Strah na jugu Srbije veći je od rešenosti i mogućnosti Beograda da se obračuna sa “albanskim teroristima” tj. ostacima demilitarizovane OVPMB, ANA i ONA

      Niko na jugu Srbije nije ni sumnjao da će se Albanci odmah okupiti i protestovati zbog hapšenja dvanaest sunarodnika u čijim su kućama (8. februara) nađeni arsenali automatskog oružja, panciri i odgovarajuća municija. Posle nekoliko sati i molbe Rize Halimija, gradonačelnika Bujanovca, svi su u miru otišli svojim kućama. Posle informativnog razgovora koji je potrajao nekoliko sati, a u nedostatku dokaza, odmah je oslobođeno petoro Albanaca.
       Najpoznatiji među njima je Jonus Musliju, predsednik Pokreta za demokratski progres i odbornik SO Bujanovac, poznatiji kao partijski komesar Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca. Za razliku od Jonusa, njegov brat Nasuf, takođe iz sela Končulj, braća Ibriši i Rahman Šaćiri (rođak ozlogašenog glavnog komandanta OVPMB-a koji je prebegao na Kosovo) nisu na listama nepoželjnih osoba koje su sastavljale Evropska unija i američki predsednik Džordž Buš.
       Istražni sudija Okružnog suda u Vranju, Slavoljub Mihajlović, odredio je ostalima tridesetodnevni pritvor zbog “udruživanja radi neprijateljske delatnosti u vezi sa terorizmom” kao i zbog neovlašćenog posedovanja i nabavljanja oružja i municije.
       Međutim, kada je na nekoliko mesta u samom centru Bujanovca osvanula parola: (simbol: srce) UCPMB-AKSh, strah od toga šta ovo proleće na jugu Srbije donosi više se nije mogao sakriti. Nikog nije utešilo što je Nebojša Čović, potpredsednik Vlade Srbije i šef Koordinacionog centra za Kosovo, izgubio strpljenje i konačno prave stvari nazvao pravim imenom. Nije pomoglo ni to što se srpski premijer Zoran Đinđić u pismu Savetu bezbednosti zabrinuo i zatražio da se shodno Rezoluciji 1244 utvrdi “datum vraćanja bezbednosnog kontingenta” na Kosovo i Metohiju.
       Strah na jugu Srbije veći je od rešenosti i mogućnosti Beograda da se obračuna sa “albanskim teroristima” tj. ostacima OVPMB koja ne samo konsoliduje svoje redove već obnavlja veze sa Albanskom nacionalnom armijom. Pošto su oružani konflikti u Makedoniji okončani i Alija Ahmeti postao poslanik u makedonskoj skupštini, ANA je apsorbovala i pripadnike ONA.
       “Paramilitarna formacija koja sebe naziva Armata Kombetare Shljiptare - AKSh blizu je toga da počne novi rat u Makedoniji. Njeni članovi razbijeni u male grupe, pokušavaju da se samoorganizuju u vojsku sa hijerarhijskom strukturom”, tvrdi Ana di Lelio, UNMIK-ov privremeni poverenik za medije, u jednom od svojih izveštaja, dodajući da su mnogi pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova sada aktivni u ANA koja uživa i moralnu i finansijsku podršku Nacionalnog fronta za ujedinjenje Albanaca (Fronti per Bashkimin Kombetar Shljiptar). Na čelu ove organizacije koja deluje u Makedoniji, Albaniji, na Kosovu i u Preševskoj dolini nalazi se Gafur Adili, švajcarski prijatelj Ahmetija, nekadašnjeg komandanta ONA.
       Albanske oslobodilačke vojske imaju još jednu, bitnu, zajedničku odliku - zajedničke izvore finansiranja. Najvećim delom radi se o prljavom novcu. Jedan od takvih fondova za finansiranje albanskih vojski osnovan je 22. januara u Nisebadenu (Nemačka). Iza udruženja “Dardanija” krije se Front za nacionalno oslobođenje Albanaca i Fazli Veliju. Zbog terorističkog delovanja Interpol je Velijua uhapsio u Nemačkoj a od 15. 6. 2001. uskraćeno mu je pravo da kroči na teritoriju Švajcarske, gde su Murat Jašari i Gafur Elšani bili najveći agitatori ideje da se albansko pitanje u Makedoniji može rešiti samo ratom. Glavni zagovornik ove ideje je Ramuš Tahiri, ministar kosovske vlade u egzilu.
       Samo iz “dobrovoljnih” priloga koji su se prikupljali u Diseldorfu, Lundejnu i Leverkuzenu sakupljeno je oko pola miliona maraka. U iste svrhe osnovan je fond “Domovina te zove!” čiji je blagajnik Muhamed Džemajli, počasni komandant OVPMB i rođeni brat Emruša Džemajlija osnivača ANA, komandanta OVPMB (vođa Čarske grupe) i odbornika SO Bujanovac.
       Novac za OVPMB, ANA i ONA prikupljao se u Sjedinjenim Američkim Državama, Austriji, Holandiji i Švajcarskoj. Bitnu ulogu u “obezbeđivanju finansijskih sredstava” imaju: Dači Izair, Nuri Kovaći, Menhud Aćami, Šefćet Asani, član političkog saveta OVPMB i krijumčar oružja i Emruš Suma, komandant ONA koji je oružjem snabdevao OVPMB a koga je KFOR neposredno pred pad Aračinova (Makedonija) helikopterom prebacio u bazu Bondstil (Kosovo).
       Da pokret među albanskim paravojnim formacijama zaista i postoji potvrđuje pronalaženje velike količine oružja u selima Veliki Trnovac i Končulj, koja se nalaze na putnom pravcu Bujanovac-Gnjilane.
       “Registrovana su 453 lica koja su prešla na teritoriju Kosova i Metohije. Tamo je formirana ilegalna teroristička organizacija ‘Bezbednost otadžbine’. Regrutuju se uglavnom lica bez roditelja, koja se obučavaju u rukovanju eksplozivnim napravama”, rekao je novinarima Igor Jovičić, generalni sekretar Demokratske alternative dodajući: “ANA je fantomska organizacija terorističkih bandi koje predvode Šefćet Musliu i Ljirmim Jakupi. Na bazi navodnog patriotizma, reketiranjem, ucenama i zastrašivanjem izvlače novac od građana.”
       Ipak, čini se da albanski pokret za nezavisnost koji je najviše uspeha postigao na Kosovu i Metohiji ne bi stigao daleko, niti bi se demilitarizovane OVPMB, ANA i ONA mogle reorganizovati da ih albanski živalj ne doživaljava kao heroje oslobodilačke borbe.
      
       LIDIJA KUJUNDžIĆ