NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Parastos duhovnim srodnicima

U kapeli Svete Petke na Kalemegdanu pesnik Miodrag Pavlović “okupio” je u molitvi poznate upokojene srpske umetnike, hilandarske monahe i svoje rođake

      Poznati srpski pesnik i esejista Miodrag Pavlović odlučio je da na jedinstven način iskaže poštovanje svojim biološkim i duhovnim srodnicima: za najbliže, i sa jedne i sa druge strane, organizovao je zajednički parastos u kapeli Svete Petke na Kalemegdanu.
       Pomen je služen piscima: Momčilu Nastasijeviću, Isidori Sekulić i Radomiru Prodanoviću, slikaru Milenku Šerbanu, dirigentu Živojinu Zdravkoviću, zatim hilandarskim monasima: Arseniju, kasnije nazvanom Agaton, proigumanu Nikanoru i Mitrofanu, potom Miodragovim roditeljima, koji su se upokojili prirodnom smrću, kao i njegovim rođacima, među kojima je i jedno trogodišnje dete, izginulim u Drugom svetskom ratu.
       Većina njih nisu imali svog biološkog poroda. Osim monaha, nisu ga imali ni Momčilo, ni Isidora...
       Miodrag Pavlović u više navrata pisao je o pomenutim piscima, a bio je i jedan od izvršilaca poslednje volje Isidore Sekulić (danas jedini živi), međutim, to, kako kaže, nije isto što i obratiti im se na ovaj način, kroz crkvu, sveštenim obredom.
       “Proradio je u meni osećaj pijeteta”, pojašnjava Pavlović. “Kada sam čuo da se upokojio monah Agaton koji je zaista bio moj pobratim, iako u poslednje vreme nismo bili u nekoj intenzivnoj vezi, odlučio sam da ‘okupim’ sve svoje najbliže srodnike, da bismo obnovili sećanja na njih i uzeli učešća u emocijama koje su možda neka vrsta katarze, ali i nekog uzvišavanja. To su sve ljudi koji su mi bili bliski, prema kojima kao srodnicima osećam obavezu, jer o njima, posle njihovog predstavljenja, nema više ko da se brine na ovaj način.”
       A svi oni kojima je održan parastos držali su do svoje vere pravoslavne.
       Momčilo Nastasijević napisao je čitave cikluse pesama inspirisanih Bogom i uopšte pravoslavljem, koje je, očigledno, bilo glavni duhovni oslonac njegove poetike.
       Isidora je takođe držala do svoje vere, pa je uoči Drugog svetskog rata, između ostalog, objavila i svoje “Zapise pred crkvom i u crkvi”. Među njenim najbližim prijateljima ostao je upamćen slučaj kada je u svojoj kući nadležnog parohijskog sveštenika, dok je svetio vodicu za njenu krsnu slavu Svetog Nikolu, prekinula u molitvi: “Oče, ne preskačite!”
       Radomir Prodanović bio je sveštenik, a danas bi, smatra Miodrag Pavlović, bio poznat i kao veliki pisac da nije nesrećno poginuo pri kraju Drugog svetskog rata, sa 29 godina života.
       “Pošto za vreme rata ništa nije mogao da štampa, on je svoje rukopise nosio sa sobom, poneo ih je i u podrum u koji je udarila bomba, tako da je sve izgorelo. Posle rata, mi, njegovi prijatelji, u Srpskoj književnoj zadruzi objavili smo samo pesme koje su se zatekle kod nas, ali ne i one koje su bile njegov izbor”, podseća Pavlović.
       Pomenu ovom, osim Miodraga kao domaćina, prisustvovali su još književni kritičari dr Pavle Zorić i Čedomir Mirković, pesnici Matija Bećković i Ljubivoje Ršumović, supruga i ćerka velikog srpskog slikara i scenografa Milenka Šerbana...
       Parastos je služio jerej mr Vladimir Vukašinović.
      
       JOVAN JANJIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu