Navršilo se 45 godina od kada je, posle odigrane revanš utakmice sa Crvenom zvezdom, u avionskoj nesreći u Minhenu poginuo skoro ceo tim Mančester junajteda - Bezbijevih beba

      Na prvu utakmicu četvrtfinala Kupa šampiona sa Mančester junajtedom Crvena zvezda je došla iz Kazablanke. Bila je na afričkoj turneji. Doleteli su 8. januara u Pariz, a 9. su krenuli vozom za Mančester.
       Utakmica koja je trebalo da se igra 15. januara pomerena je za 14. januar jer su reprezentacije Irske i Škotske igrale kvalifikacionu utakmicu za Svetsko prvenstvo u Švedskoj baš 15. januara.
       Pre toga Zvezda je sa Mančesterom igrala 1951. godine i to u Mančesteru. Rezultat je bio 1:1. Iz tih ekipa sedam godina kasnije igrali su samo kapiteni Rajko Mitić i Robert Bern, tadašnji standardni bek engleske reprezentacije.
       Interesovanje za utakmicu je bilo veliko, skoro kao da se igra englesko prvenstvo. Svih 60 000 karata za legendarni Old Traford je prodato.
       Utakmica je počela u 20.45 časova po našem vremenu.
       Mančester junajted bio je tada jedan od “najboljih klupskih timova u Evropi” (Lj. Vukadinović). Ali, kako je rekao Miro Radojčić: “... najveća snaga Mančester junajteda je njegov Mat Bezbi, čovek koji je stvorio tim šampiona...” Jedan od najukorenjenijih aksioma na Ostrvu: da tim koji dobija ne treba menjati Mat je napustio, smatrao je da je to predrasuda. Bezbi je afirmisao strategiju da tim pred kojim je 60 utakmica u sezoni mora imati 18 igrača, da oni moraju da budu vlasni da igraju na više pozicija, tako da uvek faktički možete iskombinovati dva tima.
      
       Velika magla
       Bezbi koji je bio poznat po tome što je sve svoje igrače sam odgajio krajem 1957. godine kupio je Harija Grega dvadesetdvogodišnjeg golmana “Donkaster roversa” za sumu od 23 000 funti, što je bila najveća isplaćena suma za jednog golmana na Ostrvu. Tako je kompletiran tim Mančester junajteda koji je trebalo da osvoji Kup šampiona 1958. godine.
       Na prvoj utakmici na Old Trafoldu su za Mančester junajted istrčali: Greg - Folks, Bern - Kolman, Džons, Edvards - Morgans, Čarlton, Tajlor, Vajolet, Skanlon; a za Crvenu zvezdu: Beara - Tomić, Zeković - Mitić, Spajić, Popović - Borozan, Šekularac, Toplak, Tasić, Kostić.
       Velika utakmica odigrana je pod velikom maglom.
       Sudio je Leken iz Francuske. Strelci su bili: Tasić u 35, Čarlton u 63. i Kolman u 71. minutu.
       Miro Radojčić je zapisao, posle neuobičajeno velikog uvoda, za svoj izveštaj sa utakmice: “Avaj, ovo je prevelik uvod ličnih impresija, jer je prekratko ono što izveštač može da kaže o igri... Nije se videlo upravo ništa na daljini većoj od 50 metara...”
       Golman Mančestera Greg će posle utakmice izjaviti: “Vašeg golmana na drugom kraju igrališta nisam uopšte video...”
       Zvezda je povela sa 1:0.
       Borozan je dodao Mitiću, Mitić dribla dva igrača Mančestera, dodaje Tasiću koji sa oko dvadesetak metara lobuje golmana Grega.
       Izjednačenje: Edvards je dijagonalom uposlio Skanlona koji centrira u Zvezdin šesnaesterac gde se nalazi Bobi Čarlton i iz neposredne blizine savladava “crnog pantera”, Vladimira Bearu.
       Vođstvo Mančester junajteda je ubrzo usledilo: U gužvi pred Zvezdinim golom najbolje se snalazi Mančesterov half Kolman i “sa 5-6 metra Beara je pobeđen po drugi put iz situacije u kojoj niko smrtan na njegovom mestu ne bi mogao ništa da učini”, piše Radojčić.
       Zvezda je bila slabiji tim. Prošla bi verovatno i sa težim porazom da “veliki Vladimir” nije branio kolosalno.
       Jedan drugi velikan, velikan naše profesije Miro Radojčić u svom izveštaju iz Mančestera ovako opisuje odnos snaga na terenu: “‘Plemeniti lord gađao je divno, ali sudbina je bila veoma milosrdna prema mladim ptićima.’ Ove taktičke reči indijskog nosioca puške upućene sahibu u lovu i zabeležene u jednoj od Kiplingovih priča najverovatnije bi, možda, opisale aktivnost mančesterskih napadača... Mančester junajted imao je bar četiri šanse koje bi i opreznije pero opisalo kao stoprocentne, a nije iskoristio nijednu.”
       Dejli mejl sutradan donosi tekst o meču pod naslovom “Beara kralj golmana”. Tajms: “Beara na golu ostavlja Crvenoj zvezdi nadu za utakmicu u Beogradu”. Izveštač Njus kronikala je napisao da će Mančesterov golman Greg biti potpuno svež na golu irske reprezentacije u utakmici protiv Italije, koja se igrala za odlazak na svetsko prvenstvo u Švedskoj.
      
