Ratovi nisu budućnost, ali su činjenica, naročito na Balkanu. Kako će se budući vojnici i policajci odnositi prema bilo kakvom zadatku ako im se unapred preti nekim sudom

      Ivica Dačić je na Šestom kongresu SPS-a izabran za predsednika Glavnog odbora te partije. Prema usvojenom statutu, to znači da će on biti taj koji će rukovoditi ovom strankom, s obzirom na to da je njen (ponovo) izabrani predsednik, Slobodan Milošević, zatočen u Hagu.
       - Ovaj kongres, koji je po broju prisutnih delegata najuspešniji posle osnivačkog 1990. godine, realizovao je zahteve članstva zbog kojih je i sazvan: prvo, da Slobodan Milošević ostane na čelu, drugo, da se rukovodstvo bira demokratski a ne da se imenuje, što smo i postigli (tajnim glasanjem između više kandidata) i treće, da se stavi tačka na unutarpartijske rasprave i da se okrenemo borbi protiv naših političkih protivnika. Bespotrebno smo gubili vreme baveći se sobom, što je i bio strateški cilj naših protivnika. Sada je s tim gotovo, kaže Dačić.
      
       Rukovodstvo SPS-a je uspelo da sačuva najveći deo partijske infrastrukture. S obzirom na prilike, to zaslužuje priznanje.
       - Prošli smo kroz najteži mogući period. Preživeli smo, iako nam je namenjeno da ne preživimo. Da budemo uništeni.
      
       Tu mislite samo na DOS, ili...
       - Mislim na ono što se dešavalo i petog oktobra i posle petog oktobra; postojao je, prema našim informacijama spisak od nekoliko hiljada ljudi koje je trebalo likvidirati. I pored medijskih manipulacija, i pored želje DOS-a da nas podeli, i pored želje nekih ljudi da se u SPS-u ništa ne menja, i pored pokušaja da se SPS gura ulevo ili udesno, mi smo uspeli da sačuvamo našu partiju. Neki naši drugovi su oko Miloševića napravili zid i dezinformacijama učinili da dođe do razmimoilaženja između njegovih stavova i stavova Glavnog odbora. Ti drugovi su u svojim istupanjima isključivo napadali svoje drugove iz SPS-a. Nisam čuo nijednu ružnu reč protiv DOS-a, a svaki dan smo slušali od Bjelice sve najgore o rukovodstvu SPS-a.
       Naš sledeći korak je da se izborimo za vanredne parlamentarne izbore, jer se jedino tako može rešiti kriza u Srbiji pošto se u Srbiji i Jugoslaviji vlada bez većine u narodnoj volji i to različitim pretumbacijama u poslaničkim klubovima i krađom poslanika. Izbori su naš zadatak, jer nije naš cilj da pobedimo Bjelicu, već Đinđića i Koštunicu.
      
       Od svega ovoga možda je najveći problem što Slobodan Milošević kao najveći autoritet, bivši i sadašnji predsednik partije, poslednjih nekoliko meseci podržava kandidata jedne druge partije.
       - To je sve posledica jedne blokade u komunikaciji. Rukovodstvo partije, na čelu sa tadašnjim zamenikom predsednika kojeg je odredio Slobodan Milošević imalo je informaciju da on želi da bude kandidat za predsednika i Glavni odbor je doneo takvu odluku. Ako se to ne bi ostvarilo, onda je odluka bila da to bude Milutin Mrkonjić, kao lični i porodični prijatelj ili Bata Živojinović, kojeg je Slobodan Milošević nekoliko meseci pre toga predložio za potpredsednika partije. Jedini koji je tada glasao protiv bio je Bogoljub Bjelica. Verovatno je on već tada znao šta je namera Slobodana Miloševića.
       Prikupili smo više od deset hiljada potpisa za Slobodana Miloševića. Znači, mi smo više od šeststo hiljada poklonili DOS-u, da bismo iz medija saznali da Slobodan Milošević podržava Vojislava Šešelja. I to je bila potvrda da takav sistem rukovođenja ne funkcioniše dobro, kao i postavljanje Bogoljuba Bjelice za zamenika predsednika, a Bjelica je dobio najmanje glasova na tajnom glasanju za izbor potpredsednika partije. Članstvo je zato tražilo da se proces izbora rukovodstva demokratizuje i to nema veze sa odnosom prema Slobodanu Miloševiću.
      
