poduhvata već bilo među holivudskim zvezdama. Ipak, “pošto smo mi Balkan”, ne iznenađuju je mnogo ni drugačiji komentari njenih donacija. “Najbitnija je cena koja je postignuta”, kaže.
       Sociolog kulture prof. dr Ratko Božović problem vidi upravo u takvom stavu, da “nije važno šta se prodaje, već koliko košta”. “Jednostavno, to govori da je kod nas, u najmanju ruku, relativizovan sistem vrednosti tako da u njemu više nema mesta za saosećanje za one kojima je potrebna pomoć.”
       Nasuprot tome, pevačica Karleuša odgovara “svima koji su se uhvatili za gaćice” da “one nisu ništa ružno, to su gaćice koje nosi jugoslovenska zvezda, firmirane”, te da je ona dala više svojih odevnih predmeta od bilo koga drugog. A, da je htela da proda svoje haljine, “prodala bih ih po mnogo većoj ceni od one postignute na aukciji”. Međutim, “najbitniji bio je povod, da se pomogne toj deci”. Što se načina prikupljanja humanitarne pomoći tiče, “ovo je šou-biznis, estrada, način da se privuče pažnja”.
       “To je jedna kičerska predstava, neučtiva i neosetljiva prema ljudima koji su u bedi, ruganje s našim siromaštvom”, smatra profesor Božović. “Svaka humanitarna akcija morala bi da ima jednu dimenziju mere, da ne ponizimo onoga kome upućujemo pomoć”, govori. Iako, kako kaže, sebe ne vidi kao moralnog puritanca, smatra da je cilj aukcije u “Hajatu” zapravo bio da se izreklamiraju oni koji daju humanitarnu pomoć (Jelena Karleuša: “Bojan Karić dao je više nego svi ostali zajedno.”). Zaključuje: “Cenio bih da daju pare u humanitarne svrhe, ma kako te pare bile stečene, ali preko gaćica... Tim ljudima, jednostavno, nedostaje emotivna inteligencija.”
       To je stav dinosaurusa, onih koji žive u nekom drugom vremenu, odgovara Jelena Karleuša. “U kom veku žive oni”, pita, misleći na sve koji pronalaze zamerke njenom humanitarnom angažovanju. “Ja sam javna ličnost.”
       Upravo to je, izgleda, tačka na i u “društvu u kome kritička javnost i svest o onima koji su ugroženi gotovo da ne postoji” (profesor Ratko Božović). Opet, istina je i da će bolesnoj deci svakako dobro doći lekovi i medicinska oprema koji će biti kupljeni od novca obezbeđenog aukcijom u “Hajatu” a koja, prema najavama, preti da postane tradicionalna. Uostalom, deca verovatno neće znati odakle lekovi od kojih će im biti bolje...
      
       NIKOLA VRZIĆ