       Veliko prijateljstvo
       Posle susreta sa Crvenom zvezdom Mančester je odigrao još tri prvenstvene utakmice i sve tri dobio. Dao je 14 a primio 4 gola. Najuzbudljivija utakmica je bila protiv Arsenala na Hajberiju u Londonu. Mančester je pobedio “tobdžije” sa 5:4.
       Pred put za Beograd Mat Bezbi nepogrešivo je precenio težinu revanš-meča: “Nikako ne bi odgovaralo da igramo po snegu i mrazu. Poslednji put Crvena zvezda nije igrala dobro, ali mi se ne zavaravamo, jer znamo da je to dobar tim i još mnogo bolji na svom terenu, tako da očekujemo tešku borbu.”
       Mančester junajted je doputovao u Beograd u utorak 4. februara. Utakmica se igrala sutradan u 14.45 časova. Kapije stadiona JNA bile su otvorene u 12 časova.
       Zbog snega, koga je na ternu bilo pre utakmice, stative su, da bi se dobro videle, išarane crnim prugama.
       Mančester je igrao u istom sastavu kao i pre dve nedelje.
       U Zvezdi je bila samo jedna izmena: Toplaka je zamenio Cokić.
       Sudila je austrijska trojka na čelu sa Kajnerom, kao glavnim sudijom i pomoćnicima Romanom i Kineltom.
       Mančester je u Beogradu poveo sa tri prema nula pre svega zahvaljujući greškama Mitića, Kostića i Spajića.
       Gosti su poveli već u drugom minutu. Mitićev dribling protiv Tejlora i Vajoleta nije uspeo i Vajolet je postigao pogodak. U 30. minutu Kostić nije uspeo da predribluje Čarltona, koji mu oduzima loptu i savladava Bearu. U gužvi pred Zvezdinim golom, Spajić je dodao loptu Čarltonu koji po treći put trese Bearinu mrežu. Bio je to 31. minut.
       Na pomolu je bila katastrofa. Međutim, u drugom poluvremenu preokret je počeo na sveopšte iznenađenje u prvom minutu.
       Ljuba Vukadinović piše: “Drugo poluvreme donelo nam je već u prvom minutu i prvu radost: posle jednog izvanredno izvedenog juriša Kostić je iznenadio golmana vrlo tačnim i jakim udarcem”.
       U pedesetom minutu austrijski sudija je dosudio jedanaesterac za Zvezdu. Tasić smanjuje rezultat na 2:3.
       Ima još dosta da se igra. Ambicije rastu. Razmišljanja o časnom porazu posle prvog poluvremena zamenjuje san o polufinalu.
       Osam minuta kasnije erupcija na Topčiderskom brdu. 3:3. Izjednačenje. Bora Kostić.
       Bilo je još vremena ali ne i sreće - za pobedu. Kada je sudija Kajner odsvirao kraj utakmice, rezultat je bio 5:4. U polufinale Kupa evropskih šampiona otišao je Mančester junajted.
       Beara je bio najbolji igrač u Mančesteru a u Beogradu Šekularac (“izvodio je sve što je zamislio”, Lj. Vukadinović).
       Između dva velika kluba uspostavljeno je iskreno i veliko prijateljstvo.
       Sa kakvim je samo entuzijazmom doktor Aca Obradović pričao gostima o novom stadionu Crvene zvezde, koji uskoro treba da počne da se gradi... Naravno, dr O. nije propustio priliku da od sekretara Mančester junajteda Kriknera isposluje obećanje da dovede Mančester na otvaranje Zvezdinog stadiona. Krikner koji je bio sekretar Mančestera 28 godina je to i obećao: “Mi smo postali veliki prijatelji, doći ćemo i to bez ikakvih uslova; samo za pokriće efektivnih troškova.”
       Na oproštajnoj večeri u hotelu “Mažestik”, odgovarajući na zdravicu predsednika Zvezde Dušana Blagojevića Mat Bezbi je, pored ostalog, rekao: “Za nas je ovaj put bio pravi izvor iznenađenja.”
       Nažalost, iznenađenja su tek predstojala. Užasna.
       Nešto posle 16 časova avion sa britanskim timom se prilikom poletanja sa minhenskog aerodroma srušio. Tragedija. U avionu su se nalazila 44 putnika. Poginulo ih je 21.
       Predstavnik kontrole letenja zemunskog aerodroma, sa koga je avion poleteo za Minhen, dao je službeno obaveštenje: “Specijalni avion kompanije BEA ‘Elizabetan’ poleteo je sa zemunskog aerodroma u 11.15 časova. Poletanje je bilo sasvim normalno i ispravno. Takođe je avion leteo sasvim normalno nad vazdušnim prostorom beogradske oblasti...”
      