       Hoćete li imati priliku da popravite komunikaciju sa Miloševićem?
       - Mi smo u želji da ga direktno informišemo o Kongresu, odmah poslali video-materijal i pisanu informaciju, kako ga o Kogresu ne bi informisao Bjelica i da ne bi ispalo da se tamo zviždalo njemu a ne Bjelici. Sam Milošević je uvek pozdravljan ovacijama.
       Glavni prioritet novog rukovodstva je odbrana Slobodana Miloševića. To je i nacionalni i državni interes. Našu zemlju za sada Bosna i Hercegovina, a kako najavljuje Stjepan Mesić možda i Hrvatska, tuži zbog ratne štete. Ta ratna šteta će iznositi više od sto milijardi dolara, ako Milošević bude osuđen za ono za šta se tamo tereti. Možete da volite ili ne volite nekog političara, ali, kako je govorio Berđajev, nemojte zbog toga mrzeti i majčicu Rusiju.
      
       Pretpostavljam da ste razrađivali varijantu da Slobodan Milošević odbije da bude predsednik SPS-a, što je, s obzirom na situaciju, sasvim mogućno.
       - Moram da budem iskren da nismo razrađivali varijante A, V i S. Mi smo veoma iskreno izabrali Slobodana Miloševića za predsednika. Jednoglasno. Mi želimo da radimo sa Slobodanom Miloševićem.
      
       Kakav će biti onos SPS-a prema Milutinoviću?
       - Imali smo veoma kritički odnos prema njegovom ponašanju tokom poslednje dve godine. On je podneo ostavku na sve funkcije u SPS-u. Naravno, saosećamo sa svima koji se nalaze na udaru Haškog tribunala i pomagaćemo i njima i njihovim porodicama koliko možemo.
       Tragično je da danas posle političara na red za izručenje dolaze i vojnici i policajci. I postavlja se veliko pitanje za budućnost odbrane srpskog naroda. Znam da budućnost nisu ratovi. Ali ratovi su činjenica, naročito na Balkanu. Ako bi se gledala istorija sveta, više je vremena prošlo u ratu nego u miru. Kako će se budući vojnici i policajci odnositi prema bilo kakvom zadatku za koji mogu da pretpostave da bi kasnije mogao da bude predmet istrage nekog suda u Hagu? Recimo, iz moje ratne jedinice trojica oficira su na listi za Hag, i možete zamisliti kakav opor osećaj ostaje kod onih koji su se borili za svoju zemlju i narod, a sada postaju stavka “ekonomskih odnosa sa inostranstvom”.
       Pored ovog, ako se Srbija, prema predlogu regionalizacije i federalizacije, “decentralizuje” i vrati na vreme pre Miloševića, pa se čak uvede i dvodomna skupština sa pravom veta, ako se uključe razna ekonomsko-socijalna nezadovoljstva, mislim da se ovoj vlasti ne piše dobro, što me uopšte ne brine, ali me brine šta će biti sa državom i narodom. Takođe smo protiv toga da se predsednik bira u Skupštini, dok postoji višemilionsko biračko telo.
      
       Imam utisak da je iz prethodnog perioda SPS nasledila dosta heterogeno članstvo. Na Kongresu je bilo tumačenja da je SPS izgubio vlast jer je bio pao moral kod policije i vojske a, sa druge strane, neki su govorili o potrebi “deboljševizacije” i o SPS-u kao o partiji levog centra. Kako mislite da pomirite te razlike?
       - SPS je krajem osamdesetih godina nastao kao jedan pokret, kao kombinacija jednog komunističkog i socijalističkog i jednog nacionalnog pokreta u vreme buđenja nacionalne svesti srpskog naroda. Niko nam nije verovao, ali većina članova nije došla iz Saveza komunista Srbije, oni su već tada bili u tadašnjim opozicionim strankama.
       U pravu ste da smo imali dosta izleta ulevo i udesno. Ali naš cilj je uvek bio, a to je zapisano i u našem programu: hoćemo da budemo jedna moderna socijalistička partija, partija koja se zalaže za društvo socijalne pravde, uz zaštitu nacionalnih i državnih interesa. Ako bismo delili partije na levicu, desnicu, centar, onda naša partija, prema programu, pripada korpusu socijalističkih i socijaldemokratskih partija.
      
