Ujedinjene nacije već razmatraju ko će voditi Irak posle Sadama. U nekim njihovim papirima označenim kao “strogo poverljivi” reč je o “mogućoj posleratnoj ulozi UN u upravljanju zemljom”

      Irak se pretvorio u čudan niz protivurečnosti. U Bagdadu se nastavlja s gradnjom onoga za šta vlada hvalisavo kaže da će biti jedna od najvećih džamija na svetu. Isto tako nastavlja se i rad na predsedničkoj palati, koju jedan od zvaničnika opisuje kao “našu Belu kuću”....
       Ali, po kućama širom zemlje u toku su neki drugi poslovi, i oni se izvode s mnogo većom žurbom. Ljudi se spremaju za rat za koji svako zna da će doći. Kopaju se bunari za snabdevanje vodom. Kupuje se konzervirana hrana, butan za kuvanje i lož-ulje za grejanje. Bogatije porodice kupuju agregate. Neki Iračani najavljuju da će otići iz gradova na svoja seoska imanja ili u kuće koje su u poljoprivrednim krajevima. Drugi govore kako neće napuštati svoje domove, a među njima su i oni koji se boje da ne budu opljačkani u slučaju unutrašnjeg sukoba. Među običnim Iračanima, zanesenjačka retorika o odbrani zemlje sada je ustupila mesto čvrstom i tužnom uverenju da je kucnuo poslednji čas... Niko ne gaji iluziju da svakodnevicu uskoro neće smeniti užasi masovnog bombardovanja i moguće invazije.
      
       Prvih sto dana
       Dok milioni Iračana još jednom izdržavaju grozan teret iščekivanja da bombe počnu da se sručuju na njihovu zemlju, Ujedinjene nacije već razmatraju ko će voditi Irak posle Sadama. U nekim njihovim papirima označenim kao “strogo poverljivi” reč je o “mogućoj posleratnoj ulozi UN u upravljanju zemljom”. Jedan od tih dokumenata je Nacrt Izvršnog komiteta UN za mir i bezbednost, kao visokorangiranog koordinacionog tela čija je dužnost prevencija i odgovor na sukobe. Izveštaj, koji nosi datum od 7. januara 2003, razmatra moguće scenarije koji bi proizašli iz postojeće situacije, kao i moguće “implikacije” za UN. Na nekoliko stranica, u dokumentu kojih ima ukupno 11, razmatra se uloga UN u dovođenju nove vlade u Iraku. “Na kratak rok, spoljna sila koja se upušta u rat biće komandujuća i može upravljati zemljom ili nametnuti određenu vlast”, kaže se u dokumentu. “Posle četiri ili osam meseci, UN mogu dobiti više prostora za određene odgovornosti u smislu upravljanja ili uspostavljanja bezbednosti i pravičnosti.”
       Dalje se u dokumentu kaže da “nije verovatno da će UN igrati ulogu sličnu onoj u istočnoj Slavoniji ili Istočnom Timoru. Uloga UN po svoj prilici treba da bude određena shodno zahtevu bilo ove vlasti, bilo strane sile koja će ratom dovesti do promene režima.”
       U dokumentu se razmatra uspostavljanje “tranzicione uprave”, s tim što se kaže da od službi UN “može biti zatraženo da pomognu u nacionalnoj i institucionalnoj izgradnji”. Dokument predviđa dve glavne komponente u operacijama: “1) prvih 100 dana, i 2) putokaz ka reformi (dve do tri godine trajanja operacija).”
       U dokumentu se navodi da “čak i u novom tipu uprave postoji verovatnoća da zemlja sklizne unazad na svoje stare puteve”. UN bi “takođe očekivale” da novi režim preduzme “politička približavanja prema svojim važnim susedima i velikim silama, a u isto vreme i nešto u vezi s disciplinskim merama protiv njenih agenata u Iraku - hapšenja i streljanja Izraelaca, Iranaca i agenata SAD i Velike Britanije”. Dalje se kaže da “u tom duhu, bilo bi dosledno, zapravo sasvim uputno, dozvoliti specijalnom izveštaču UN za ljudska prava da uđe u Irak i ukaže na ekscese prethodnog režima, podsećajući istovremeno sve zainteresovane na to gde su (sic) postavljene nove ‘crvene linije’”.
       Još jedan interni dokument UN ukazuje na potencijalno “raseljavanje većinskog dela življa” koje bi moglo biti izazvano ratom. U njemu se kaže da “planirane brojke” visokog komesara za izbeglice (UNHCR) predviđaju da 800 000 Iračana mogu da pređu granice prema susednim zemljama da bi potražili azil sa još 500 000 pretendenata na azil koji logoruju duž granica s unutrašnje strane zemlje. Najveći broj, prema ovom izveštaju, nastojao bi da uđe u Iran.
      
       Vojne parade
       Treći dokument UN iz Kancelarije za humanitarne poslove, označen kao “poverljiv”, bavi se “eventualnostima” u vezi s Irakom i susednim zemljama tokom rata. Dokument ukazuje da UN anticipiraju scenario “srednjeg udara”, kako oni to nazivaju. Izveštaj od 30 stranica definiše to na sledeći način: “Vojni pohod nailazi na značajan otpor, ali se završava za najviše dva do tri meseca. Kao rezultat kopnene ofanzive podržane bombardovanjem iz vazduha, doći će do značajnog razaranja infrastruktura i masovnog internog i eksternog pokreta stanovništva. Pristup ratom pogođenim civilima biće strogo ograničen na trajanje sukoba. Izveštaj kaže da postoji “velika opasnost” od građanskih nereda u oblastima oko Iraka koji bi “verovatno rezultirali velikim brojem žrtava”.
       Na prvi “znak neprijateljstava”, UN će evakuirati iz Iraka svoju celokupnu ljudsku efektivu, isto kao i “pomoćno ljudstvo” iz Jordana, Kuvajta, Izraela, Jemena i Libana.
       Ono što bi moglo biti indikativno za vremenske granice u kojima snage predvođene Sjedinjenim Državama očekuju da zauzmu Irak, to je predviđanje UN da bi one mogle da se nađu na prilazima južnom Iraku približno 30 dana posle početka sukoba, ali se ne predviđa da bi mogle stići do Bagdada pre tri meseca, ili više, od početka rata.
       U međuvremenu, iračka vlada sasvim se uživela u ratnu situaciju. Televizija obiluje slikama članova Fedazou Saddam (Sadamova milicija) koji marširaju u stilu hezbolaha. Za novinare se priređuju vojne parade. Partija Baas daje oružje svakome ko hoće da joj pristupi, a vlasnici radnji u kojima se prodaje oružje prijavljuju povećanu prodaju. Dok se zvanično govori kako će širom Iraka biti ljutog otpora, zvaničnici privatno deluju rezignirano na pomisao da će se kopnena bitka protiv snaga koje predvode Amerikanci na kraju krajeva odigrati u Bagdadu. Ali, dok vlada s priličnom mogućnošću može da konsoliduje svoj otpor oko prestonice i da organizuje žestok otpor, malo je verovatno da to može uraditi i u drugim delovima zemlje.
      
       DŽEREMI SKEJHIL