       Titovo saučešće
       Na specijalni telegram naših kontrolora, iz minhenske kontrole letenja stigao je kratak odgovor: “Avion ‘Elizabetan’ engleske kompanije BEA, sleteo je na minhenski aerodrom u 14.17 časova. Avion nije poleteo.”
       Predsednik Republike Josip Broz Tito, povodom ove tragedije, uputio je predsedniku britanske vlade Haroldu Makmilanu “telegram sledeće sadržine”: “Duboko sam potresen viješću o avionskoj nesreći koja je teško pogodila britanski sport i engleski narod. Dozvolite da vam izrazim svoje duboko saučešće.”
       Politikin izveštač iz Pariza Leon Davičo obaveštava da su “u redakciji velikog sportskog lista Ekip, organizatora takmičenja za evropski Kup šampiona, rano jutros (7. februar) primili predlog Crvene zvezde... da se ekipa Mančester junajteda proglasi za počasnog pobednika ovogodišnjeg takmičenja za ovaj najveći klupski trofej Kontinenta”. Takođe, agencija Rojters istog dana je emitovala vest: “Predsednik kluba Real Madrid Santjago Bernabe predložio je danas popodne da se Mančester junajted proglasi pobednikom ovogodišnjeg takmičenja za Kup evropskih fudbalskih šampiona.”
       Prvu utakmicu Mančester je odigrao već 19. februara kada je u osmini finala engleskog kupa pobedio Šefild sa tri prema nula. Na toj utakmici igrala su i dvojica preživelih iz Minhena: desni bek Folkes i golman Greg.
       Sa preživelim igračima i drastično podmlađenim timom Mančester nije uspeo da se probije do finala Kupa šampiona Evrope. Izgubio je od Milana.
       Bezbi i Mančester osvojili su Kup šampiona deset godina kasnije pobedivši lisabonsku Benfiku sa 4:1.
      
       LUKA MIČETA