       Kao Demokratska stranka.
       - Sve može da ima i svoju ironiju, pa i ta činjenica da je DS postala članica Socijalističke internacionale. Pretpostavljam da je to plod želje da se zauzme naš politički prostor, i to nije želja samo DS. To želi i Demokratska stranka Srbije uzimanjem naših nacionalno orijentisanih glasača, i SRS, to verovatno žele i gotovo sve druge opozicione partije, i one iz kvazilevice. Mislim da je to nemoguće.
       U decembru smo imali lokalne izbore u nekoliko opština, osvojili smo 17,26 procenata, usred kampanje protiv SPS-a i usred konfuzije sa dvojnim rukovodstvom.
       Što se tiče DS i Socijalističke internacionale, poverovaću u sve to kada mi neko dovede bilo kog birača koji kada glasa za DS čini to s uverenjem da glasa za levicu. Ili kada čujem da se na Glavnom odboru DS neko obrati sa “druže Đinđiću”, kako se oslovljavaju u Socijalističkoj internacionali, ili kada ta stranka promeni boju svoje zastave u crvenu, sa crvenom ružom.
      
       Vidim da sa optimizmom govorite o izbornim rezultatima lokalnih izbora, međutim, na predsedničkim izborima se SPS suočio sa drastičnim padom rejtinga, što je svakako u vezi sa pozivom Slobodana Miloševića da se glasa za drugog kandidata.
       - Predsednički izbori su veoma specifični. Uglavnom se glasa za ličnosti a ne za političke partije. Drugo, koliko je meni poznato, ovo je jedan od slabijih rezultata Vojislava Šešelja. U vreme kada se takmičio sa Lilićem imao je milion i sedamsto hiljada glasova. Kako je sam Vojislav Šešelj tada rekao, najveći broj socijalista nije ni glasao, jer je bio zbunjen.
       Rezultat od 17,26 procenata na lokalnim izborima je, priznaćete, za nas veoma ohrabrujući, a postignut je pre Kongresa i bolji je od decembarskog rezultata iz 2000. godine. Naše biračko telo, na sreću, još niko nije uzeo, ali ono nema više strpljenja toliko da čeka.
      
       Mislim da previše optimistički gledate na rezultate lokalnih izbora. Svakako znate za običaj naših birača, i ne samo naših, da različito glasaju na lokalnim i na parlamentarnim izborima.
       - Prvi put se glasalo po proporcionalnom principu koji je DOS uveo, dakle glasalo se za partije a ne za kandidate. Ne gledamo mi idealistički na naš uticaj u biračkom telu, ali želimo da završimo jedan loš period i da se okrenemo našim političkim ciljevima i izbornoj kampanji.
      
       Glavno unutrašnje pitanje ove godine biće promena Ustava. Kako će se SPS opredeliti po tim pitanjima, od nacionalnih simbola, preko pitanja organizacije države, do ukidanja društvene svojine?
       - Nismo još razmatrali celoviti koncept promene Ustava. Za tako nešto i ne postoji zvanična inicijativa.
       Protivimo se promeni ovog ustava jer smatramo da iza toga stoji pokušaj da se Srbija vrati na vreme pre Slobodana Miloševića, u smislu razbijanja njenog jedinstva.
       Smatramo da se to radi pre svega zato da bi se razbilo jedinstvo Srbije. To je tekovina koja jeste postignuta u naše vreme, ali je suviše velika tekovina za koju se srpski narod izborio da bi se tako olako izgubila, kao što se predviđa ovim raznim predlozima promene Ustava.
      
       Kako se izjašnjavate povodom ukidanja društvene svojine?
       - Kao što vidite, DOS će to pitanje rešiti i bez promene Ustava tako što ona više neće postojati. Dok dođe do rasprave o Ustavu, ona će nestati, kako to predviđa Zakon o privatizaciji.
       Zalažemo se za najšire moguće radničko akcionarstvo da bi se sprečila pljačka društvene svojine, jer ovo što se radi nije privatizacija već prvobitna akumulacija kapitala.
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