(“Pseće srce”, NIN br. 2718)

      Neprijatno me je iznenadio članak gospodina Jovanovića. Moram priznati da je ovo prvi put u bezmalo dve decenije koliko pratim i veoma poštujem njegov rad.
       Dozvoljavam da nisam potpuno shvatila njegove stilske figure “džukele-psi”, ali mislim da nije primereno, makar i implicitno da uključuje stravičan problem pasa lutalica u svoja političko-literarna razmatranja. Nisam član nijedne NVO, štaviše navedene gospođe mi ni najmanje nisu simpatične (sa izuzetkom gospođe Mrkušić). Od gospodina Jovanovića bih pre očekivala da se svojim autoritetom založi za civilizovano i stručno rešavanje problema pasa lutalica i u svojoj kolumni iste predstavi kao jasnu posledicu nečijeg nemara i nerada a ne kao sprdnju ili metaforu za ionako krajnje primitivan i neodgovoran pristup i vlasti i većine stanovnika prema životinjama uopšte.
      
       EVA ŽIVKOVIĆ,
       Zemun