NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Ne obećavamo spektakl

Ostaje okretanje vlastitim resursima, kako onim prirodnim, tako i onim proizvodnim. I jednih i drugih, u odnosu na broj stanovnika i teritoriju, imamo dovoljno, ali ne upravljamo dobro

      Novi premijer Republike Srpske Dragan Mikerević prvi je među političarima progovorio o donacijama i protoku novca u Bosni i Hercegovini.
       Za sedam posleratnih godina međunarodna zajednica je uložila više od pet i po milijardi dolara u Bosnu i Hercegovinu. To je, ako računamo po stanovniku, znatno više nego što je uloženo kroz Maršalov plan za oporavak Zapadne Evrope posle Drugog svetskog rata. I, kao što znamo, Evropa je zahvaljujući Maršalovom planu krenula u snažan razvoj, a u Bosni i Hercegovini, a time i Republici Srpskoj, imamo dosta slučajeva da deca boluju od anemije zbog neuhranjenosti. O ozbiljnijem razvoju za sada nema ni govora.
      
       Da budemo precizniji, količina uloženog novca i krajnji efekti su u velikom neskladu. Zašto? Gde je novac?
       - Ima više razloga. Donatori su odlučivali gde će se ulagati novac i mnogo toga je obnovljeno, popravljeno, a u infrastrukturi i nanovo napravljeno. Ali, količina uloženog novca i krajnji efekti su u neskladu zbog načina protoka novca. Prvo, zahtev je bio da se ne ulaže u državna i društvena preduzeća, a mi smo upravo tada bili na početku privatizacije, tako da novac nije došao tamo gde je bio najpotrebniji. Drugo, donatori su insistirali da izvođači radova u infrastrukturi uglavnom budu privatna preduzeća koja u tom trenutku nisu bila sposobna za takve poduhvate. Onda se tu pojavio veliki broj raznih posrednika koji su iz cele priče videli veliku korist.
      
       Velikog novca više nema, donacije Bosni i Hercegovini postaju prošlost. Šta raditi, čemu da se okreće Republika Srpska?
       - Ostaje okretanje vlastitim resursima, kako onim prirodnim, tako i onim proizvodnim. I jednih i drugih, u odnosu na broj stanovnika i teritoriju, imamo dovoljno, ali ne upravljamo dobro. Resursi sami po sebi nisu dovoljni. Jer, kad bi bilo tako onda bi u svetu redosled bogatih zemalja sasvim bio drugačiji. Najbogatiji su ipak oni koji najbolje upravljaju onim što imaju.
      
       Na šta konkretno mislite kad je reč o Republici Srpskoj?
       - Govoriću samo o tri stvari. Gotovo da nema zemlje u Evropi sa takvim potencijalima voda za elektroprivredu. Dobro, nismo sve iskoristili, ali i sada proizvodimo više nego što su nam potrebe. I umesto velikih profita mi imamo ogromne gubitke. Ako postavite pitanje gde je novac, onda vidite koliko je neracionalnosti u celom sistemu. Drugi problem Republike Srpske jesu šume. Dar prirode, a oni stalno u gubicima što nije poznato ni u jednoj ekonomskoj teoriji. Mnogo nelegalne seče, mnogo lošeg upravljanja, mnogo gluposti raznih vrsta. Treći problem jeste naftna privreda. Poznato je da imamo dve rafinerije - Brod i Modriču. ogroman potencijal, efekti mali. U sve tri oblasti problem je u upravljanju. Tu će doći do promena.
      
       Ima li vaš kabinet političke snage i stručnih potencijala da to menja?
       - Uz ove tri oblasti tu su još i telekomunikacije i poljoprivreda i to je ono najkrupnije što Republika Srpska ima. Na tome ova vlada pravi uspeh ili pada. A i cela Republika Srpska ne može razmišljati o tzv. malom i srednjem biznisu, ukoliko ovih pet ozbiljnih privrednih grana ne stane na svoje noge.
      
       Prilično ambiciozno, a i opozicija i sindikati su najavili da vam ne daju ni onih uobičajenih stotinu dana.
       - Nije reč o ambiciji, već o realnom stanju stvari. Mi nismo obećali spektakl već ozbiljne promene u načinu upravljanja postojećim potencijalima i uz to dalje razvijanje jednog reformskog ambijenta za ukupnu privredu. Sa sindikatima slede razgovori i objašnjavanje realnog stanja, a sa opozicijom politička borba u parlamentu.
      
       Pored ekonomskih nevolja ovde su ponovo oživele teorije o puzećoj promeni Dejtona, po kojima će doći do jačanja zajedničkih organa Bosne i Hercegovine na račun njenih entiteta. Gubi li, dakle, Republika Srpska ono što joj je pripalo mirovnim sporazumom, urušava li se?
       - Ako želimo u regionalne i evropske integracije mi moramo preuzimati standarde pre svega Evropske unije. Ti standardi ponekad i za one najveće zemlje podrazumevaju gubitak dela suvereniteta. Ovde u Bosni i Hercegovini ima političkih opcija koje bi htele sveopštu centralizaciju, a onda i majorizaciju jednih nad drugima, ali to je nerealno i nema šanse za uspeh. Ali, realno jeste da Republika Srpska bude aktivan igrač u svim bosanskohercegovačkim zbivanjima, koji pre svega podrazumevaju traženje formule za bolji život svih. A cela BiH mora tražiti puteve za regionalne i evropske integracije.
      
       Šta podrazumevaju te regionalne integracije?
       - Ovde na jugoistoku Evrope mislim da su nerealne sve opcije koje zagovaraju nekakvu novu nadnacionalnu tvorevinu, jer bi to bio povod za nekakve nove sukobe. Realno je da za dve-tri godine ovde stvorimo jedan širi prostor slobodne trgovine, koji će obuhvatiti nekoliko zemalja, gde će doći do zdrave konkurencije, ali će, verujem, svaka zemlja imati svoj tempo promena i tražiti put priključenja tim širim evropskim integracijama.
      
       Gde su tu specijalne i paralelne veze Republike Srpske i Srbije i Crne Gore?
       - Nakon ratifikovanja sporazuma o dvojnom državljanstvu između SRJ i BiH, neki smatraju da je taj sporazum o specijalnim i paralelnim vezama Republike Srpske drugorazredan. To nije tačno. Ima niz oblasti gde nam sporazum treba. Recimo kultura, pa zdravstvo koje mi ne možemo razviti do mere koliko može Srbija, pa visoko obrazovanje gde su za ovoliki broj stanovnika neki fakulteti neracionalni...
      
       BRANISLAV BOŽIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu