(“Silovanje himne”, NIN br. 2718)

      Zadivljen sam poučnim člankom g. Milosava Slavka Pešića o Svetosavskoj himni! Odista, trebalo je imati hrabrosti pa ovih dana, kada su učestali napadi na SPC i njene velikodostojnike, udariti im jednu packu više. Jednu više Crkva i priređivači himne će podneti, ali će zato porasti ugled onome ko je “otkrio silovanje himne” i ustao u njenu odbranu. Danas Crkvu “brane” od nje same i raspopi, kojima mediji daju prostora. Lakše je rušiti nego graditi!
       Gospodin Pešić se kasno rodio, a rano je počeo da ukazuje prstom na pogreške onamo gde ih nema. Da podsetimo: niti je srpska nacionalna istorija počela sa sedam ofanziva, niti je originalna himna Svetom Savi počela osnivanjem Udruženja pravoslavnog sveštenstva SFRJ. Svetosavska himna, koja se pojala i pre Prvog i Drugog svetskog rata, starija je od njih!
       Ako je neko “silovao” tu himnu, onda je to bilo pomenuto prokomunističko Udruženje sveštenika prote Smiljanića, kada je iz nje izbacilo neke strofe ili njihove delove, u kojima su pomenute srpske zemlje od starine, a ubacilo svoju popevku shodno “bratstvu i jedinstvu”. Pitanje je, da li su drugovi iz pomenutog Udruženja preinačili tekst himne samoinicijativno, ili su im “stručnim savetima” pripomogli.
       Originalnu Svetosavsku himnu pisali su Srbi patriote, kojima nije bila potrebna pomoć omiljenog lirskog pesnika Branka Radičevića, niti homoljskih baba, za ono što su naumili da zauvek zaveštaju potomstvu. U toj himni, odmah iza prve strofe (Uskliknimo s ljubavlju), nalaze se sledeće tri, o kojima g. Pešić dojako nije čuo, te mu se čini da su odskora “piratski” ušle u himnu:
       Blagodarna Srbijo/Puna si ljubavi/Prema tvome pastiru/Svetitelju Savi.
       Bosna i Hercegovina/Svetog Save dedovina/S tobom slave slavu/Svetitelja Savu/Oj Srbijo premila/Sestro Svete Gore/Baci pogled zahvalan/Na Savine dvore/Tam’ početak srpskoj slavi/Srpske Crkve mudroj glavi/Savi Srbi pojte/Pesmu i utrojte/Zdravo Sreme, Banate/I Srbijo Stara/Fruška Goro čuvaj nam/Telo knez Lazara/Crna Goro, sestro mila/Zdravo i ti s nama bila/Da slavimo Slavu/Svetog oca Savu.
       Danas, nakon prenosa moštiju kneza Lazara u njegovu zadužbinu Ravanicu, nema smisla da u himni Fruška gora bude “čuvar” Lazarevog tela, te su savremeni priređivači umesto nje dodali “Ravanice čuvaj nam...”
       Kao što smo videli, u Svetosavskoj himni nabrajaju se “srpske zemlje”, a ne eparhije (“dioceze”, kako ih dobro verzirani pravoslavac g. Pešić naziva), te je deplasirano izmotavanje autora “Silovanja himne”, koji bi da u himnu “udene” i Hrvatsku, Sloveniju, Makedoniju itd.
       Te, u himni davno nabrojane srpske zemlje, čiju je većinu nedavno NSP teslimio nesrbima, treba u budućnosti da podsećaju potomke današnjih generacija na to šta smo imali, a šta su njihovi dedovi i očevi svojom glupošću izgubili.
       A po čemu je članak g. Pešića poučan? Po tome, što se iz njega jasno vidi da autor nije proučio ono, po čemu je onako smelo opaučio.
       Ako već on tera šegu sa himnom i njenim priređivačima, neka nam dopusti da se i mi obratimo često pominjanom našem Svetitelju:
       Sveti Savo ti pomozi/Da pišemo onda samo/kad to stvarno dobro znamo!!
      
       SVETOMIR R. PAUNOVIĆ,
       Beograd