Koliki je značaj posete delegacije Svetog sinoda Vatikanu najbolje svedoči činjenica da je delegaciju SPC papa sutradan, posle zvaničnog susreta, pozvao na privatni ručak

      Od 3. do 8. februara delegacija Svetog sinoda Srpske pravoslavne crkve prvi put je boravila u zvaničnoj poseti Vatikanu a na poziv kardinala Valtera Kaspera, predsednika Papskog veća za jedinstvo među hrišćanima.
       Tom prilikom delegacija Svetog sinoda SPC, koju je predvodio episkop crnogorski Amfilohije srela se i sa papom (“reč je o radnom susretu”, nadbiskup Hočevar).
       Prilikom susreta pape Pavla sa delegacijom Svetog sinoda SPC papa je obraćajući se “sa velikom radošću dragoj braći”, “kraj grobnica svetih apostola Petra i Pavla” rekao: “Vaše prisustvo u Rimu, kao i naš današnji susret koji se odigrava na početku trećeg milenija, ne samo da imaju veliki značaj, već svima nama ulivaju veliku nadu. Poslednja decenija XX veka, bila je obeležena tragičnim dešavanjima koja su prouzrokovala preveliku patnju mnogim žiteljima Balkana. Bilo je mnogo nepravde a njeni autori nisu se libili da instrumentalizuju religiozna i patriotska osećanja i vrednosti da bi što više povredili svoje bližnje.”
      
       Apostolska tradicija
       Papa je podsetio srpsku delegaciju da je “Sveta stolica bez oklevanja, često dizala svoj glas” i da je on “lično to učinio više puta, posebno tokom akcija koje su pogodile vašu zemlju tokom 1999 godine”.
       Govoreći o suočavanju crkve sa savremenim potrebama i izazovima, koji proizilaze iz neprekidne transformacije evropskog kontinenta, papa je kazao da “evropski identitet Evrope, u svom korenu ima dve tradicije: zapadnu i istočnu” i da to “mora da nas pokrene na sve vrste saradnje što će omogućiti i katolicima i pravoslavcima da pruže živo i ubedljivo svedočanstvo njihove zajedničke tradicije”.
       “SPC je tokom vekova, uprkos velikim neprijateljstvima, širila jevanđelje srpskom narodu,” kazao je papa Jovan Pavle II, “doprinoseći na taj način jačanju hrišćanskog identiteta Evrope. Verna apostolskoj tradiciji, ona je čvrsto proklamovala Naveštenje spasenja, što je u srpskom društvu ostavilo dubok kulturni trag koji se ogleda u sugestivnoj arhitekturi crkava i manastira. To nasleđe ne pripada samo vama, na njega su ponosni svi hrišćani. Moja želja i moja nada je da će Evropa pronaći način da to nasleđe sačuva gde god je ono cvetalo i tamo gde će cvetati.
       Draga braćo, zahvaljujem vam na poseti. Ona je za mene znak da duh Božiji vodi crkvu prema učvršćenju jedinstva svih učenika Hristovih, za šta se on molio pred svoju smrt.”
       Na pozdravni govor Svetog oca odgovorio je mitropolit crnogorski Amfilohije, šef delegacije Svetog sinoda SPC. Prenoseći “najsrdačnije pozdrave patrijarha SPC, Njegove svetosti gospodina Pavla, kao i Svetog sinoda naše crkve”, mitropolit crnogorski je kazao: “Kao delegacija, predstavljamo crkvu apostolske vere, evanđeoskog života, koja je nadahnuta Svetim ocima nepodeljene crkve Istoka i Zapada prvih stoleća. Pravoslavna crkva je uvek ispovedala i ispoveda Hrista raspetog i uskrslog. Kako potvrđuje sveti Pavle, mi smo crkva “nazidana na temelju apostola i proroka, a zaglavni je kamen sam krst Isus” (Ef 2, 20-21). “Istinujući u ljubavi da poradimo” (ibid, 4, 15), došli smo u stari Rim da bismo se poklonili moštima presvetih apostola Petra i Pavla i drugih mučenika ovoga veličanstvenog grada, kao i da zagrlimo bratski Vašu svetost i Vaše saradnike iz drugih dikasterija Svete stolice, sa kojima smo imali susrete ovih dana. Uspostavili smo dubok hrišćanski dijalog, uživajući u njihovoj gostoljubivosti i u gostoljubivosti Vaše svetosti.”
      
       Privatni ručak
       Ukazujući da je potreban iskren dijalog, bez predrasuda, koji moramo voditi napred ponizno i u veri Božanskog proviđenja e da bi se razmenila “iskustva radi suočavanja sa problemima današnjice, kao i da molimo za mir u svetu i za jedinstvo crkava” mitropolit Amfilohije je podsetio domaćina: “Naša crkva i naš hrišćanski narod koji je preživeo sedam ratova u 20. veku, još uvek trpi duboke rane zbog tih sukoba, i danas posebno na Kosovu i Metohiji. Naša crkva i naš hrišćanski narod pozivaju zajedno s Vama, Svetosti, moćnike na zemlji, pre svega SAD i njihove saveznike, da ne počinju novi rat, ovoga puta protiv Iraka. To bi bio još jedan poraz za sve, još jedno beščašće za čitavo čovečanstvo, a poniženje iračkog naroda i njegovo uništenje.
       U ime Oca, Sina i Duha svetoga, Boga večne ljubavi i mira, još jedanput Vas pozdravljam Svetosti i zahvaljujem Vam.”
       Koliki je značaj ove posete najbolje svedoči činjenica da je delegaciju SPC papa sutradan, posle zvaničnog susreta, pozvao na privatni ručak.
       Episkop šabački Lavrentije smatra da naša crkva ne može da živi začaurena, mimo sveta, već treba i mora da neguje odnose sa drugima. “Da takvi razgovori i odnosi nisu potrebni, ne bi Sveti sinod odredio najvišu delegaciju SPC da poseti Vatikan.”
       Ova poseta gotovo sigurno ima širi značaj nego što je verski. Po mišljenju beogradskog nadbiskupa Stanislava Hočevara, ovaj poziv je “verovatno proistekao iz potrebe da se ova zemlja brže integriše u Evropu i postane njen ravnopravni deo”.
       A buduća Evropa mora imati “dušu i disati na oba plućna krila”, čuvena je sintagma ruskog simboliste V. Ivanova - a to su pravoslavlje i katolicizam. Ili kako je prilikom predavanja na Teološkom fakultetu SPC februara prošle godine, nadbiskup Milana Karlo Marija Martini, odgovarajući na zdravicu dekana Radovana Bigovića, rekao: “Jedino poznavajući bogatstvo obe crkve, stići ćemo do ideala Evrope koja diše sa dva plućna krila: istočnim i zapadnim.” Jer, kako je kazao kardinal Valter Kasper NIN-u: “Jedinstva Evrope ne može biti dok ne dođe do jedinstva Istočne i Zapadne crkve”.
      
       LUKA MIČETA